Београдске општинске новине

* Год. XIV.

- 95 -

Број. 24

да се породиди пок. Ђерасима Трпковића бив. општинског мерача издаје из општинске касе а из партије на издржавање породида умрлих општинских службеника по четрдесет динара месечно на име издржавања од петнаестог Маја 1896. г. XI Председник износи одбору на решење молбу Ранка Гођевца, Фабрнканта, којом моли, да му се да под закуп општинско земљиште „Стари Оењак" да на њему подигне Фабрикуза металне стварп и земљиште на обали савској за радионицу бродова. По, прочнтању те молбе АБр. 232, одбор је одлучио, да одборници г.г. Стеван П. Поповић Стеван Ђ. Јорговић, Н. Бошковић и Мил. Ж. Маринковнћ извиде на лицу места и поднесу одбору своје мњење, да ли се тражена земљишта могудати под закуп Гођевцу и под каквим погодбама. XII Председник износи и по трећп пут одбору на решење поиуду Петра Убавкпћа за откуп бисте Краљеве, коју је он израдио. Одбор је решио, овлашћује се Предеедник општине да са понуђачем Убавкићем ступи у погодбу да општини уступи ову бисту израђену од земље у место од бронзе и да резултат преговора поднесе одбору на одобрење. XIII Председник извештава одбор, да је Јован Симић, адв. овд., упутио општини писмо, у коме јој јавља, да је извесна Финансијска група из Брисела вољна да набави општинп потребан зајам под погодбама у писму означеним, и позива општину, да одреди лице, које ће у име њено ступити у ближе односе са том групом. По прочитању тога ппсма одбор је одлучио, да се председник општине предходно извести о солидности понуђача и да поднесе одбору извештај. XIV Председник износи одбору на одобрење решење судско од 28. Маја 1896. год. АБр. 4082 по коме се имају пздати Пантп Живковићу мениде у место готовог новца, што Панта има примати од општпне за нзрађену калдрму још у 1894. год. Одбор је решпо,

одобрава се у свему ово решење судско о издавању меница Панти Живковићу. XV Председник општине пзвештава одбор, да општина београдска има да плати повећу суму новаца за разне, оштете због регулације, на које је пресудама судским осуђена, као и за друге ствари, па предлаже одбору, да одобри, да се општина прпвремено задужи са потребном сумом код једног од овдашњпх новчанпх завода. Одбор је одлучпо,

да суд поднесе тачан списак оних општинских плаћања, што би се имала овом позајмицом исплатити. општински послови Панађур. У Лозници држаће се и ове године тродневни Видовски панађур, у дане 15., 16, и 17. јуна, на коме ће се продавати сви законом допуштени овоземаљски производи.

ОПШТИНА ГРАДА БЕОГРАДА Стање на дан 29. фебруара 1896. год.

I з

Назив рачуна

О

33

г~*. г-п а *тг»

и 10

1

Рачун благајне

228222

55

181377

69

46844

86

2

7 5

нривремених издатака .

358088

93

12921

345167

93

3

11

хартија од вредности .

18438

18438

4

п

ненокретноети ....

5297955

03

5297955

03

—I

5

п

покретности

78771

64

78771

64

6

п У)

грађења кеа

82248

96

8.-248

96

7

„ водовода . . .

2740040

45

2740040

45

8

V)

„ калдрме из Зајма

664239

79

664239

79

9

Т)

„ канализадије . .

37002

60

37002

60

—-

10

1)

„ школе у д. крају „ „ у Палилули

208401 05

_

208401

05

11

7)

22997 38

22997

38

12

„ пркве у дун крају

53885

58

53885

58

13

п

дужника разнпх . . .

88977

14

88977

14

14

Т)

„ калдрме . : .

181680

27

-

181680

27

-

15

11 11

„ водовода . . .

58507

44

58507

44

16

„ трошарински

28776:19

28776

19

17

п

поверилаца разних . . .

32176

27

364772

76

332596

49

18

п

Фондова разних ....

157028

32

■ -

157028

32

19

11

касе и>онда гробљанског .

— [

81407 09

81407

09

20

п

Фонда регулационог . .

19367

99

19367

99

21

И

управе фонд . за раз. фонд.

8365

761

8365

76

22

п

„ „ „ регул. „

44551

28!

44551

28

23

п

„ трошарине . . .

