Београдске општинске новине

Год. XIV.

- 101 -

нама, кад вам со прочитају, видећсте штаоии мисле, паонда можсмо говорити. Дакле ја вас молим да се сад одмах прочита, иоиуда и мигаљење ових стручњака, па ако буде потребс, ми можемо ово литање и вечерас решити а мон;омо га оддожити и за доцније. То је што сам имао да кажем. Никола СапсиК — Овако важно и животио литање не можемо тако преко колена да решимо. Ми можемо да чујемо сад мишљење ових наших Финансијера и стручњака, али слажем се потлуно са иредлогом г. Косте Петровића, да се остави"неколико дана одборницима на штуДИЈУ- Коста Петровиб — Поштовани одборник г. Милојевић кажс да би ми могли ово нитање још и вечерас да решимо. Ја сажаљевам, што нисам толико бистар да уђем у ту ствар тако брзо као што г. Милојевић може. На послетку он је био у овој комиспји за зајам, и можда му је познатија ствар него меии. Али господо, нема коректнијег пута и начина од оног што сам предложио, а то је да се цела ова понуда са мишљењем стручњака аутогра®ише, и да се разда свима одборницима на проучење, па да се у року од неколико дана, одреди нарочита једна седница за решење овог питања. Г. Председник каже да је довољно 24 сах. за штудирање, али менн се чини да је то мало, и овака крунна ствар неможе за један дан да се реши. Па и они у комисији провели су 3—4 дана око тога питања, а ви тражите од нас, којнМа је апсолутно непозната ова ствар, да то свршимо за 24 сах, а г. Милојевић тражи још и вечерас да је свршимо. Мени се чини да ту нема оправданог разлога. Сем тога господо ја ћу узгред да напоменем нешто. Премда се види мишљење тих стручака, да се та понуда прими као добра, опет, треба ви да пмате на уму, да да смо, лањске годпне одбили једну понуду, која је била са курсом 95°/о а сад оћете да примитеову понуду са курсом 86'66°/о. Госнодо, ја имам дакажемданн велнка империјаруска, не* може да да већу гаранцију, него штоједаје општина београдска. Општпна даје своју трошарпну која доноси 7—800.000 дин. прпхода годншње. Ово је мала сума од 10,000.000 дин. што ћемо је добити, да би могли њоме да нзвршимо све наше радове, већ ћемо се морати опет задуживати, па кажпте ви мени шга ћемо онда да заложимо кад заложимо сада све што имамо.

Дакле ово је питање врло важно, и треба о њему добро нромислити, с тога нека се литограФише цео овај извоштај; и нека се разда одборницима. Михајло ПавловиГг — Пре него што би се прочитала ова понуда ја ћу да изјавим, да комисија нема никаквог свог нарочитог извештаЈа написаног, него је ова нонуда њен извештај коју је понуду у споразуму са понуђачем, а по савоту наша два Финансијера саставила. Она је, где је год могла, скинула у првој потгуди нонуђачевој, и тако постигпут сиоразум са попуђачем узела је за свој извештај: И он со сад одбору износи на рсшење, а хоће лига он усвојитц или не, то је његова ствар. Јаћубнтислободан данриметим на оно, што се каже да је било нуђено одбору један зајам под курсом 92 или 95%. Ја нисам тада био у одбору, али сам чуо од људи који су били и они кажу да је заиста нуђено, али да су они тражилн да им се одговори за 24 сах., а међу тим нису поднелп билп нпкакве усдове. Да су бар дали услове као што ови дају, свршена би била ствар. али овако не вреди само да се бавимо око тога. Газуме се лепо је устати и казати, како је мали курс, како је интерес велики и т. д. али господо, он је сопственик кесе а ми имамо потребу, и ми не можемо њему да диктујемо како ми хоћемо, него он нама, а нама ако подноси ова његова нонуда ми ћемо је примити, а ако не, немојмо да задржавамо људе, него нека иду. Председник — Господо, ви сте јуче решили да се позову господа др. Михаило Вујић, Вука шин Петровић, Аврам Озеровић и директор народне банке да даду своје мишљење о овом зајму. Ми смо позвали сву ову господу, и ова прва тројнпа су дошли и дали своје мњење односно овога зајма. Директор народне банке није могао доћи због послова. Међу тим комисија јеуспела, да се од првобптне понуде одступи у неколико. Ви знате да су они тражили 3 Д% за трошкове и они су сад спустили на половину, и у толико се разликује ова данашња понуда од јучерање. Коста ПетровиИ — Господо, мени је мило што сам један разлог, један аргуменат нашао у самој понуди, за ово што сам ја иредлагао. Они сами траже петнаест дана за деФИнитивно закључење уговора, а г. Милојевић нама каже, да је то тако чиста и јасна ствар, да је можемо још вечерас решити. Они, што су врло добро про-

