Београдске општинске новине

Број 20.

— 78 -

Год. XIV.

контролисање свију мерила и тегова — за дужину, тежину и запремину — у овдашњој вароши, која се налазе у саобраћају, код ириватних лица и државних надлештава, а којима се продавци у јавности служе, а нису никако или су пре 1895. г. контролисана и жигосана. Према овом дакле мерила и тегови контролисана и жигосана у 1895 и 1896-ој неподлеже овом попису и прегледу. Саопштавајући предњи распис Господина Министра народне привреде, Суд општине београдске позива Грађанство, да сва мерила и тегове која нису контролисана и жигосана у 1895. и 1896. год., покаже при попису и прегледу одређеној комисији — у којој се налази 1 контролор министарства народне привреде и 1 кмет, — кад им ова буде исте затражила. Од суда општине београдске 4-ог Маја 1896. год. АБр. 3.401.

РАД ОПШТИНСКОГ ОДБОРА ВАНРЕДНИ САСТАНАК 30. Априла 1896. год. Председавао члан суда г. Јов. Антонијевић, присустаовао члан суда г. Мих. П. Живаздновић, од одборника били: г. г. Коста Петровић, Стев. 11. Поповић, Ђорђе Димитријевић, Љуб. Марковић, Дамљан Стојковић, Д-р М. Николић, Драг Стаменковић, С. Ђ. Јорговић, II. Антлновић, Мил. Ж. Маринковић, Сава Ковачевић, Никола Вошковић, Давид Були, Јанаћ Констандиновић, Влад. М. Ђор1)евић, Михајло Михајловић, Дим. Милојевић, Ј. Алкалај. I Прочптан је записнпк одборских одлука седнпце држане 22. априла 1896. год, и примљен је без измена. II Одборник г. Драгутин Стаменковпћ примећује, да се врло рђаво граде калдрме нарочито у улицп Стари телеграФ, која је низбрдна те ће се врло брзо покварити. Председавајући је изјавио. болети. Ћаја се састане с Милошем у Чачку. Ту се Ћаја задржи а Милош са 2 000 Срба и 100 Турака упути се у крагујевачки крај да утиша народ. Већи део устаника предаде се а остали се код Кнића одупру Милошу и одрже мегдан, пошто се Милош није озбиљно борио. Али те ноћи кад устаници виде да је Милош аротиву њих, сви се разиђу кућама. У овој буни — вели један савременнк Милош је стекао части и поверења не само код Сулејман-паше, него и код народа српског: код Сулејман-паше зато, што, далеко од тога да се придружи устаницима, он је остао веран* својим обећањима и успео да поврати мир; код народа српског зато, што га је сачувао од пљачке, одвођења у ропство и смрти, што га је умео задржати и на тај начин уштедити му веће невоље. Да кажемо коју о човеку, који је дао своје име овој буни — о Хаџи-Продану Глигоријевићу. Он је родом из Сјенице, надимак Хаџи добио је због свог пута у Света места. За време устанка побегне у Србију, где 1806. постане војводом у Староме Влаху. За све време он је војевао

