Београдске општинске новине

Б рој 26.

- 100 —

Год. XIV.

0 Б Ј А В А Гласачки спискови за избор оиштинских часника, који ће бити на дан 30. јуна ове године, готови су и изложени у згради оиштинског суда граЦнству на углед. Ово се јавља грађанству ради знања, а у исто време позива се сваки грађанин, који мисли да има право гласа, да дође у суд општински и увери се: је ли уведен у списак, па ако није, а на то права има, — да се уведе. Од суда општине београдске 20. јуна 1896. године АБр. 4916. 0 Б Ј А В А Управа града Београда у интересу бржег отправљања послова званичних и у интересу лакшег и тачнијег надзора свега онога, што као надзорна власт има да врши, 12. јуна 1896 године Ј\а 13974 решила је: „1. Да Савамалски кварт прими у свој рејон и онај део од савског моста па до општинске пумпе а тако и ону страну баре Венеције, почињући од жељезничке станице до Савског моста, што је до сад припадало рејону кварта врачарског: „2. Да кварт Теразијски прими у свој рејон и ону другу половину Ломине и Балканске улице, а тако и ону другу половину Поцерске улице, које су до сад припадале рејону кварта савамалског; и „3. Да кварт Варошки прими у свој рејон онај део Космајске улице, који почиње од Церманкиног завода и свршава се до Варош-капије, који једосад, такође припадао кварту Савамалском." 0 овоме се извештава грађанство ради знања и управљања. Од Суда општине београдске 14. јуна 1896. године АБр. 4840.

[По ирваоруг^и Академијског Савета Вел. Школе награ дила оаштина београдска стотином динара], (нА став \к) Црногорпн тада изгубише 300 друга и међ њима див јунака сердара Јанка Ђурашковића. Од Турака пак пало је безбројно, као ладина , те се од тада то место и ирозва: Царев лаз: „Ту лазином непремодном на све стране Турчин паде, „Ка' дубрава пред сјекиром кад се настран пов>ли;

општинсни послови Изјава радости. Председник општине београдске добио је на Видов-дан од Срба ђака у Прагу брзојаком оваку изјаву радости приликом бављења Њ. В. Црногорског Књаза у Београду: „Српско друштво „Шумадија" честита , што сте сретни дочекати у престоници Краљевине Србије славног потомка Његушевог, Николу I Књаза Црне Горе, као го#та Краља Србије Александра I, Потомка врлих Обреновића. У то име кличемо: Живело Српско-Црногорско братство. Председник Главинић" РАД ОПШТИНСКОГ ОДБОРА (по стенографским белешкама) Одбор општине београдске, решавајући о преносу концесије за електрично осветљавање Београда и о понуди за зајам општински, одлучио је: да се дебате о тим предметима, по стенограФСким белешкама, објаве. I, 0 преносу концеоије за електрично осветљававе Београда од српско-Француског друштва за осветљен,е и железнице на безимено друштво: (Нродужење) састанак одбора општине београдске држан 29. фебруара 1896 г. Председавао председник г. Мијашо Богићевић; присуствовали чланови суда г Мих. II. Живадиновић и Јован Антонијевић, бележио секретар г. Урош Кузмановић; од одборника били: г.г. Иван Козлић, >1. Милашнновић, Н. Антоновић, С. Ђ. Јорговић, Драг. Стшенковић, Др. М. Поповић, Сергије Станковић, Блчгоје Милошевић, Дим. Довијанић, Сава М. Џбваировић, Коста Петровић > Стеван П. Поповић, М. Штрбић, Н. Спасић, Сава Ковачевић, Миленко Марковић, Мил. Ж. Маринковић, Дамњан Стојковић, Љуб. Марковић, Дмвид Були, Јарослав Безуха, Влад. М. Ђорђевић, Ђ. Димитријевић, Дим. Милојевић, Д-р Марко Николић, Мих. Павловић Др. Војисл. М. Суботић. Почетак у 6 час. ио иодне. Председник — Изволте чути, господо, записник прошле седнице (секретар прочита) Прима ли се записник? (Прима) После овога већано је о неким маље важним предметима, а за тим је рекао :

Тај страшни пораз који је претрпела турска војска, само још више раздражи султана против Црногораца. У намери да им се освети, он у септембру 1714. г. посла на Црну Гору знаменитога везира свога Нумап Пашу ЂуирилиЛа са 100.000 војника. Не прође много времена а везнр паде с војском на Зетско поље. Пошто се с војском ту одморио, пређе реку Морачу и утабори се између Ситнице, Великог брда и Горнце. ј Црногорци видећи толику турску војеку

