Београдске општинске новине

Год. XIV.

- 99 -

Број 25.

пигање о преносу штатута за електрично осве тлење. Г. Павловић помиље овде штатуте о трамвају. Трамвај је господо свршена ствар и о томе не можемо говорити. И ја сам у прошдогодишњој седиици био мишљења, да није евршена ствар, али кад се нрешло преко тога н ја сам се морао томе поклонити и казао сам да је то свршена ствар. Ја нисам госиодо, иравник али читао сам овај уговор и читао сам и штатуте. Видио сам да по уговору они имају права да врше прснос на друго друштво, у осталом тај се пренос једино врши с тога што треба донети још новаца радн довршења инсталације ових предузећа. Нама, је главна ствар да имамо добро осветлење. Ко ће пак то да пзврши, ко ће да донесе пара то је ствар акционара. Међу тим имам да напоменем једну ствар а то је да замерим г. председнику што није свечано одбио од стране одбора онуизјаву, којаје изашла пре десет дана да општински одбор засгупа илтересе акционара. Ја то свечано одбијам од себе. Ја у колико се сећам није пало ни једне речи о томе у одбору. Ја имам пред собом само интересе оиштинске. Према томе мислим да ово друштво има потсуно права да тражи да се ови штатути одобре у колико се не косе са уговором. Међу тим ова комисија коју смо ми изабрали из наше средине нашла је неколико тачака које се косе с уговором и оне се морају исправити. Међу тпм тачкама ионајглавнија је та. да седиште друштва буде у Београду, а коме ће друттво ово да иреда концесију и од кога ће да узме паре то се нас не тиче. Нама је главно да наша варош има добро осветлење и да се тиме општпнски интереси не крње, и с тога ћу ја гласати за извештај овс комисије. Михаило ПавловиИ. — Ја сам мало пре казао: „чини ми се да је г. Коста Петровић на мој говор рекао да ја заступам акционарске интересе, али о томе нећу впше да говорим. Што сам пак тражпо да се ово упути правничком одбору ја овде не налазим ни какав стнд ни срам. Може бити за ове људе који седе овде да је ова ствар јасна, али за мене није јасна н за то сам то н предложио. Ја сам видео и у скупштини, кад се поднесе какав законскн предлог то се унути одбору у ком седе правнпци, ако ј е Финансиски нредлог Финансиском одбору. У осталом то само може помоћи, а ништа шкодити овој ствари. Што пак г. Стева каже даје главна ствар да ми имамо добро осветлење, а но-

вац ко ће да да то је баш свеједно, то није истина. Ја сам и мало пре казао да они тиме иду да изиграју право општинско да она може после 16 год. да откупи ова предузећа, јер ће они да фиктивно задуже и осветлење и трамвај и општина ће бити у немогућности да то откупи а то је противно интересима општинским. За то мене није никад стид да упитамо правнички одбор, па нека он испита и са правннчке п са Финансиске стране да лн општина неће изгубити које од својих права пренашањем уговора. Стеван П. ПоиовиК , — Ја мислим да је најбоље да нређемо на читање члана по члана овог уговора. Као што сам и мало пре напоменуо ја нисам правник, али умем да читам. Ја сам прочитао уговор и штатуте и верујге ми, не видим да ту кака велика опасност лежн а као што видим овој дебати неће бити краја. Еоста ЛетровиА — Господо, скоро је већ осам сатп, с тога би ја нредложпо а и замолио би г. председпика да одложи сву ствар за другу седнпцу у коју да позове све правнике који се наЛазе у нашем одбору, па онда да то решимо. Михаило ПавловнК , — Ја ћу замолити. г. Стеву да ми он објасни неке чланове у штатутима јер ја нисам толико паметан да могу да разумем. Нека ми он објасни да ли се и колико потиру права оиштинска са овнм штатутима. Ст. ПоиовиИ. — Колико сам ја разумео опа се не потиру. М. Павловић. — То је онда друта ствар, ја мислим да се потиру. Председиик. — Онда ћемо друге седнице решити ову ствар, н тада ћемо позвати све правнике да дођу на ту седницу, После овог говора, донета сујошнека решења и седница буде у 8 1 2 часова у вече закључења, с тим, да се решавање о овоме. предмету продужи у другој седници. (Наставиће се)

II, 0 понуди за зајам општиноки: САСТАНАК ОДБОРА ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ држан 29. Марта 1896. г. Председавао у почетку члш суда г. Јов. Антонијевић, а за тцм председник, г. Мих. 31. Богићевић, присуствовао члан суда г Мих. П Живадимовић, бележио секретар г. Урош Кузмановић од одборника били: г. г. Др. Нико.та

