Београдске општинске новине
ЗВАНИЧНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ
ГОД. XIV.
НЕДЕЉА 9. .ЈУНА 189'б.
БРОЈ 24.
ИЗЛАЗЕ И ЕЗ Д Е ЈЋз ГЕЗ: О Ј Е Д ^ Н-П 1ГТ Ц е н а : За Србију на годину 6 линара нд !( ОЛА годинв 3 За стране земље на годину 9 „
ЦЕНА ЈЕ ОГЛАСИМА 6 ПАРА ДИНАРСКИХ ОД ВРСТЕ ПРЕТПЛАТУ ВАЉА СЛАТИ УПУТНИЦОМ НА ОПШТПНСКП СУД А СВЕ КОРЕСПОНДЕНЦИЈЕ НА УРЕДНИКА РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ. — НЕПЛАЋЕНА ПНСМА Нл ПР1ШАЈУ СЕ
111111111 а 11 П 11 < 1111 9 I 1 ■
ј " 11111 11111 1 11111111111 11111111111
Н А Р Е Д Б А Управа града Бсограда. актом својим од 23. Маја т. год. Бр. 12107, доставила је ошитини оваку наредбу команданта дунав. дивиз. од 21. Маја о. г. Бр. 81. Војеним стражарима, како код војног сењапа тако и код свију државних зграда издато је нарочито наређење. да ауг^пју на свако лиг^е, које се око државних сењака и зграда, ну аримети — с позивом да суд општински исту достави до знања грађанима, како би знали, да се ноћу не виђају у близини државних зграда. Нредњу наредбу команданта дивиз. области, суд општински саопштава гра:ђанству ради знања и управљања. Из канцеларије суда општ. града Бео града 25. Маја 1896 год. АБр. 4124 Београд.
0 Б Ј А В А Према наређењу Босподина министра војног АР. № 1857. од 5. маја т. г. а на основу чл. 103. и 89 закона о устројству
војске, има се изврншти попис и обеле- 1 жавање свију коња у земљи, способних ј за војску; а тако исто да се осмотри и прегледа сва стока и комора са прнбором, уписана за војску свију позива. Војна комиспја за извршење овог наређења почеће рад од 22. маја т. г. на тркалишту од 7 сати пре подне и од 3 5 /г сата по подне. Комисији овој имају да иредстану: 22. маја, сви обвезнпци активне коњичке бригаде. 23. маја, сви обвезници резервисти краљеве гарде. 24. маја, сви обвезници коњаници дивизијске коњнце редовне војске. 25. маја, сви обвезници коњаници 1 позива народне војске. 27. маја, сви обвезници коњаници II позива народне војске. 28. маја, сви коњаницн ордонанси штабова редовне војске. 29. маја, сви коњаници ордонанси штабова I позива народне војске. 30. маја, сви коњаници ордонанси штабова II позива народне војске.
31. маја, све старешине у опште, који су уписати за службу на коњима у редовној војсци. 1. Јуна, све старешине у опште, који су уписати за службу на коњима у I и II позиву народ. војске. Сви наиред именовани обвезници треба да предстану комисији означених дана лично , са својнм прописним коњима и са прописним јахаћим и коњским прибором. 3. Јуна, сви оникојидају јахаће коње за сиромашне обвезнике редовне војске, са својим прописним коњима и ирописним јахаћим и коњским прибором. Ови обвезници не морају лично да предстану комисији, него могу своје коње да упуте по другоме лицу; даље сви обвезници који да)у коње за комору редовне војске , са својим коњима, и то: 4. јуна, сви они чија су имена са почетним словом: А. Б. В. Б. Д. и Е. 5. јуна, чија су имена са почетним словом: Ж. 3. И. Ј. К. и X 6. јуна, чија су имена са почетним словом: ЈБ. М. Н. 0. и П.
0СЛ0Б0ЂЕЊЕ ЦРНЕ ГОРЕ (ОДЛОМАК ИЗ СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ XVIII ВЕКА) Мото: „.... Не слав® писателл, не удоволб„ствиш читателеи и даже но му„дрости нравоучителћнои, нотолкоћ „истшЉ, котопал уже сама собо» „дЗзлаетсл маночникомт. удоволств1л „и полћзн"... КарамзинЂ. ОД ГРГУРА ЈАКШИЋА
[По ареаоруци Академијаог Савета Бел. Школе награ дила општгша београдска стотаном динара].
(ндстдвлк) То се могло десити у тренутку, кад је последњи Црнојевић отишао из Црне Боре и када је народ пао духом у апатију и постао равнодушан према свему, што се око њега догађало. Станишин преступ морао је из најпре узбудити Црногорце, али се с временом то узбуђење претворило у равнодушност, и ако је и он морао имати уза се својих људи, потурчењака, који су се тада вратили на
своја места и пропагирали за мухамеданство. Тој пропаганди помагао је утицај Станишин, у чијим је рукама тада била готово сва трговина на Ријеци. На тај начин мухамеданство је захватало и нове елементе и пустило дубље корен; тако, да су најпосле поникле и читаве општине мухамеданске, које су имале своје старешине а на Ријеци главнога кадију, који је опет зависио од власти у Скадру или Подгорици; они су, дакле признавали само власт турску и владике на њих нису имале никаквога утицаја. Кад је владика Данило дошао на владу, потурчењаци су већ били спутали целу Црну Бору: где једанасЦетиње, ту је онда био само манастир и дворац а општина мухамеданска; где је данашње село Дубовац, на путу из Бајица у Његуше, тамо су живели сами потурчењаци. Много их је било у Ћеклићима, Озринићима и Цуцама а да не помињемо ријечку и цршничку нахију, где их је било сила и Бјелопавлића и Прешице, где су они такође били господари! То је „држава у држави"^) Умножени тако у сва-
(!) Черногор1л вђ ел прошломЂ и настон!Цени 'б, од Г1. Ровинско га. стр. 517.
ком племену црногорском, они су у свакој прилици служили као мост за прсное турскога уплива у ову, једину искру, већ погашеног огња српске слободе! Владика је Данило лепо увидео, да су потурчењаци одиста једна опасна рана на срцу Црне Боре, рана од које се она морала или ослободити илп расиасти! Његовом проницателном уму, била је са свим јасна опасност, која је Црној Бори и њеној православној цркви грозила од исламизма, који се све више ширио и био је иоставио себи за циљ, да пре свега, ослободи Црну Бору од тог опасног непријатеља Али, ту намеру није било лако остварити, „Шта и како да се ради?" — о том је млади владика мислио, имајући на памети безизлазни положај своје земље. „Шта сам ја?" — мислио је он. „Мало руках, -малена и снага, „Једна сламка међу вихорове; „Сирак тужни без нигђе никога. „Моје племе сном мртвијем спава; „Суза моја нема родитеља; „Нада мном је небо затворено, „Не нрима ми плача ни молитве. „У ад ми се свијет претворио, „А сви људи паклени духови. „0 црнн дане о црна судбино ! „0, кукавно Српство угашено!"