Београдске општинске новине

Број 24.

- 96 -

Год. XIV.

РАЗНЕ ОПШТИНСКЕ ТАКСЕ I. Гробарина:

а) Гроб за депу

7-—

д.

б) Гроб за одрасле . . . . .

12--

д.

в) Мала гробница . . . . .

555-52

д.

г) Велика гробница II! реда . .

. 998-93

д.

д) Велика гробница 11 рсда . .

. 1099-93

д.

е) Велика гробнпца I реда . .

. 1684-57

д.

II. Пражњење помијара и нужника: а) Од кубног метра 7-00 д. б) Од акова 0'35 д. III. Димнпчарсгво: а) За чишћење димњака (цилиндера) без разлике на епратове 0'20 д. б) За незидан шпархерд 0'20 д. вЈ За узидан . . . , 0'40 д. г) За велики узидан шпархерд у гоетионици .... 0'50 д. д) За чишћење димњака од два спрата 0 20 д. ђ) За чишћење нростог димњака . . . 0*10 д. е) За чишћење чункова од 2 и по метра уједно са пећима 0'10 д. ж) За чишћење чункова од 2 и по метра уједно са впше пећи .... 0 - 20 д. з) За иаљење димњака (цилиндера) без разлике на спратове 0*75 д.

ТАКСЕ ЗА ИЗНОШЕЊЕ ЂУБРЕТА За кнартове : Савамалски, Теразијски, Варошки и Врачарски:

са сооом

0-25 д. 0 70 д.

1-50 д.

већег дућана са магазом .... Од четпри или внше соба са кухињом. од каФане са кухињом, од гостио| пце са кухињом без штале . За ввартове: Дорћолски н палилулски: 1. Од собе н кухнње, или -мањег дућана са собом 0 - 20 д. 2. Од две или три собе са кухињом илп већег дућана са магазом .... 0'60 д. 3. Од четири или вишс соба са кухињом, од ка®ане са кухињом, од гостионице са кухињом без штале . . . 1'— д. Од суда општине београдсме 28. Августа 1892 године. АВр. 9449.

ОПШТИНСКЕ ТАКСЕ ЗА МРТВАЧКА КОЛА

а) Проста кола са 2 коња . . 10 б) Кола са анђелнма са 2 коња 18' в) Стаклена кола са 2 коња . 24 г) Стаклена кола са 4 коња, . 60'

д. д. д. д.

П УТНИЧКИ САОБРАЋАЈ ВАРОШИ БЕОГРАДА

У седмици од 30. Маја 1896. год. до 5. Јуна 1896. год. 771 путника — одпутовало (>66 путника. Постсмбина пписпелих путника :

допутовало

ттсјх.^.

Из СЈ^бије

АустроУгарске Бесие и Херцегов.

Р< о Сн М

Грчке

Турске

| Бугареке

Румуније

Русије

Германије

Француске

Италије

0) н д

Осталих Европ. држава

Ван Европе

С~ -> < 1 ~> 35

711

352

158

28 18

271 2

Занимање путника :

к а сЗ О к 55 § & 2 ГЗ ср

Занатлије Трговци

Чииовници и интелиг.

Војска

Ученици

Индустријалци Гостионичари 6-.® = 8 § " 9 ч и

Раденици

Надничари 50

360

СЈ н 4 (X) О И

а е. В'

Допутовали :

в а М >=! СЗ 03 ћЈ О. >» *

Н л е« Н РЗ о 5 р. а Н 2 >» В

646 125 + 105!

Разлика:

н и н в ч Бн оЗ о «

6. јуна 1896. год.

Из статистичног оделења општ. вар. Београда.

БЕОГРАДСКД ГШЈДЦА ПРЕМШРЕНО НА СПШТИНСКОМ НЗАНТАРУ Од 31. маја до 7. јуна 1896. г.

| ■ . КНЛОГРАМА

[ НАИМЕНОВАЊЕ

највећа

најмања

ДИН ј 111*.

Дин. ј

ПР

Арпа.џика

' |

772

Брашна кукурузна .

Ј I

—

Вина бела (од лит.)

—

30681

Вина црна (од лит.)

—

Волова

—

— ј

•

Јагањаца

—

— 1

872

Јечма

—

Кајмака

—

—•

—

45416

Кожа јагњећих . . .

—

Коре брезове

130

—

120

—

Крава .........

—

— 1

77800

Креча

—

4938

Кромпира нови . . .

—

1031

Кудеље

7799

Кукуруза . о

—

Лоја нетопљеног . . .

—

Лука аршламе ....

—

1416

Лука црна

—

Масла

—

1444

Масти

—

1510

Овса

130

—

120

15694

Пшенице

10)

—

—!■

224

Ражи

—

6(У

Ракије ком. (од лит.)

—

—■

1135

Ракпје ком. меке „

—

Ракије шљ.љуте „ ).

—

5980

Ракије шљ. меке „ .

—

12031

Свиња дебелих . . .

—

Свиња средњих . . .

—

28190

Сена "

—

3940

Сира

—

640

Сламе

—

1020

Угљена дрвеног . . .