штудирали ову ствар. и што знају, гата дају а птта примају, њима треба нетттаест дана, а нама је довољно два сата, па да примимо ову ствар. Мијаило ПавловиА — Ја не делим то мишљење, да је то тако страшно као што г. Коста Петровић вели. Јер, господо, треба да знате да њима треба четири дана само да оду до Лондона, па им треба да се одморе, нослетребаим да објасне оним осталима, јер као што знате, он је нешто попустио од оних услова, којо су му они дали. Јер, он је дошао овде и уверио се о свему, и донало му сс, да могу овдо енглески капитали у велико да се нласирају. Онсам вели, ако уђе у овај посао, да ће добити овлашћење, да и друге иослове сврши. Дакле нема никакве сумње, да се не може веровати тим људима, јер они нуде овај зајам због других већих послова, као што он вели, да имлју намеру да уђу. А нама, чини ми се, да је ннтерес. бар ја знам из мог искуства, да би пре стуггао са Енглезима у везу, него ма и с једним другим, зато што ти људи, кад једном поклоне веру, и виде да се тачно одговара обвезама, а опи онда отварају све веће и веће кредпте. (К. ПетровиК: а познајете ли ви ову Фирму?) Не познајем, али познајем у опште њихов рад. Ја сам почео с њима да радим, најнре са 3000 Фунти кредита, па доцније са 10,'20 и 30000, па кад су се људи уверили о тачном одговарању мојих обвеза, ја сам стекао толики кредит код њих, да могу сутра да повучем кредит од 100.000 Фунти, без да иштем да ми га најпре отворе. Тим сам хтео да вам кажем, да кад ти људи задобију једаннут веру у некога, они му онда бескрајно верују. Сад хоћу да се вратим да објасним у неколико ово. Као год што они треба да иду да се објасне са својима, тако исто треба и ми да се објаснимо; за многе ствари то не треба. Јер, господо, не треба губити из вида, да се врло лако може да измакне и ова нонуда, као што је било са оном од прошле године са курсом 92%, али у којој није бнло више никаквих услова, па ћемо се доцније кајати. Да би вам сад јасније било ово, ја сам тачно израчунао шта ће нас ово све да кошта. ——■———Н1ЧЧН ■Ч—В———И—I—————нвУпутивши на „верну службу јунака и храбрих и верних витезова црногорских, који први почеше војевати за благочастивога цара Петра", грамата се наставља овако: „....Зато видећи ми такву њихову прву и садашњу верну службу, допуштамо им сваку слободу, да су својевласни, да немају над собом господара осем цара, а другу мању господу и о <1 >ицпре, да имају од својих племена и од своје отаџбиие а од друге земљс и од другога пдемена, да нема никада међу њима ни војводе ни хшеза ни капетана ни никаквог старијег осем цара по царском закону и суду а по духовном митрополита, како смо их тако и нашли и како им је било и код Ива Црнојевића То им допуштамо са заклетвом. Да су либери и Франци од сваких дажбина и работа.... дасу војаци цареви... Који би трговину носио кроз ону земљу, којом би Вог допустио цару Петру владати, да нема ни један Црногорац царине давати, ни никаква данка, ни никакву трговину.... Све им допуштамо само им не допуштамо мешати се у црквена имања и у опште црквене ствари које иоддежс власти митрополита.. И најпосле, да су вољни

