Београдске општинске новине

Год. XIV.

- 73 -

Број 19.

XV Председник извештава одбор, да је од г. Чсд. Мијатовића срп. послаиика у Лондоиу, добио опширно писмо, којнм се извештава оиштнна, да је Фирма В. Хучингзон н Комп. вољна да даде општинн зајам у ратама, које би .се имале определити али да не може курс повећати иитп интерес смањитп. По прочитању тога писма, одбор је решпо, овлашћује се председник општине, да на ово писмо одговори, да одбор жели, да се интерес од 5% смањи на ма курс остао исти (86.66%) и да се зајам преда општини сукцесивно према љеној потреби; да изјави г. Чед. Мијатовићу захвалност од стране одбора, на искреном заузимању за општинске интересе.

ВАНРЕДНИ САСТАНАК 22. Априла 1896. год. Нредседавао председник г. Михаило М. Богпћевић; нрисуствовали чланови суда: г. г. Мих. П. Живадиновић и Јов. Антонијевнћ; од одборника били: г. г. Д-р Војнслав М. Суботић, Стеван II. Поповић, Јанаћ Констандиновић, Д-р Н. X. Нпколић, С. Т>. Јорговић, Сава Џевајровнћ, Благоје Милошевић, Никола Бошковић, Љуб. Марковић, Дим. Довијанић, М. Милашиновић, Др. М. В. Николић. Дим Гавриловић, Н. Антоновић, Драг. Стаменковић, Јарослав Безуха, Дим. Милојевић, М. Штрбић, Влад. М. 'Ворђовпћ, Ј. Алкалај, Мих. Павловић. I Прочптан је записник одбОрских одлука седнице држане 18. априла 1896. год. и у одлуци КЊБр. 237, учињена је измена, да одборник г. Н. Бошковић није тврдио да су Браћа Ђорђевићи заузели имање општинско него да они подижу према општинском, око свога имања зид и тражи, да се види да ли је том нриликом и на томе месту остало општннско земљиште незаузето. II По прочитању акта Управе вар. Београда п њених одељака АБр. 3122, 3189, 3147, којима сс траже уверења о владању и имовном стању нзвесних лица, одбор је изјавпо, и од осталих војвода, све хартије и писма, па нх поврх свега похапсили! Нити ћемо се задржати са понудама Хохенцолерна Кара-Ђорђу; већ ћемо поменути само један Факат, који би, према околностима, могао бити од пресудна значаја по судбу читавог народа српског у црној 1-81-3. год. То је писмо(') руског команданта војске под Липиском датирано 16. септембра, које је Кара-Ђорђе примио тек у затвору у Фенеку. У том писму храбри он КараЂорђа да се држи још мало, па ће му они иомоИи. Да је којом срећом то писмо Кара-Ђорђе примио пре бегства нема сумње да би му повратило изгубљено п}>исуство духа, и судба нашега народа не би била онако црна као што је, али све је било доцкан. Карактерне су речи једног од војвода Кара-Ђорђевих, који запитан, шта ради Кара-Ђорђе у Фенеку одговара: Шта че да чини? Крии као Фата ииту , — одговори Јокић срдито — илаче, и вајка се шта ]е учинио. али иротрчи сад зече! Шта ]е било (') Ово и још друга писил, ко.ја бацају јаку свет.т ст на рад Кара-Ђорђрк, наша акалемија наука није пз извеснпх узрока хтела да штамиа. (2) Сиоменик XIV. кр сри. ак)Д. стр. V.

