Београдске општинске новине

Број 2б.

— 102 -

Ја сам рачунао но курсу 86 66%,' да би за десет милиона еФективних, моради да дамо облигадије за 11.539.349'18 дин. Према амортизационом плану, као што се види из овог пројекта, на 11,539.349 - 18 дшг, допхао би интерес са амортизацијом за прво полгође 290.000 дин. и 20.000 дии. одплате. Ова би сума сваке годипе била све мања и маља, јер се даје одплата, па је ондаи интерес све мањи и мањи; и напослетку па крају педесете године, ако не би дотле извршили конверзпју, имали би да платимо 7.600 дин. интереса, а ЗОл.ООО дин. одплате. Према томе излази, ба би ми за све то време од 50 год. имали њима да дамо 31,500.000 дии. То је сума, да се човек ужасне, ако гледа на оно што сокак говори, али шта ћете, људи не дају друкче паре, а нама је опет нотреба. Сад је главно ово да се запитамо: верује ли одбор да ће доцније наћи зајам нод повољнијим условима, него што су ови, који у ствари нису теретни. Ови као што видите, не траже никакву државну гаранцију, него верују само општиии, што се иначе увек тражи. Но оставимо то на страиу, главно је овде, има ли уверења одбор општински, да ће се наћи повољннји зајам, и под јевтинијим интересом, него што је овај. Ако има уверења, онда са лаким срцем нека одбпје ову ионуду, а ако нема, о чему држим, не треба много мислити, онда нека се литограФИше ова понуда, нека се остави кратак рок од два пута по 24 сах., за које се време може ово нроштудирати, само ако хоКе човек да седне и на томе да ради, па да свршимо ту ствар. Ја сам ово јуче узео иа штудирао, и био сам готов са рачуном за пола сата, и мислим да сам врло добро израчунао. Ко нак од г.г. одборника не разуме ове ствари он се може известити од својих пријатеља. Дакле, ако одбор мисли, да је ова понуда скупа, и да се може боља добиги, онда нека одбије, у противном нека је усвоји. Димитрије Милоје.виИ — Ја х<-'ћу да одговорим г. Кости Петровићу, који је у два маха рекао, како сам ја хтео да заведем одбор. Ко господо хоће ои ће примити ову понуду, а ко неће, он неће, ја га за цело не могу на то навести, а најмање ћу ја г. Косту Петровића натоциљати па то. Ја сам мало нре рекао, ако се оставља рок, да буде 24 сах. или највише три дана то е довољио, аиетнаест дана је много, јер господо, ј у сваки град с мачем о пасу шетати и са свијем својим оружјем да су вољни пред свакога господара изиств; а они да су вазда готови с оружјем у руци за цара војеват на своју крајину о свом хору; теке да им дава цар прах и олово и кому узманка мач или пушка и то њима да се да кад буде рат, а када је мир да не пшту ништа И ако би у које вријеме дар звао на другу крајину војеват, да их сидом нема тјерат, како би ктио тко од своје воље пошао да послужит цару: онда дава дар сву рану и сваки начин (што треба) војнички" Уз гред се још напомиње о „маловажју" офидирима и другим војничким чиновима коме се: „и да има свакому ОФициру плата од цара — војвода војводску а кнез кнежевску, капетан капетанску и сваки ОФицијер своју како у најбољега краља", али се не каже ни колико Ке сваки добити ни за које време да ли само за ратно или и за мирно. Ово је као што видимо, Формални уговор, у ифм су обкљежена само општа начела узајамних односа, која се у главноме састоје, не толико у признању суверенитета руског над Црном Гором, ко-

Лондон није тако близу као моја кућа па могу људи да се попишмане. Коста ГЈетровиИ — Ја имам да кажем ако одбор неће да штудира овако крупне ствари, онда не знам о чему ће. На говор г. Мијаила Павловића имамдаприметим, да би му имало места онда, кад би ми сада решавали о тој понуди. Али мени изгледа да је мишљење већине одборника, да се ова понуда литограФише са мњењем комисије и да се остави један рок од 4—5 дана на проучење: може бити да бистрији људи могу и раније то да учине, али мени треба толико, па да могу савесно да дам свој глас за, или протвв. Г. Мих. Павловић је рекао како су они наши велики пријатељи, и да нам за то дају новац. Није истина то. Ја сам и мало пре казао, а и сад понављам, да ни империја руска не може да да бољу гаранцију за 10.000.000 дин. него што је даје општина београдска. Тако исго г. Мпјанло је унравио питање на одбор, има ли он уверења да ћемо доцније добити зајам под бољим условима. 0 томе овде није реч. Овде је реч о овомезајму, којије пред иама, а хоћемо ли ми моћи добити други повољнији, то ие може нико знати, као год што ни г. Мијаило не може да тврди да не можемо наћп бољп зајам. Друго. г. Мијаило каже да може да иодбапи овај приход трошарииски, и да не буде толики. Али, господо, видпте ли шта и о томе стоји у уговору. Зајмодавац се и с те стране осигурао. Он каже ако би приходп тро шарински подбацили, да онда он има права да се наплатп из осталих прихода општинских. То значи, да општина мора његада плати, памакар за то не нлаћала своје патролџпје и чиновннке. Мих. ПавловиД, — Али њему се даје 600.000 дин. годишње, а трошарински приходи с-у 800.000 дин. Дакле ја не говорим на памет, ја знам шта говорим. Настас АнтоновиЛ — Молим вае, господо, да не пребацујемо овако један другоме, већ треба да чујемо свакога, и свачије мишљење, а не овако да се преппремо. Као што знате, општина је раснисала конкурс и тражила зајам, мислим да је од тог доба прошло више од годину дана. За то време мп смо добили само једну понуду, п то је та понуда коју је г. Коста Детровић поменуо, и која је опет била из Енглеске под куреом 92%, а са иптересом 5%, и још са