Спужа, затворили Турке у градове и чекали само да им се предаду.(') Али са свим изненада, кад је одушевљење било на највишем ступњу — дође грамата од Петра Великог, која ожалости вода Вук Раданов ПаштројевиЛ, војвода Мешан БољевпИ, војвода Илуја из Дунила, кнезови : Ник. КписиК, Вук ВулиновиИ, Мих. 11ванови%, С. Вуловиб, војвода Вук ЂурашковнК, кнез Вулиша РажнатовиК, кнез Иван из Љуботиња, кнезови: Вук НујовиИ и Ник. СвјетлиГ,, војвода Вошко СтефаповиХ, Вук РадовнК, кнез Пилета РадуловиК, кнез Раде ГвозденовиК. војвода Мијушко Пјашивица. војвода Јездимир БјелоаавлиК, војвода Ђетко ПилетиК — Пипер, војвода Радоња Дрекаловиб, војвода Милош ВасојевиЛ, војвода Милош БрагоношиК и војвода Џон Стал-Каиштта (?).. . Вјечна им успомјена! .. Вцди књигу: Архивг е в е т 4 е иш а г о син'ода. Т о м т, III. Докукентн Ч е р н о г орјивремени П е т р а Великаго. С. П 1892.218 стр. (!) Пнтересна је прич Сердара Малигие о опседнућу Оногошта:... „Кад су наши освојили варош, они у вече приступе к бедему и Јосим ЂурковиК — Требјешанин прећаше Турцима, да се предаду и покушаваше да разбије врата. Диздар му из града одговара, да тако крвнички не насрће, јер ће се сутра без боја предати. Сјутра у освит хришћанска сс'војска распореди около града и Турци преианути, похиташе да подмпте црногорског сердара Вукана ЂиканоаиКа из Чева, ко.ји је по последњој наредби владике Данила и Милорадовића дошао био с Чрногорцима, да освоји Онлгоште.. Примивши од Турака млетачку боду цекина Ђукановић подговори црногорску војску, да одступи од града и побеже с н.ом исте ноћи у своје границе ивговарајући се, да би сви иагинули јер је сила турска велика!... Али су га Турци преварили; место дуката дали су му мједене жутаке, који само озго били посути правим дукатима!... Тако Турци очуваше град у евојим рукама. ..

све Црногорце, јерим јављаше о закључку ирутскога мира. Петар је молио Црногорце да прекину ратне нападе и да се повуку у своје крше; тако је и учињено. Руски посланици Милорадовић и Ј1укичевић нису имали већ за чим више седети у Црно.ј Горн, за то се, по наредби царевој, на пролеће 1712. г. вратише у Русију. Пред полазак свој из Црне Горе, Милорадовић сазва народну скупштину на Цетињу и том приликом даде Црногорцима једну грамату која од тада постаје као неком уставном граматом регулишући за дуго време односе Црне Горе према Русијн и Русије према Црној Гори.(') Таје грамата писана српскн и састављена „на збору црногорскому на Цетинв, апр^ла 16-га 1712 г." — Све, што се у њој говори, иде управо од имена рускога цара, као врховног заштитника црногорскога народа, премда никаквог помена нема о мешању у њихов унутрашњи живот. Ми ћемо из те грамате извести карактернијамјеста по рукописном оригиналу, који се чува на Цетињу. (!) Милаковић греши пгго на 98. стр. своје историје каже, да је ова грамата „мазно — на празно!" — Она има велики нолитички значај.