110607

97

53067150

57540

47

■—

24

11 Л

„ водовода....

17676

62

5857

53

11819

09

25

„ Фондова за зајмове

100782

59

100782

59

26

Гј п п

„ пријема .... остава код Нар. Банке .

40000

2140000

2100000

27

2020000

2020000

28

Народне Банке ....

2043190

20

2043190

20

29

п

преносних кредита. . .

7193

35

232887

01

225693

66

30

11

ажије резервне

1643

65

1643

65

31

п

прихода по буџету. . .

-

122273

36

122273

36

32

11

расхода

60901

56.

60901

56

33

Т)

гробљанског буџета .

922

ш

6273

52

5351

52

34

п

буџета трошаринског . .

1159

70,

1159

70

35

11

главнице

232

50 ,

6969169

80

6968937

30

12492020

01

12492020

01 !

12158272

17

12158272

17

М.т. књиговођа,, Милија Јовановић.

29. маја 1896. год. у Београду,

Гл. књиговођа, К. Ј. Јанковић.

Али им је владика поштујући дату реч као светињу, одговорио речима : „Није тврде вјере у Онерч, „Л.Г ћу л««1,11. да нећу ни доћи : „Ради вјере и закона евога Тако владика спреми што му беше потребно и пође пут Зете. Док је он путовао, дотле је други Ферман везиров објављивао пограничним властима турским „да вдадику ухвате и везана баце у тамницу"('). Владика стигне здраво у Српску лицем на неђељу, дочекан мноштвом народа. Чим је приспео он са свештенпцима отпочне освештавање цркве. И сад — настаје једна грозна сцена.... Баш кад је владика свршио свечане обреде и дигао руку да благослови сав сакупљени народ: — пред цркву бане одред турске крњице, послат од подгоричког управитеља, који одмах растера народ па владику веже и боса пеишце одведе у Подгорицу; а кад тамо стигну, управник га окује у тешка гвожђа и баци у тамницу !.... Глас о том свирепству над једним црквеним поглавицом, разнесе се одмах на све стране Зете и Црне Горе. Црногорци

одмах напишу и пошаљу везиру писмо, у коме га моле да им владику пусти а нек' тражи откуп, колики хоће. На ту молбу везир им је одговорио, да ће владику набити на колац ако му за трн дана, на име откупа не пошаљу сто кеса новца^ 1 ). Тражени новац скупљен је с тешком муком, јер је народ материјално био веома сиромашан; многе златне и сребрне ствари морали су узимати из манастира и залагати за новац по приморју; доста су им прилога послала и православна браћа из Зете и Подгорице, али то све још не беше довољно. У последњем часу поможе их дарежљива рука херцеговачкога мптронолита Саватија, који у то време живљаше у Савиној пустињи, близу Новога у Боки. Скупивши тако цео откуп Црногорци похитају да га предаду везиру. Кад су прошли кроз Подгорицу — прича народ — владика је везаних руку на леђима био обешен о градску капију и би на мукама умро, да се хришћани нису прикрадали и

(!) АпсЈгЈс везсћЈеМе (1ев МопЈ^не^го 89

(!) Далм. маг. 1844. 29 — МилаковиК у својој иеторији каже 3000 дуката, која је сума са еваке стране за невјерицу Ровински мисли да је било 8 000 динара. —

на својим га леђима придржавади, да му патње ублаже 1 ). Примивши откуп од њих, везир заповеди да се владика одмах пусти. Управитељ подгорички изврши заповест везирову и владика буде одмах ослобођен тамнице а Црногорци водећи га међу собом здрава, веселим усклицима и пуцњавом из пушака, отпрате га на Цетиње. — — — Овај је догађај био од велике важности по доцније догађаје у историји Црне Горе. Патње, којима је био подвргнут владика Данило савршено су га убедиле, да му живота нема у Ц. Гори. Чим је дошао из Зете г. 1702 пред Божић, он сазове на Цетињу велику скупштину свих племенских главара и изађе нред њих с речима: „Ви видите, шта урадише од Црне Горе проклети потурчењаци, па помислите, шта још у напред мисле радити! Они су љуте и отровне змије, које ја никако у зидинама нашим трнјети не могу, па ако ове опаке мухамедовце који се не би хтјели покрстити, не истребите из све наше земље, .ја вашим ') Ровински. Црногорп>. стр. 512. —