Београдске општинске новине

Број 25.

- 100 -

Год. XIV.

ТиЛа МарковиЛ — Ја бих, господо, имао да нредложим, да се вечерас црочита само ре®ерат те комисије, која је, данас носле подне прегледала ову понуду: а никако да се не упуштамо у саму дебату, прво зато, што треба сваки одборник мало да проштудира, како сам дичао, тако исто да се распита и од других својих пријатеља т;ош ове ствари мало боље разумеју; а друго с тога, што имамо још врло мало времена јер сад је 7 сах. већ нрошло, а оваку важну ствар не можемо преко колена да решавамо. Коста ПетровиИ — Потпомажући у свему предлог г. Тиће Марковића, ја имам да предложим још ово : да се цела ова поиуда о зајму заједно са извештајем комисије п стручњака литограФише; па да се свакоме одборнику да на штудирање, јер ја искрено да вам признам, о тој ствари не би могао вечерас да дам своје мишљење, већ морам неколико дана да проштудирам сам ову ствар, и да питам људе који се мало боље разумеју од мене у томе. Дакле, мој је предлог да се ова понуда заједно са мишљењем комисије и стручњака литогра®ише, и да се разда одборницима, и после 10—15 дана, да се сазове нарочита седница за ово питање. (Чује се: што пре). Ја нећу да мп се пребаци да је било ово или оно. Председник — Тако господо не можемо поступити из више разлога. Што да се ова ствар протеже 10—15 дана, кад може и брже да се сврши. То би значило доводити у питање целу ову ствар. Ја мислим господо, да можемо веровати овим људима — стручњацпма. -- ^ осталом не браним да се литограФише, и да се остави један кратак рок од 24 сата, или највише 2 дана али оставити рок од 15 даиа, то је много. Никола СаасиК — Ако господо, та Фирма има рачуна и свога интереса, она ће чекати и месец дана, а ако нема она неће чекати ни 3 дана. Михаило Михаилоеиб — Овде је господо као што видите предмет о зајму. Моје је мишљење да се прво прочита извештај комисије, која је одређена па ћемо после видети шта треба да радимо. А и ја се потпуно слажем са г. Костом Петровићем, да се цео овај рад литограФише, н да се сваком одборнику да на штудирање. Сад хоћете ли да рок буде 2, 3 или 4 дана то је свеједно, само молим вас ако хоћемо да радимо колегијално, онда ваља о вако ленога села Требјесе у Херцеговини и позивајући их да нанадну иа град Оногошт, владика им је иисао 15. јула: „ ако имате љубав ка Христу и тако вам његове крви, коју је излио иа крсту нашега ради спасенија и тако вам љубави пресвете богородице и тако вам била у помоћи и молитвеница на дан суда Божја! устаните н крв пролите своју! не нггедите него удрите на град, није ту одмицања!" —• А у другом писму, које је тај исти дан иисао на Ловћену, вели: „до недеље да је град у вашим рукама... ако ћемо ми наше ствари златне и сребрне продавати војсгсу ћемо сакупити и с Арбанијом се поклати и нашу крв пролити заради јаднога и жалоснога и гладнога народа. Почак слова са сузама смеша пишући, Данило владика, жалостан и јадан предават на смрт себе Христа ради еирјеч народа ради." — У истом писму Милорадовић од своје стране пише овако: „..много је недеља у години него учините до најпрве недеље, да су град и Турци у вашим рукама.... послах данас хиљаду јунака да се покољу сАрбанијом.. И град ми узмите од Турака а нама предајте. Овамо јевој-

радити. Ја бих дакле молио г. председника да нам прочита најпре извештај комисије. Михаило ПавловиИ — Господа одборници кад су изабрали комисију, ставили су јој у задатак ,ла опа проучи ово питање. Синоћ је то било у седници разумс се и објашњено, комисија колико је могла да ностигие са оним, који хоће зајам да нам учппи и који нам је препоручен, или управо упућен, она вам је то саошнтила. Одбору је познато дазаконоовом зајму ностоји већ 10 година да општина може да се задужи, те да изврши оне нрешне радове, који треба да доносе користи Београду, и да буде у погледу саиитетско здравље Београда боље него што је данас. Од тога закона извршен је само један део а то ј^довођење ^оде, али на жалост може се казати, да нпје погођен најбољи извор воде, н одбору је познато, да је од овог зајма на ту цељ већ потрошено 2 милијона дин. Општпна се трудила, свим могућим начинима, и ако ја нисам од нре био у одбору, али сам пратио. цео тај рад, да нађе зајма, а и ви стари одборници који сте овде сећате се, да сте и ви покушавали да се зајам нађе па нико није хтео да се јавн. Сећате се да је био расписан н конкурс па се нико није био Јавио. Данас се јавила ова Фирма која желп да са онштином закључи зајам. II одбор је од своје стране изабрао једну комисију. Комисија је свој рад стим људима довршпла п од њихове прве понуде и услова одсгранила све оно што би ишло на терет општнни и колико је могла, с њима да се споразуме с-мањила интерес и амортизацију, и довела је ту ствар толико, да су нам ти људи казали да дотле пристају а даље не. Дакле, комисија сад има да ноднесе одбору ову понуду, како је могла да се споразуме са овим људпма, колико је могла да постигне. На вама је сада, хоћете ли то уевојити, или не, и да процените може ли се доцније, или данас, или за кратко време, добити зајам под бољим условима, и онда овај да не примимо, а комисијаје нашла да су услови повољни. Јер то можете штудирати колико год хоћете, и ви, и ја, и другн н трећн н цео Београд, панам то ништа неће вајдити, јер они нам кажуоволико и овако можемо да вам дамо под интерес, са том и том одплатом па ако вам се доиада, онда добро, примите а ако не, ништа није ни било. Дим. МчлојевиК — Господо, ми смо имали један зајам, који нам се нудио пре извесног ска готова сва. Не брините се божја вам вјера нећу вас издати!... Него удрите и ухватите капетана Кумрију за свету богородицу узмите град и чувајте се, не иди ге никако на вјеру; да вас не нреваре: зашго су писали Латинн томе Кумрију за све моје после... И дођоше им кнезони од Бјелопавлића и од Пипера и уговорисмо, ако Бог да здравље у недјељу ударити на Спуж доиета.... н писао сам књиге у Грахово и Риђане и они су готови"...(') Међу тим владичине посланпце и писма рускога поеланика, произвеле су своје дејство: Зећани, Херцеговци и Срби из свнх околних области скочшпе с необичном брзином на оружје. Они се сјединише с Црногорцима и Брђанима, па здруженим силама нанадну на турске градове и попале многа села и варошице; но, Турци се тврдо држаше у утврђеним градовима. 0 том народна песма пева: „Да ти бјеше видјет побратиме, „Како е' она војска умножава !... „Како трче брђани јунаци, „Херцеговди и млади Зе1]ани, „Под барјаке, цара русинскога