лико у одстранењу сваког другог суверенитета т. ј. турског или млетачкога, пошто су и једни и други тежили да потчине Црну Гору својој власти и до истог ступња успевали у томе. Турска је нпр. колико силом толико и примамљивањем често је отрзала од Црне Горе поједина племена и скупљала харач а Млеци су читавим лицом средстава протеснили дрквену јурисдикдију дрногорског владике у Приморју и у исто време снабдевајући Црногорде ратним потребама, кад јој је то било нужно, гледала је — као што ћемо видети — ш их доведе у васалне односе према себи и да их неприметно потчини под своју власт, тражећи од њих својим иривидним милостима изразе оданости, да их у згодној прилици протумаче у смислу правога поданства!...(') Вдадике црногорске пак, добро су поимале тај положај и јасно су виделе да поступање Млечића није бескорисно и да га они купују по цену уступања њој знатног дела своје политичке независности; — али као што смо већ приметили, за њих није било никаквог другог излаза него да се склоне пред (!) ЧерногорЈЂ стр. 523. —

свима радовима. Кад се каже: са свима радовима, који има у општини б.еоградској да се врше, то значи бити више него газда у једној кући. И ова је група покушала то исто, али смо ми били одлучно нротив тога, јер друго је то, имати новац у џепу па сам радити, а друго је то кад нам други капу кроји. Јер једну ствар, ако имам готова новца у џепу, ако вреди 100 дин. ја ћу је купити за 70 дин. Ми смо штудирали у комисији три четири дана ову с -твар, ија још нпсам начисто. С тога сам ја и помогао синоћ иредлог ла се позову наши Финансијери, да они даду своје шшгљење о овоме зајму. И колико сам их ја разумео, и г. Вујић и г. Вукашин изразили еу се да су услови добри п повољни. Повољни су још и с тога што се не тражи гаранција од државе као што се обично код општинских зајмова тражи. Не тражи се конгрола над нама, што се код других општина ц то тражи. То су речи г.г. Вујића и Вукашина. Они кажу, понуда је повољна, и да сумњају да би с-е у садањим приликама могла боља добити. Даље кажу: интерес је доста скугг али ако општина до сад пије имала јевтинпји. онда је добар. %% на трошкове, требало би скинути са свим: а ако не пристају, опда треба одкинути колико се може, Уговор ваља прецизирати, и иазити на све одредбе у њему: најпосле веле, да се треба уверити о солидности Фирме. Господо, кад овакви Финансијери дају овакво мишљење, онда ја нисам могао да се склоним по речима ни једиога, пи другога, ни трећега комесара, нико ме није могао уверити; али кад сам чуо мишљење г г. Вујпћа, Вукашина и Озеровића, ја сам у начелу пристао с тим, да се ови трошкови скину, и да општина београдска не илаћа ништа. Ја се потпуно слажем са оном господом одборницима, који траже да се не ломи ова ствар преко колена. Немојте да нам јавно мњење после пребацује, да смо хтели да ово буде нечујно и невиђено; ништа тајно не треба да сз ради, јер се овде тиче општинскпх пнтереса. Ја дакле, потпомажем предлог г. Косте Петровића да се ова понуда са мишљењем нашпх Финансијера литограФише и разда одборнпцпма, па у року ОД три дана да се одреди нарочита седница. Стеван П. ПоиовиК — После овако леппх разлога г. Антоновпћа ја немам шта да кажем. Само имам да обратим пажњу г.г. одборницпма хришћанском државом, за којом је стојала дела западна Јевропа, само да не падне под Турке!... Овом граматом пак Млечићима је спречен пут за ЦрнуТору!... Давши ову грамоту Црногорцима, Милорадовић отпутова у Русију(). — — —

III Султан Ахмет бејаше веома уврефен тиме, што су Црногорци били тако смели, да нападну и узнемире његове покрајине. Њему су додијавале многе тужбе са свих страна, али пошто бјеше у рату с Русима (!) У време првих руских односа с Црном Гором долази и појава нрвих руских путннка, који су ствар словенске узајамноетп, почели експлоатисати у своју корист У новемПру 17'Л г. ириспео јеуПетроград од Дани.таарх. Леоитије и у колегији иноетраних дела објаснио како је 1712 г. био код н.их у Црној Гори кап. Пав. Арнулај па назвавши се послаником цирским, узео му из минастира 1000 злчтника и оставио у залогу схрињу „тобом с дијамантима",-)а више се нпје вратио; те су паре вели — не имајући својих, — принуђени били узети, валоживши црквене утвари у Приморју, само ради војничког интересч љеговог. Величанстви Цнра Интересфз је р ешењо козепгје ухију 1 722. г. „Из Црне Горе су манастир требински 1000 златника које је 1712. г. у нреме војне њег. вел. цпра са султаном. — узео II. Арнулеј — послати а оних 1000 дук.та издата »з касе и>ег. иип. Ветчаистаа с тота, што је у то време њ, в. цар имао војну и што су га они тада иосла.тн и да би тај народиу будуКе аа таке слу чајевс аридобили у истој ревности и верности". — Новац је дикле узет обманом, „Ру сс к 1 и архивљ". 1873. III. 310. —