Београдске општинске новине

Год. XIV.

— 107 -

Број 26.

Г. Мијаило Павловић да би сачувао општинске интересе, он напомиње, и доиста то у први мах изгледа као да и јесте тако, да оии товарећи и правећи уображене дуговс, после истека конвенције могу општипи да натоваре толико, да се она ратосиља и тога права што га има иа откуп, но госггодо, уговор, који је онштпна с тим друшгвом закључила не даје нравазавршење контроле каква би се хтела. Ја ћу вам прочитати из уговора један такав члан (чита). Дакле општини није то право контроле резервисано уговором. Кад је овај статут нама у комисији одборској на нроучење поднесен, г. Мијаило Павловић самном заједно и са осталим члановима тражио је, да би сачувао право оишгине од изигравања, да уђе у уговор један члан но коме ће друштво бити дужно да подноси рачуно оиштини а ова и Министар Привреде да имају права да му те рачуне контролишу прегледајући и књиге. Наравно да'је то врло нужно, јер би друштво могло после неколико година да прави рачуне какве хоће док овом контролом то (т бидо оеујећено. Бојазан дакле, коју јс исказао г. Мијаило према уговору неможе се избећи него еамо тиме ако би се онштини дало право з;онтроле штатутом како ми за општину тражимо. Важно је да знате и члан 61 уговора који је закључен са повластичаром. И по новинама и много било је разговора, да је општипа дала само право Цикосу да ои може ово радитп и да се уговор на другога не може преносити. Ја не делим то мишљење и смем отворено да кажем, да сам коизултовао најнадлежније наше нравнике и они сви иалазе да општина не може етати на пут овоме преносу. Општина има да гледа да јој се стечена права не окрње, али нема права спречити пренос уговора. Ја вам ово јављам ради знања да смо ми радили шта смо знали и умели а ви чините како вам је воља, Мијаило ПавловиК. — Ја ни најмање не поричем ово што је госп. Коста изнео, да смо ми ово утврдили и црно на бело забележили, али ми оћемо да знамо, шта је до сад било, иде ли се нстинитим и поштеним путем; друштво треба да покаже рачуне шта је издало и колико је потрошило. Те рачуне да прегледа комисија и утврди и <од сад да их увек с времена на време прегледа и потврђује. Ја мислим у осталом да и по самим законима држава има права контроле тако, он са свом силом својом навали на Црну Гору. Црногорци нх јуначки предусретну и покушају, да им даду отпора; али будући веома незнатни према непријатељу и потрошивши сву џебану —- разбегну се једни у горе а други у Приморје... Турска војска тада прекрили велики део Црне Горе и похара и попали многа села и цркве. Цетињски манастир и цркву разоре до земље а сам владика спасе се једва у једној пештери.^ 1 ) Заробивши доста народа, особито жене и деце, — везир са својом ордијом сиђе у бокаљско приморје а одатле у Арбанију....

(!) Кад је везир Ћуприлић еналио Цетињски манастир онда је једна теојека турска дошла одБрда, преко Заграде, •ге на Велестено, које је еве изгорела, па за тим прешла на Чево и ту логор учинила. Становници су бегали, те се крми по планинама !... Тако је учинио и Вук ^та МрваљевиК, који је побјегао у Ставор планину и ту у неку пе3)Ину смјестио своју и туђу чељад, али јеизлазио са својом дружином, те се био с Турцима. Један део турске војеке био је учинио логор у село Тошице, које се налази под самом Ставором, те је на њих Вукота н: јвише нападао. Прича се, пошто је Вукоти и дружини нестало праха и олова, да су онда в^љили е врх ставора камен.е, које је мох'ло сећи право на турски логор. Кад то Турци видјеше дигоше се да по нланинама траже евоје непријатеље. Кад је Вукота видјео да Турци иду к њему, он се са својом дружином затвори у пећину, па је ее из ње 15 дан 1 бранио. Турци видећи, дл не могу провалити на врата од пеКине, прокоплју улаз на другој страни. На тдј прокоп

а нарочито општина, које се то тнчо, пмп права да се о томе уверава. Што друштво претн да ће ликвидирати то се општипе не тнче и оно можо чинити шта му је год драго. Никола СаасиА. — Ја мислим господо, да мн не смемо дозволити онштину у општини. И кад општина има права да по цени осветљење од друштва откупи, онда друштво мора тачно водити књиге шта га осветљење кошта. Жалосно би било допустити једном сграном друштву да можо скрајати и подносити рачуне какве оно хоће. Мијаило ПавловиК. —^Држава има нрава да контролише друштво не само за то, што је оно састављено из страна-ца него и опда, кад би оно било из српских грађана, јер је ово једна јавна установа. Дпмитрије МилојевиИ. — Ако је тако, да то друштво има концесију код нас да може екснлоатисати осветљење за 16 година па да после 16 или 25 год ми то узмемо у своје руке и кад ми тражимо ради наше предохране ово што г. Мијаило Павловић напомену, онда је то разумљиво и оправдапо. Ми господо треба да знамо у свако доба, шта кошта ово предузеће, како не би било после спора са друштвом кад оно буде после доказивало колико га опо кошта. Коста ПетровиА — Ја као правник и човек који се разбира у законима морам да се ослањам на уговор, и ја мислпм, да се друштву не може закратити пренос концесије. Што се тиче полагања рачуна ја знам да оно може бити на основу закона и на основу уговора а гај основ овде не постоји. Нешто треће не постоји. И ја не разумем како се може тражити нешто на шта се основа нема. Мијаило ПавловиК. — Ја се не могу да начудим оваковом говору а ево зашто: У уговору стоји јасно да је седиште друштва овди. То је закључила општина с тим друштвом и, господо моја, немојмо да со варамо. Кад друштво мора да има седиште у Београду оно мора и књиге водити и те књиге имају да прегледају наше власти по нашим законима. Ја дакле тражим да друштво овде има седпште у Бебграду, а тим ће после бити и питање о контролисању његових књига свршено. Коста ПетровиК. — Да вам прочитам члан 59. уговора о концесији па ће се видети колико се то коси. Ја не замерам другима који овај уговор не знају али замерам г. Мпјаилу ПавлоНуман паша је отишао, али је све, што је после њега остануло, носило свеже трагове недавног турског похода: — све је било у развалинама !.... Црногорци тада изађу из својих збјегова и на гариштима својих кућа почну нове градити. тако се опет јавише њихова села. Али, што је најважније, Цетињски манастир и цркву, која беше са свим порушена нису имали чиме оправити. Природно је, да се тада погледи Црногораца нису имали упутити куд иа другу страну до на моћног „православног цаЈ)а" за кога су они ратовали и коме је, још пређе њихове пропасти од везира Ћуприлића, у новембру 1813 год., био послао владика Данило, архиђакопа Максима с грамотом — шта да раде Црногорци ? — „Ми с непријатељима још до данас немамо вернога мира" — писао је тој у грамоти владика Данило „такође нам и Млечићи шкоде својим тајним лу-