(!) Казнван% с т а р 1 е х ђ Т р е б ј е ш а н а стр. 48. — Мидаковића Исв. стр. 97.

времена из Лондоиа, али ти су људи тражили да им се за 24 часа одговори. Данас имамо други зајам, онет из Лондона. око кога емо ми провели неколико дана. Овде госнодо, ми не треба да одлажемо ову ствар ни пет, ни десет даНа, већ можомо одмах вечерас да је решимо. Ова ствар не може да чека десст дана, јер су ово Енглези, а онп рачунају на време, може бити да је нама Србима јевтино в])еме, а њима није. Осим тога, овде је дошао сам газда, а не посредници, али он неће да чека. Г. Коста Петровић тражи 10—15 дана за штудирање, а ја мислим да је довољно 24 сата, или три дана највише, јер ови људи иду вечерас, и чекају наш одговор у Лондону. Овде смо ми све учинили, што се могло да учини, и сад треба само да се прочита ово, па да се остави 48 сати највише, па да решимо ову ствар. Настас АитоновиК — Ја мислим да треба председник предходно да прочита понуду тих људи, која је корегирана данас после подне. Треба да се зна, каква је она, а г. Мијаило Павловић и ми ћемо објаснити, колико смо могли да успемо да се ублаже услови, иколико смо се с њима погађали. Ја имам да допуним гоиор г. Мијаила у толико, да ми нисмо углавили с тим људима ништа, пошто нисмо имали од вас за то овлашћење, бар ја нисам дао свој глас низа, ни против зајма. Што каже г. Коста Петровић да се ова ствар продужи 10 — 15 дана, нанослетку ако одбор налази да треба да се продужи, ја немам ништа против тога, али мислим да треба прво да се прочита та понуда — корегирана, заједно са миншењем стручњака, те да одборници виде, да ли је заиста потребно да се продужи 15 дана, илн 48 сати. У целој овој понуди 2—3 тачке су најглавније. Најглавнпје је колики је курс, интерес и одплата, и колики је број година, па, ако конвенира општини, она ће примити овај зајам, а ако не, она неће. Синоћ је у одбору и кон®еренцији изнесена та ствар. II ми смо овде ировели прилично времена док нисмо решили, да се позову наши стручњани и Финансијери да даду мишљење о овом зајму. II данас су позвати наши нрви финансијери: г.г. Миша Вујић. Вукашин Петровић, директор Народне Банке Бранко Петровић п Аврам Озеровић. Од њнх четрворице није био дошао директор а ова остала тројица су дошли, и дали мишљење о овом мајму. Та њихова мишљења су овде пред Г Д:1 се едруже с војском црногорском, „Не би рек'а драгн побратиме „да се иде с Турцим' бојак бити „Но на миру хладно вино пити „И весе.те нјееме запјеватн!...." Већ у септембру 1711. године војводе и кнезовн предела зетских и црногорских нисали су Петру. „...рат се почео 15. јула и прна је битка била близу Гацкога у Захумљу а друга такође тамо, близу града Ниша; палили су вароши и села ал' градова нису могли узети; још су имали битку близу Диоклетијанова приморја (?) и Турке прогнали(') — — — — — — — — —

Ратни успеси бејаху већ у изгледу. Црногорци су били иопалили турске куће око Подгорнце, Жабљака, Оногошта и

(!) С одовбвђ . ИсториЂ Рнсш и т. д. XVI. 130. У тим бојевима учествовао је владика Данило и његове војводе: од Његуша рођени брат, кнез Гаде ПетровиИ, са синовцем сердаром Савом ПетровиКем, сердар Вук и Вучета РадоњпХи, кнез Марко ВогдаиовиК, војвода и „гувернадур" Вукога ВукашиноаиИ, кнез Којг^ца Нико.гиК, војводч Вук МнИуновиК, кнез (.'танко КовачевиИ, Вуксан Мили&, кнез Вукосав ИвановнК , кнез Петар ВучетиК, војвода Ник- МартиповиК, кнез Стакоје МартиновиК, кнез Иван ВулетиК, кнез Мартин ВрајнК, кнез Лука Мајина, кнез ЛикПобара, сердари: Ник. ЛазаревиК и Вук МирковиИ, вој-