Председник. — Оад јена реду питаше о шта- ! туту бсзименог друштва за олектрично освет- ј љсње Београда. Као што вам је нознато, била је једна комиспја, која је овај штатут штудирала и са ј уговором срашшла. КомПсија јеноднелаизвештај ј са својим примедбама Одбор прими ирву и другу прнмедбу коми- ј сијску. Код нрпмедбе на члан 3, штатута узе реч: ; Мијаило ПавловиЛ. — Г.г. одборници, млоги од вас нису можда били у тој седници, кад је ово питање изнешено пред одбор на решавање. ј Ја сам онда јасно обележио моје гледиште у • . овоме питању при коме и сад остајем. Исцрпан < мој говор налази се у стенограФСким белешкама ; од тога састанка. Ја ћу покушати да и сад неколико речи кажем. Пре док се не би прегледали ј рачуни сви до данас, шта је утрошено, 'те да ј одбор тачно зна, пре него што би они истински рачун показали од утрошака, ја се никад небих одлучио, да се ма шта с њима уради, нити штатут да се нрими на начин, који би могао битн штетан за општину. Ми не знамо шта ради друштво у Паризу нли шта ће чинити оно, које ће се образовати у Брислу, међу тим општина има права да зна шта се ради и да зна шта би требала да да, у име наџнаде друштву кад би осветљење откупљивала, ако то предузеће кошта данас милијун динара, друштво може казати да га кошта четир-пет милијона кад види да га нико не контролише и онда ми га или откупити не можемо, кад се после десет година популација у Београду увећа, илн би смо га морали скуно и прескупо платити. Ваљало би тражити од друштва да поднесе рачун шта га предузеће кошта, да се то проконтролише а после ј да се свакога месеца нрнмају п контролишу нз- | вештаји. Стеван П ПоповиЛ. — Ако су г.г. штудирала 1 ову ствар и ако налазе да може да се дометс 1 у уговору ово о контроли, онда ја примам да се тако и учпни, а пре тога не. Коста ПетровиИ. — Господо, ја сам на прошлој седнпци много говорио о овом питању. За то сад нећу да морим вас и себе, само ћу да напоменем да Министар Привреде тражи примедбе и мишљење суда о томе. Суд то није хтео да узме на себе него изнео ствар одбору и шта сад одбор има да ради? да да нримедбе на ове штатуте које је министар послао. То је у своме реду. преплаше се исвоје уређене трупе повуку I назад и утаборе се у селу Крусама. Ту ј су очекивали напад турски. Али Ћупри- | лић добро знађаше с каквијем се тешко- ј ћама мора ратник боритп војујући по црногорским кланцима прибеже — подлој превари. Он отправи поруку у стан цр- ј ногорски у Друсама, јављајући Црногорцима, да он није дошао да се с њима туче, него да по заповести султановој жели преговарати с њима и утврди сталан ; мир; за то их позива, да му главари Црногорски дођу на мост од Ситнице, где ј ће и он доћи са својим одабраним Тур- 1| цима, па да ту мир утврде, и да ее при- ј јатељски дарују. Ослањајући се на веру везира Ћуп- Ј рилића, Црногорски главари, крену се ка | мосту на Ситници, не надајући се никаквој превари. Кад дођу до на крај моста они виде да тамо нема никога; поНу даље, алк буду издајнички нападнути од прикривених Турака!... Ту се отвори борба у којој | погибе неколико главара а остале савла- | даше и одведоше к везиру, који нареди, ; те их све прво затворе, а после на коље набију ! !... — — — — Обманувши их

„Лаз — Царев је том епоменик тако назв 1Т да се знаде, „Том побједом над Турцима, да се Србин вјечно хвали !"....

и

0СЛ0Б0ЂЕЊЕ ЦРНЕ ГОРЕ (ОДЛОМАК ИЗ СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ

Кад је Ахмет-паша побегао, он се на брзо врати у Цариград н исприча сулхуш века ) Ј тану, како је евојском прошао. Славољу-

Мото:

Пе слапи писателл, не удоволв,,стви1К) читателеи и даже но му„дрости нравоучителћнои, нотолкш, „истин4, которал уже сама собого „дћлаетсн наночникомљ удоволствја „и полбзн ". .. КарамзинЂ. ОД ГРГУРА ЈАКШИЋА

биви султан да би сакрио своју срамоту, даде погубити Ахмет-пашу, објавивши, да је он једини узрок турској погибији и да он као праведан судија тим хоће да освети своје храбре војнике и да покаже како се и везирима суди, као и простим војницима !,....