донесу и запале много сена, како би их димом све загушили. У исто време Турци пошљу главаре загоречке да зову Вукоту да изађе обећавајући мудамунеће ништа учинити. Вукота изађе главчрима на веру, али Турци веру погазише и везан* одведоше на Чево паши где му одсјеку глчву а дјецу сву Турци исјеку. И данас има тамо: „Вукотина пе&ина"..... '8ета 1885. бр. 28.)

вићу који га је зајодно самном читао. члан 59. гллси (чита). Сад господо можемо ли ми тражити лреглодање рачуна свакога месеца или како ви хоћете? Пе. Опи не морају да нам полажу рачуне сад нсго носле 16 Или 25 годипа. И онда кад хоћеш да откупиш они -ти кажу ево ти књига, ово ти оригиналних рачуна, иа гледај. Нама то није довољно и ми смо хтели, да овим статутима дамо могућност општини, да она може мимо ових књига и оригиналних рачуна, који могу бити и неистинити, контролисати друштво свакога месеца по свима његовим издатцима. Кад би се то добило општина би била у добитку а неугубитку. На тај начин уштедила би сеједна парница општиии, из које она не би изашла без икаквих трошкова. Што се тиче овога питања које је покренуо г. Мијаило односно тога да седиште друштва има бити у Београду изјављујем, да општина према уговору нема права захтевати да друштво буде овде у Београду. У уговору о трамвају који је подношен суду, у чланку другом, било је казано, да је седиште друштва у Београду, али је министар народне иривреде одобрио, да не мора бити у Београду него може бити у Паризу, Брислу и т. д. Општина је уложила протест. Министар није водио рачуна о томе, акционари су се жалили и судови су нашли да је министрово решење законито. (Наставиће се) II, 0 понуди за зајам општински: (продужење) САСТАНАК ОДВОРА ОПШТПНЕ БЕОГРАДСКЕ држан 1, Апрнда 1896, г, Предеедавао председник београдске ошптине г. Мих. М. Богићевић, присуствовали чланови суда: г.г Мих. П. Живадиновић, и Јов. Антонијевић, бележио секретар г. Урош Кузмчновић; од одборника били: г. г. Др. Никола X. Николић, Дави дБули, Мијаило Штрбић, Коста Нетровић, Др 'т. Стаменковић, Д. С. Милутовић, М. Миланшновић, Стсван II. Поповић, Др. Воислав М. Суботић, Никола Бошковић, Сава Ковачевић, Љуб. Марковић, Дим. Довијанић, Дим. Гавриловић, Др. Марко Николић, Голуб С. Јнњић, С. Т>. Јорговић, Сава М. Џеваировић, Др. М. Поповић, Мих. Павловић, Ђорђе Димитријевић, Н. Антоновић, Дим. Милојевић, И. Козлић, Мил. Ж. Марннковић. Мил. Марковић, Ј. Алкалај, Благоје Милошевић, Спасоје Илић, Дамњан Стојковић, Јосиф . С. Јовановић, Свет. Н. Швабић, Влад. М. Ђорђевић, Михаило Михаиловић, Н. Спасић, Тих. Ј. Марковић, Почетак у 51/2 час. ао аодне. Председник — Господо, седница је отворена молим вас да чујете записник последње седнице. кавством, слажу се с Турцима на нашу штету, не пропуштају купаца ни својих к нама ни наших к њима ; трговина је стала и народ живи у оскудици. Премилостиви господару, царе непобедни! погледај на наше патње и настави нас, шта да радимо ? и како да се спасемо од наших непријатеља ?" Посланик црногорски пробавио је у Петрограду до краја 1714 године и на грамоту митрополитову добио је одговор да „кнезови и војводе тамошњих места, који не могу остати у својој отаџбини или који желе да се преселе у државу њег. В-ва, могу доћи у Русију са сведоџбом од митрополита; њима ће се дати земља, угодна за насељавање а новчане помоћи у садашња војна времена немогућно им је дати. Монаси манастира Турцима разорених, такође се могу преселити у Русију и живити у овдашњим манастирима. Знакова цареве милости, немогућно је давати сад кад су Турци на миру.... Митрополиту архијерејске одежде, књиге и остали црквени украси дати су, а грамоте митрополиту и народу сад се не могу послати, јер се не зна поуздано где се они сада