X. Николић, Михаи.то Мих-^иловић, Ми.јаи.то Штрбић, Никола Бошковић, Сава Ковачевић, Др *г. Стаменковић, И. Козлић, Голуб С. Ј -њић, Спасоје Илић, Дамњан Стојковић, Сава М. Џеваировић, Бл.гоје Миловић, Љуб. Марковић, Дим. Довијанић, Стеван II. Поповић, Ђорђе Димитријевић, Влад. М. Ђорђевић, Тих. Ј. Марковић, Ник. С. Спасић, Миленко Марковић, Др. Воислав М. Суботић, Кост I Петровић , М. Миланшновић, Мих. Павловић, Ј рослав Безуха, Светозар Н. Швабић, Дим. Милојевић, Н. Антоновић, Мил. Ж. Маринковић. Лочетак у 6. чао. ао аодне. ПредседавајуКи Јов. АнтонијевиЛ — Господо, погато г. иредседник још ради са комисијом за зајам, то је он мене овластио да га заступам, док не дође. Пошто има довољан број одборника, отварам седницу. Изволге чути протокол прошле седнице. Секретар — прочита иротокол који буде примљен без знатних измена. После овога приступљено јс решавању извесних ситнијнх предмета, за које је време и нредседпик дошао у седницу. Председник — Сад је на реду питање о зајму општпнском. С тога ову седницу претварам у конФерепцију, и молим сву господу која нису одборници, да с« удале из сале оиштинске. (Жагор. Бичу: нека остане седннца јавна). Коста ПетровиА — Ја господо нисам зато да буде тајна седница, и предлажем да се цела ова седница о зајму стенограФпшс, Па да се то носле штампа, јер господо, у последње време писано је много по повннама како је у ошптини ово и оно. Ја сам зато, да не буде кон®еренције, и тајне седнице, него шга ко има нека слободно каже овде, па да се то после штампа (Одобравање). Дим. МилојевиИ — То је врло лепо казао г. Петровић, али да погледамо само и на другу страну како то изгледа. Да видимо да ли ће то одговорити цељи ако изнесемо на велика звона, је ли то Фактичка потреба, да свакп зда ово, што ће вечерас да реши општина београдска. Коста ПетровиК - Тајана господо не сме да има ни у општинским, ни у државним нословпма. Све то треба да буде јавно. Дим. Милојевиб — А хоће ли то да допринесе самој ствари. К. ПетровиИ — Ако јо ова понуда корисна, п ако има разлога да је примимо, ми ћемо је примити, ако не, онда ћемо је одбацити. Шта имамо ми ту да кријемо? Нека све буде јавно. Црногорци с усхићењем нримише и грамате и реч свога архииастира, иа с Цетиња „певајући и пушке мећући" отидоше својим кућама да се за бојиште спреме 0 радости, која је тада овладала народом, писао је Милорадовић министру овако: „Хришћани прочитавшн грамате јако су се обрадовали и почели сви једнодушно за веру и отаџбину крв пролевати; и они који су добили помоћ од Млечића и Турака одбацили су је, сјединили се са својима и почели војевати, као год за време старих српских царева и краљева. Све су то војници добри, само убоги; пушака и осталих војних потреба немају... Латини су већи непријатељи од Турака....( 2 ) Владика Данило и Милорадовић енергично продужише започети посао. Они су преписивали царску грамату и писали нове посланице и разашиљали их по турским областима суседним Црној Гори, иозивајући све Хришћане да слошки ударе на Турке. Шаљући грамату становницима ма-

(!) СоловљевЂ. ИсторН Россш ст> древнеиших!,вре« менЂ. Т. XVI. 80.

Петар Велики усвоји предлог Владислављевићев, наредив му да учини што треба. Тако он спреми царску грамату Цриогорцима, која је 3. марта, у два примерка, била послата митрополиту Данилу и његову брату кнезу Луки Петровићу, по двојицн Савиних земљака, Срба, који бејаху у царској служби нуковнику Михаилу Милорадовићу и капетану Ивану Лукичевићу. То је била она знаменита грамата, којаје првим громким кликом позвала све јужне Словене на оружје за слободу ! У тој грамати Петар Велики, напомињући славу и велику улогу, коју су играли пређашњи сриски краљеви и кнезови, позива све Црногорце, да обнове славу својих предака и да сједињеним силама ударе на општег непријатеља за веру и отаџбину, за своју част и славу, за слободу и независност своју и својих потомака. Не обећавајући много он скромно додаје, да ће их, пре свега, за то наградити Бог „а за тим — вели се у грамати — биће милости п од нас: не само да ће бити награђени сви трошкови, него ће и сваки добити по заслузи и жељи; тако да за себе ми не остављамо друге славе него бити у

стању и ослободити од ига неверних хришћанске народе, који се находе на тој страни, обновити православне цркве и подигнути свети крст. За тај циљ он обећава дати и последњу копјејку и лично стати на чело своје војске, која гори од нестрпљења да се сукоби с непријатељем а наравно, за циљ свему томе, ставља прогонство Турака у њихову пређашњу отаџбину у пустињу аравијску.() Каква иростота и правичност, какав одиста братски однос ирема једноверном и једноплеменом народу!.... Одмах по доласку руских посланика у Црну Гору владика сазва народ на скупштину, на којој заповеди, те се прочиташе грамате царске и изговори им патриотску реч, коју заврши овако: „ Оружајте се, дакле, браћо моја Црногорци, па и ја исти, не жалећи ни имања ни живота, готов сам с вама поћи на службу цару христијанском и нашој домовини, моЈ'.ећи преблагога Бога, да нам буде помоћник и пу тев одитељ "....(") (!) Грамате саонштавамо у појединим цитатима само или у кратком изводу, јер су већином дугачке, те би много места заузеле, кад би их целе дитирали. ( 2 ) Грлица за 1835. стр. 75.