Београдске општинске новине

ЗВАНИЧНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ

ГОД. XIV.

НЕДЕЈБА 12. ЖАЈА 1896.

БРОЈ 20.

ИЗЛАЗЕ НЕД БЉИО 1ГЕ Д -А- ЗНЕ-П ~*3~ Т Ц е н а : За Србију на годинј- 6 линара

ЦЕНА ЈЕ ОГЛАСИМА 6 ПАРА ДИНАРСКИХ ОД ВРСТЕ ПРЕТПЛАТУ ВАЉА СЛАТИ УПУТНИЦОМ НА ОПШТИНСЖИ СУД А СВЕ КОРЕСНОНДЕНЦИЈЕ НА УРЕДНИКА

на пола ГОДИНЕ г> За страие земље на годнну . 9

РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ. — НЕПЛАЂЕНА ПИСМА НЕ ПРПМАЈУ СЕ

Н А Р Е Д Б А У всзи свога расписа СЈ\® 2961. од 29,111 т. г. Г. Министар унутрашњих дела раеписом од 19—IV т. г. СЈУз 3749, препоручио је Уирави, да Суду Опгатинском изда строгу паредбу : I. Да се морају каламити крављим богин.ама : 1. Сва иоворођена деца која су навршила 3 месеца. Изузимају се само она деца, која су већ прележала велике богиње или су болесна од какове тешке болести у коме се случају привремено ослобођавају док не оздраве. У местима где владају заразне болести као скарлетина, мраса. диФтерија, рикавац, и т. д. не треба каламити за време заразе. 2. Сви (јаци ириватпих и јавних школа, који нису никако каламљени, као и они који су у 10. години а не могу лекарском сведоџбом доказати да су последњих пет година прележали праве богиње или са успехом каламљени. 3. Сви одрасли који нису никако каламљени. 4. Сви одрасли старији од 10 година који су каламљени али не могу да докажу лекарском сведоџбом, да су иоследњих пет годена прележали праве богиње или са усиехом каламљени II. Општински председници или њихови (застуиници) дужни су објавити каламљење и одређеног дана присуствовати лично како каламљењу тако и ревизијн. Њихова је дужност постарати се за простор у коме ће се вршити каламл>ење, као и зашто да се сва деца донесу, као и сви одрасли дођу који треба да се каламе. III. Каламљење врши&е срески (односно окружни) и општински лекари, а могу вршити и приватни, али су дужни сваки случај прописно јавити надлежној власти. IV. Сваии ко је кадамљен добиће од лекара пошто овај изврши ревизију, уверење (Феду) у којој ће се назвачити име и презиме каламљеног, као и дан и година рођења, да ли је и који пут (са успехом или не) каламљен, и када се опет мора јавити лекару. V. Жекари као и иредседници оаштина, који не буду вршили евоју дужност како

ваља, искусиће иоследице законске, а родитељи и стараоци који своју децу не доведу на каламлење, као и одрасли који сами не дођу на каламлење, биће кажњени први пут са 5—10 динара, и да се опет изврши каламљење, други пут са 10—20 динара, а ако такав случај постане узрок зарази са 100 динара у корист општинске касе. Суд општински позива поново све грађане београдске да дођу на каламљење, у противном случају сваки ће бити строго кажњен по чл. 21. Санитетског закона. Каламљење се врши у згради „Црвеног Крста", у „Сали-Мира и у „Вежбаоници" више Женске школе сваке недеље од 3 до 5 часова по подне. Од стране Суда Општине Београдске ЛЈУ5 453. 8. Маја 1896. год.

ГРАЂАНСТВУ БЕОГРАДСКОИ На основу расписа Господина Министра народне привреде од 18-ог Априла ове године МБр. 195., почев од 10. Маја о. год. извршиће се повремени попис и

СРПСКИ УСТАНИЦИ ПРОТИВУ ТУРАКА У ВЕЗИ СА НАРОДНИМ СЕОБАМА У ТУЂИНУ од 1459 — 1814. год. ИСТОРИЈСКАРАСПРАВА У ДВА ДЕЛА напиоали Р. АГАТОНОВИЂ. и П. М. СПАСИЋ. (Академијски Савет Вел. Школе наградио преом видовданском наградом оашт. БеоградскеЈ.

(овршетак) Нил Попов о том раду протину вели: „Историци који су писали о бечком конгресу, обично говоре да никада није било таког весеља у Бечу, као у време тога скупа европских владара. Али мемоари Ненадовићеви показују потомству и оне у потаји проливене српске сузе, које нису биле виђене у време општег смеха и уживања." У том обијању протином туђих прагова прође и Проданова буна и заста га Милошев устанак, а на крају крајева Србима би казано: да морају сами радити. У Србији су и даље била на дневном реду насиља. Сваки Турчин држао је да има право, да огули сваког Србина до голе

душе. он је свагда могао рећп да је ствар, К0 ЈУ Ј е °Д Србина отео, била ире његова или његовог рођака, и да је зграбљена у време устанка. Народне се патње увећаше од колере (куге) која се разви из силних лешева и проливене крви српске. У том тешком времену, када су Срби цвилели под турским притиском, требала .је само каква мала зађевица, па да се заподене и заметне буна, из које би се на брзо развио устанак на све стране. И прилика се томе у брзо јави. У Јесен 1814. г. ЛаФит-ага са својим људима склони се од куге у манастиру благовепггенском у Трнави код свог човека, бившег војводе сјеничког, Хаџи-Продана. Једном изађе он и X. Продан да по селима заостале чете Срба, које су се из планина чсшће светиле Турцима за нанесене неиравде, позове на предају. За то време у Трнави роди се свађа између ЛаФитових слугу и Срба, међу којима је био игуман Пајсије брат Х.-Проданов. Повезане Турке побију 21. септембра и о томе известе X.Продана. ЛаФит -ага се скрије а ХаџиПродан одпоче да диже буну, познату под именом Хаџи-Проданова буна и народ се

у брзо побуни уокругу: пожешком, јагодинском и делу крагујевачког. Хаџи-Продан, у самом почетку, преклињао је Милоша да се прими вођства као Кара-Ђорђе 1804., ну Милош не приста, изговарајући се неиовољним приликама. Мало пре тога дао је реч Турцима, да ће мировати, а друго беше већ зазимило а устаници не спремни, те би тиме само увалио земљу у већу несрећу. А и гласови од проте Ненадовића нису били довољни. Милош одмах извести о побуни Сулејман-пашу, а са Србима и рудничким муселимом крене се да стиша побуну говорећи народу, како није време устанку и народ се поче стишавати. У Тамнаву посла Милош нешто Срба и Турака те ухвате породицу Проданову и Петрији, синовици Пљакићевој снахи Продановој, помогне те утече. X.Продан из Тамнаве пре !)С у крагујевачки округ те са тамошњим виђенијим људима подиже и рашири буну. Сулејман-паша дознавши за Хаџи-Проданову буну посла свога ћају с војском, а у писму обећаваше Милошу: да сем X.Проданове породице неће никог глава за-