да су доброг владања и сиротног имовног стања Владислав Петровић кожарски помоћник н Ђуба Ристић чиновник општине, да му је Ђока Радосављевић овд. непознат. Ш На предлог управе водовода АБр. 3111, одбор је решио, одобрава се Милану Аћимовићу, машинистн Управе водовода једномесечно осуство од дужности ради лечења с тим, да му се исто има рачунати од дана кад га стане употребљавати. IV Одборник г. Д-р Н. X. Николић саоиштава, да пзвестан грађанин подиже кућу преко пута хотела „Булевара" и пита, да ли је исти грађанин изискао од онштине нивелациону и регулацнону линију. Председник је изјавно, да ће ствар извидети и учинити шта треба. V Председник износп одбору на решење понуду онштег друштва за општинске кланпце у Француској, поднесену преко г. Н. Манојловића овд. инжпњера, да општпна уступи поменутом друштву у концесију грађење п експлоатацију модерннх кланица у Београду под иогодбама, означеним у понуди. По прочитању те понуде, одбор је после поимегшчног гласања са 19 гласова против 1 (2 нису гласали) решио, да се ова понуда одбаци. VI Председнпк извештава одбор, даје одборско повереништво, изабрато у седници одборској од 18. Јануара 1894. поднело свој извештај о тражењу српског акционарског друштва за клање и прераду стоке, да оиштина са њиме у зајед ници подигне модерне кланице. По прочптању тога пзвештаја, одбор је после поименичног гласања са 16 гласова нротив 5 (један није гласао) рошио, да се грађоље општинских модерних кланица не може предузети у заједници У септембру 1814. Кара-Ђорђе се са својима одсели у Руси.ју и настани у Хотину у Бесарабији, где је живео до 1817. год. које се кришом врати у Србију где му по захтеву Турака главу одсеку. Ако у опште може бити речи о Немези, која лагано али посигурно неда да ико остане без заслужене казне, то се и трагична смрт овога див-јунака српског — која у сваког може да побуди само сажалење може узети као освета Немезина за прецрну 1813. годину, када је Кара Ђорђе — тако рећи без боја — оставио народ и огњиште своје оним Турцима, које је немилице сатирао и сузбијао читавих десет година! А шта је било са бедним народом српским? Наше је перо и сувише слабо, да престави све оне несреће — ма и у бледој слици — које постигоше народ српски тужне 1813. године. Робљења, отимања и најразноврснија турска недела изливаху се над народом српским, јер разјарени Фанатизам турски није се могао лако зајазити, према Србима који су их читавих десет година на све стране тукли. И Бог покара Србе за њихова ранија недела; ако

са српским акционарским друштвом за клање и прераду стоке због тога, што општина није спремна, да овоме послу за сада приступи. ■VII Председнпк износи одбору на одобрење процене имања, што се имају експропрнсати за регулацију „Варош Капије." Одбор је одлучпо, да се ове процене упуте одборској комисијн. изабраној, да се предходно са сопственицима земљишта споразуме о накнади и споразум тај поднесе одбору на решење. VIII Услед тога што је последња Народна Скупштпнадонела допуну закона о експропријацпји. да се пре ироцењивања имања, што се експропришу, има покушати, да се са сонетвеником учини сггоразум односно накнаде, — одбор је решио, да одборници као одборски повереници г. г. Драг. Стаменковић, Блад. М. Ђор1)евић, И. Козлић, Голуб С. Јанић и Сава Џевајровић, од сада предходно покушају поетићи споразум са сопственицима односно цене за земљиште, што ће се за регулисање вароши експроприсати, па тај споразум подносе одбору на решење. Тројица од њих могу пуноважно радити. Да се овоме повереништву упуте на поступак и све до сада извршене а не одобрене процене експропрпсаних земљишта. IX На предлог председника ошнтине одбор је решио, одобрава се кредит од двадесет хиљада динара за покриће трошкова за дочек Бисоких Гостију, на терет готовинеопштинске. Одборници г. г. Дим. Милојевић, II. Бошковић и Сава Џевајровић да контролишу издатке, што ее из овог кредита имају учинити. се сетимо оне жалосне сече преданих Турака 1807. год. под Београдом, Срби су и сувише овог пута били кажњени за ранија своја недела! Од многих жалосних призора ми ћемо навести оиај, како је јсдан турски паша у Нишу на 150 коња — у по 2 котарице -- натоварио 150 мушких и 150 женске деце до 10 година, на их са 150 коњоводаца послао у Цариград на пешкеш разним „великашима турским. — „Уви жалости моја, који ово пишем."( 1 ) ГЈ1&ВА ШЕСТА. Хаџи-Проданова буна. Стање Срба иод Турцума аосле проаасги 1813. године. Узалудно мољакање за иомоИ код јевроиских сила. Хаџи-Продан диже буну у Тамнави. — Угушење и крај буне. — Неколико речи о Хаџи-Продану. — Стање Срба иосле буне. Турцн прегазивши сву Србију и заузевши најтврђе градове, без икаква отпора толико су се били похаси.ти, да су чак помишљали и на Аустрију да ударају; али кад силни Хуршид сазна за погибију Наполеона I. код Линиске, он се трже и гле(!; Спомеиик XIX срп. кр. акад. стј . 26.