Београдске општинске новине

Год. XIV.

— 91 -

Број. 23

првог маја 189шесте године Антонију С. Јованосићу овд. мееару под проппсаним погодбама а за годишњу цену од хиљаду шест стотина и двадесет динара. Да се за неиздате плацеве девети на горњој и трећи на доњој страни распише лидитација. VI Председник износи одбору на решење извештај економног оделења о држаној лицитацији за издавање под закуп места за савска купатила за ову летњу сезону на којој ннје било лиццтаната, п у коме се извештају предлаже, да се та места поделе на три класе и да се за прво место нанлати 1000 динара, за друго 600 дин. а за треће 400 динара, па да се сопственицима купатила издаду ова места по овој цени без лицитације. По прочитању тога извештаја АБр. 3923 одбор је решпо, усваја сеу свему предлог економног одељењао класиФицирањуместазаСавска купатила с тим, да се по означеној ценн издаду сопственицима купатила без лицитације. * (Настаниће се)

општине, где се сваког дана и услови и предрачуни могу видети.

ЈАВНА ЗАХВАЛНОСТ Г. РудолФ ЛандграФ, сопственикизложбе слика предао је општини београдској 80 дин. у сре(>ру за сиротињу београдску.

Новац је овај унесен у новоосновани сиротињски ФОНД. Општина београдска у име своје сиротпње изјављује племенитом дародавцу своју топлу захвалност. Од а/да оаштине београдске 23. Маја 1896. год. БВр. ?082.

ОПШТИНА ГРАДА БЕОГРАДА Стање на дан 31. јануара 1890. год.

ОПШТИНСНИ ПОСЛОВИ Лицитација. На дан 8. јуна о. г. пре подне од 9 до 12 часова држаће сејавна усмена лицитација у управи грађевинског одељења београдске општине за калдрмисање и грађење тротоара од ломљеног камена целе Фрушкогорске улице. Кауција је 3700 дин. Лицитације: за Косовску, Еврејску и Солунску улицу (претрес калдрме) 5. јуна о. г., — Ибарску и Лимску и доњи део Мостарске улице (откопавање, калдрмисање и тротоар) 6. јуна о. г. — и Јованову горњу и доњу, и Доситијеву улицу (откопавање, калдрмисање и тротоар) 7. јуна о. г. Све су лицитације за пре подне одређене, а држаће се у грађев. одељењу ове

РЕДНИ БРОЈ

Назив рачуна

•о

2Б

г т

с т -<&. е

Рачун благајно

101670

80832

20837

привременнх издатака .

352788

11565

—

341223

—

хартија од вредности .

18438

—

18438

. —

—

непокретностн ....

5297955

—

5297955

—

покретпости

78771

—

78771

—

Грађења кеа

80024

—

80024

—

' 7

Г)

„ водовода . '.

2739991

—

2739991

—

„ калдрме из Зајма

664239

—

664239

—

„ канализације . .

36782

—

36782

—

„ школе у д. крају

208401

—

208401

—

„ „ у Палилули

22997

—

22997

—

„ цркве у дун. крају

52821

-■

52821

—

дужника разних . . .

88757

—

88757

—

„ калдрме . . .

181680

—

181680

—

„ водовода . .

58507

—

58507

—

„ трошарпнскп .

28776

—

28776

—

поверплаца разнпх . .

20219

364598

—

344379

Фондова разних ....

—

157018

—

157018

касе Фонда гробљанског .

—

81407

—

81407

ФОнда регулационог . .

—

19367

—

19367

управе фонд . за раз. фонд.

8365

—

„ „ . регул. „ „ трошарине . . .

44551

—

44551

—

110607

2870

—

107737

—

„ водовода....

17676

'857

16819

—

„ Фондова за зајмове

—

100782159

—

100782

„ пријема ....

—

2140000

—

2140000

—

остава код. Нар. Банке .

2020000

и 1

Народне Еанке . .

—

2043190

—

2043190

преносних кредита. . .

860

—1

232887

011

—

232027

ажије резервне ....

1643

65;

—

1643

прихода по буџету . .

—

55832

—

55832

расхода

28383

—

—ј

28383

—

гробљанског буџета . ,

496

2900

—

2404

Г)

буџета трошарннског .

1159:

^70

—

1159

главнице

—

6969169

—

6969169

12264923 1П 1

12264923

12147222

27. маја 1896. год. у Београду.

М.т књиговођа, Милија ЈовановиЋ.

Г.т. књпговођа, Н. Ј. Јаниовић.

готово никаквих. Као неким чудом на Цетину се сачувао један кратак летопис, из кога сазнајемо само имена владика, по кад што и о смрти њиховој, ако је била необична или о каквим невољама, које су постигле народ, као што су: неродице или насртаји турски; али је све то преко мере кратко: свега пет листа!... Али у сред те тамне ноћи — како пише Ровински, — која скрива од нас даљу прошлост Црне Горе, беласне с времена на време и по који слаб зрак светлости, при којој — пред нас доста јасно излази величанствена слика неприступних гора и на њима шака непобедних горштака, који чувају своју слободу и одбијају јуначки свога непријатеља. Тако светлим зраком може се назвати вест о оној великој народној скупштини 1614 г. 8 септембра, држаној у Кучина, којој су присуствовали црквени и световни представници Албаније, Босне, Македоније, Бугарске, Србије, Херцеговине и Далмацнје и којој је председавао пећски патријарх. Црна Гора није овде поменута, јер западни историчари, у којих се налази ово извешће, њу не деле од Албаније, знајући I

да и сам митрополит носи титулу: „зетски и скендеријски". Та знаменита скупштина састала се у след намере херцега Неверског, који је био намислио, да подигне све Хришћане противу Турака и то с помоћу паие и чувеног Пјера ЖозеФа повереника, онда свемогућега кардинала Ришелије-а. По том плану Црна Гора требала је да послужи као операциони базис..... Од те намере не би ништа, на жалост нашу ; али је она свакако важан Факат, јер показује да у подјармљеном хришћанству још није био изумро дух слободе. Такође из странога извора дознајемо и то, да се Црногорци од 1684 г. јављају већ као савезници Млетака, Аустрије и Пољске у њиховој војни против Турака. Црногорци су тада разбили турску војску под предвођењем Топач-паше, узели Нови и вратили га Млечићима. Помоћ указана од стране Црногораца западним државама не остаде без последица. Године 1690 скадарски везир Сулејманпаша удари ненадно на Црну Гору, продре до Цетиња, порушн манастпр и дворац па предавши огњу и мачу све што

нађе на путу и осветивши се на тај начин за пораз под Новим — повуче се. Као помоћници Сулејман-папш у том нападу били су црногорски потурчењаци, по народном предању потомци оних, који су приликом пораза Станишиног били ухваћени као плен, па се после у Црној Гори населили. Тако су Црногорци већ видели какве зле непријатеље имају у својој средини, непријатељи њихове крви али туђе вере, они су већ као опажалн да су потурчењаци једна тешка рана на срцу Црне Горе и да ће им они у будуће — подржакајући везе с Турцима на граници — бити од велике штете. Уз то још умре им г. 1695 и владика Сава ОчиниИ , те народ остаде без поглавара!.... Тешки положај Црне Горе у то време днвно је насликан у „Горском Вијенцу"; ево те жалосне слике : „Што је ово ево неко доба 'Ге су наше горо ужучале ? Не разлежу, ратнијем клицгога ? Почпну ни рђа на оружје; Остаде ни земља без главара; Некршћу се горе усмрђеше!... Здружио се Турчпн с Црногордем ;