да прима к знању ову примедбу и да ће се издати потребне наредбе. III Одборнпк г. Ннкола Бошковић пнта, да ли има општнна пивентар своје нокретне имовине и предлаже да се од сада никоме не дају на послугу ствари општинске, пошто се кваре а често се дешава да се никако и не врате _ Председавајућп је одговорио. да постоји инвентар свега општинског имања и може га сваки прегледати и контролисати. Да се од сада ствари општинске, по жељи одбора, никоме неће давати на послугу. IV Одборник г. Стеван П. Поиовић предлаже, да се у правилима за издавање воде пз београдског водовода учини измена, да је управа водовода дужна предходно известпти неплатишу, да ће издавање, воде обуставити, ако у остављеном року не плати дуг. Одбор је одлучио, да се о овоме предлогу решава у идућој седници. V Председавајући износп одбору на мишљење молбе којима се траже уверења о немаштинп и о еродству. По прочитању тих молби АБр. 3196 н 3333, одбор је изјавио мишљење, да суд према поднетим доказима и своме убеђењу реши о молби Јована Т. Кузмановића; да се Лепосави Живковић може дати тражено уверење. VI Председавајући износи одбору на решење извештај економног оделења о издавању под закуп месарских плацева на краљевом тргу, по коме досадањи закупци нису хтелп лпцптнрати него су тражпли актом АБр 304.7, да јошједну годпну дана остаиу закупци под истим погодбама и за исту цену. По прочитању тога извештаја АБр. 3139 одбор је после поименичног гласања са 12 гласова, протпв 5 решио, с Турцима. Несрећне 1813. год. као и други тако се и он преда Турцима. При предај и измоли га од Серчесме ЛаФит-ага, који га је лепо пазио, а кад 1814. завлада куга видммо ЈГаФита где се склања код Хаџи-Продана у Тамнаву. После разбегнућа побуњеника по сукобу код Кнића, Хаџи-Продан побегне у Немачку, одакле је после отишао у Русију, где је и умро. Кад је Милош успео да угуши Х.-Проданову буну, Турци не остану при обећању, већ иочну злоетављати народ. Тако Ћаја који остаде с Турцима у Чачку похвата виђеније људе и окује. А села, која су се побунила, одпоче пљачкати. Једва га је Милош од тога у Јагодини и Крагујевцу одвратио претњом: да ће га оставити и да неће земљу умиривати. Али ипак Ћаја похвата на 150 виђенијих људи, па их окује и одведе у Београд и ту их на св. Саву 115 посече а 36 набије на коље дуж аустријске обале: ал' кад се оностранп Срби узкомешају на то, Сулејман их преместн на другу страну града. За време овога десило се и класичких примера пожртвовања и преданости. Једна

да се понуда досадањих закупаца месарских плацева АБр. 3047 одбаци; да се свакоме закупцу писмено саопшти 1. маја до подне, да, ако жели и дал>е остати закупац плаца, има плаћати досадању закупну цену и двадесет од сто више; ко од закупаца на ово не пристане има се 1. маја 1896. год. по подне са плаца одселити. За плацеве, чији закупци не би пристали на ову цену, да се држи лицитација 4. маја о. г. и да се на истој почне лицитирати од прошле закупне цене са двадесет од сто више па на више. У сваком случају закуп има трајати једну годину дана. Препоручује се суду, да казни оног службеника, који је узрок што је ова ствар овако доцкан изнета пред одбор. VII Председавајући извештава одбор, да је одборско поверенпштво за преглед понуда за откуп понуђенпх приватнпх имања иоднело нзвештај п да су после поднесеног извештаја поднете још три нове нонуде. Одбор је одлучио, да исто повереништво проучи и ове накнадно поднесене понуде па да се његов извештај изнесе у првој седници одбору на решење. УШ По прочитању молбе певачког друштва „Јакшпћ" АБр. 3684, да га општина потномогне у подизању споменика Тзури Јакшићу, што ће се поставити на калимегдану, одбор је репшо, да се певачком друштву „Јакшић" изда из општинске касе а из партије за одржавање паркова три стотине динара као помоћ за подизање споменика Ђури Јакшићу на Калимегдану. IX Председавајући извештава одбор, да је суд наредио да се нозову сви познати каменоресцп, да поднесу понуде за израду ностоља за спо..Ш.ШМИММИПГИ" ■" —■ ЈММ ИИ мати дала је ћер своју само да сина спасе. С. Милутиновић нам оиисује( 1 ) један редак пример преданости вери прађедовској. На претње турске да га потурче он вели: „нема боље вере од ришћанске" а Турцима овако судбу пророкује: Ск рн ћ> те Турди долијат/, Бог вам јемац и Божија цравд;1. А кад га једна старица опомињаше да се потурчи и не гине млад, он јој се захваљује на млеку мајчину, и мушки гледа смрти у очи е уверењем да јошимабраће у свијету. Буна Х.-Проданова имала је три значајне посљедице, она показа Турцима, да од народа нцје .још одузето све оружје и да га треба строгим мерама одузети; да је Милош Обреновић главни и једини вођ народни, с којим су Турцн готови ступити у преговоре; н најзад Милош је увидео у овој буни, да народ нерадо сноси турски јарам и да је вазда спреман устати на оружје; као и да Сулејманпаши не треба веровати, јер не држи задану веру. Тешка времена тек сад настају по Србе после неуспешне буне, јер Турци (!) Ист Србије од 1813-1815. Год (II иад.) стр. 91 — 99.