—

10057

Трешања

—

2752

Поврћа

—

50000

Цемента

—

6>70

Ситнице

—1

986

Јаја

19700

Земље за лонце . . .

—

3385

Мннералне воде . . .

На кантару на рампи железничкој прешло је за месец мај ове годпне 872.760. кила дебелпх свиња, и 101.706. кпла волова.

старешином и пастиром нећу бити".(') Главари пристану на владичин предлог и одлуче за идуће Бадње вече, ударе сложно на све стране и да секу све турско што им под руку дође, осем оних, који би били вољни прећи у праједовску веру; и тада да би боље одржали задату реч, сви буду у манастиру, на светом јеванђељу, пред владиком заклети. После их владика распусти кућама да се спреме за одређени дан.... И дође Бадњи дан. У глуво доба ноћи, кад су потурчењаци рахат спавали, мислећи, да „Власи" иалажу бадњаке и пеку пецива за сутрашњи Божић — буду са свих страна нападнути. Први напад као знак осталим племенима учинили су: пет брата Мартиновића, Бук Бориловић и три личне слуге (тјелохранитељи) владике Данила; а после је учињена навала са свих страна.... Те ноћи одиграна је у Црној Гори једна крвава драма, позната под именом муха меданскч вартоломијске ноКи. Сечаје била ужасна; једне су убијали а друге су покрштавали. Тога јутра, на Божић, осванула је Црна Гора -— без потурчењака... Храбри црногорски витези честиташе тада (!) Мидаковић. етр. — 92.

у пољу, свом владици празник Рођења Христова а уједно и празник ускрснућа своје миле слободе !.... Потурчењаци су како се прича — били добро оружани али су потучени на Цетињу, где је било доста Црногораца с владиком. Из Ћеклића су благовремено утекли а у Црмници се био такав бој, да од Црногораца није остала ни половина !. Ровински казује('), да у селу Дутину у Црмници, има код цркве неколико надгробних плоча од белог и црвеног мрамора и на једној натпис : „Овденв почиваш кости вучете двгоровича, кои је погинуо су 70 дутичани на бесац у доба кнеза николе а под владом владике Данила"....(' 2 )

( Ј ) Црногорп.. 507. ( 2 ) Овако тај догађај оииеују сви знатнији обр^ђивачи црногореке исто.рије, па смо га тако и мп испричади. М^^ђу тим има један занис, нреписан с крајњег лиета једне црквене кљиге, која је била својина бив. владике Црногорског Иларијона и то оригиналан занис самог владике Данила, у којемје кратко али мало друкчије описан ток тога догађаја. Због његове интересности, ми га верно саопштавамо овде у целини: „Пишем ја владика Данило да се зна, како Турке изагнасмо између нас 1702 годимига прво нада не одкупише из подгорице; ;скунисмо се неколико главара црногорскијех у магацин на стањевиће, и ту ми дадоше вјеру, да ће турке између себе изагнати, и

Очистивши тако Црну Гору од најгорих унутрашњих непријатеља, владика одмах приону да уреди по ново цркве и манастире. (Наставиће се)

да ће им ударити на бијеле покладе, а договор чинисмо на никољдан пред Божик; али црногорци нреварише, на турке не ударише; када ја то виђех, и опети се скуписмо на ЛовЈтен, у житницу манатирску око Ђурђева дне; и ту се договоримо, да ми ударимо у госпођине посте; но госпођине пости дођоше и нрођошс а турци остадоше здраво; и још се почеше мнозина турчити, јере их мићаше паша из Подгорице; када ја виђех да Црногорци несмеју турцима уложит ја то оставим стојати до неђеље светијех отацах, а у исту неђељу чујем, 1)е говори народ да оће турци екандарински послати неколико људих, да ме у®ате аато пио сам бунно црногорце, да своје турке побију, како ја то чујем, пошљем за Вука Бориловића, и четири брата мартиновића, и све њима кажем како је и што је, и речем им ако неће турке нобити, који су међу њима да ћу се ја маћ из Црне: Горе; они одговоре да несмију уложити; онда ја узмем моју сабљу и дам је Бориловићу, а онијема четворицн, једноме ћурак, другоме двије пушке пецке сребрне; трећему шзншану (пон Јанкову) везену сребром а четвртоме десет дукатах али они по свему томе мени рекоше, да неће ниношто што им ја нећу дати моје људе да почну, е се бојах и они да један другога не издају, онда ја дозовем Вучка Његуша Станишу велестовца и Марка дупљанина и речем њима да они нођу с њима и да они први почну бити турке; и тако пођоше на Божић пређе зоре и побише турке цетињске и ћеклицке; који нек11еше доћ' да се покрете код мене и ту се мој момак Станиша велеетовац рани, али Фала богородици, не би му ништа итд." Глченик друштва срб. словесности XVII стр. 315—311) —

УРЕДНИШТВО И АДМИНИСТРАЦИЈА ЈЕ У ЗДАЊУ ОПШТИНСКОГА СУДА

Власник ОПШТИНА БЕОГРАДСКА

Едектрична штампарија Д. Димитријевића, Иван-Бегова ул. бр. 1

Уредник УРОШ КУЗМАНОВИЂ