Београдске општинске новине

Број 26.

— 108 -

(Секретар прочитаЈ Има ли ко шта да иримети на протоколу? (Нема). Пре него што се нрешло на дневни ред, одбор је на захтев одборника г. Љуб. Марковића нрепоручио суду, да казни деловођу одбора, што није у свему извршио решење одборско о умножавању понуде за зајам и о предавању те понуде свима одбор. на проучавање. Решење о овоме објављено је већ у овим новинама кад је објављен цео записник овог састанка. Пџедседник - На реду је питање о зајму. Молим вас, да чујете понова понуду, јер има господе која нису била овде прошле седнице. Напомињем да комисија нема свога извештаја. Извештај комисвје то је овај споразум, који се износи као понуђачева понуда. Другог чега нема, Друго напомињем, да сам према мишљењу г. Мише Вујића н Вукашина Петровића тражио обавештење од министарства спољних послова о овој Фирми, и добио сам, да је она солидна и сигурна. (Секретар прочита то саопштење) Љуба МарковчК. — Господо, позната је ствар, да је Београд ово први пут загазио у један огроман рад и према томе у једно задужење, које је несразмерно веће од свих досадањих зајмова. Потреба, за који се то задужење мисли да прави, заиста је непобитна. -Варош без канадизацпје, без кеја, без антрпота,, не може напредовати у културном, трговинском и здравственом погледу. Ваља, дакле, признати, да је зајам потребан. Ми га чинити морамо. Овди нам се зајам нуди од 10,000.000 д. еФективних, који би се у један пут издали и збиља, редак је Финансијер, који би давао извесне суме на зајам, па да пристане да их дужнику постепено исплаћује, него хоће да да дужнику целу суму и да дужник враћа зајам под извесним уговореним отплатама, као што је случај и код ове понуде. По закону о општ. трошарини за отплату ануитета за овај зајам, који нам се нуди, имала би да служи наша општин. трошарина, која је и установљена нарочито за то, да се Београд улепша, дасагради канале, кејове и антрпоте. Али, мора се признати и то, да је за општину незгодно, да и најбољи зајам прими у целој суми од један пут. Кад ошнтина прими тако једну велику суму, она треба и да је припремна са свим претходннм радовима, те да бн је могла и утрошити налазе: има извешћа да су их Турци разагнали и да се сад крију по разним местима"( х ) И одиста, на крају 1714-те године, постигла је Црну Гору, као што знамо страшна катастроФа; у Петрограду се, дакле, нису варали. Архиђакон Максим још се није био вратио кући с одговором царевим, а у почетку 1715-те године у Русију стиже сам митроаолит Данило, који цару лично исприча о несрећи, која уништи Црну Гору и умоли за помоћ Црногорцима. У одговор на своју молбу 9. јулија исте године, владика доби од Петра грамоту свему народу Црногорском, у којој се у кратко излаже судбина народна у току последње четири године( 2 ) и јавља народу да је владици дао 5.000 рубаља на помоћ онима, који су пострадали и 150 медаља с ликом царевим, да се раздаду храбријим војницима.( 3 ) Али, осем те царске грамате свима Црногорцима Петар обдари Владику Данила и све црногорско духовништво, осо(!) С о л о в I, е в о. Исторјм Рисш и т.д. XVI. 130.( 2 ) К 0 ч у б и н с к I и. М б 1 и они. и т.д . стр. 171.( 3 ) Види Милутиночи^а. Ист. Чернс Горе. стр. 65.—

на оно, за шта је и узимала. А то, као што знате, бити не може. С претходним радовима ми још нисмо готови и треба ће нам година дана најмање, на да можемо да почнемо по мало да је употребљујемо. Дотле, једва да би један мајунши део тога зајма могли употребити, који нам се даје. Цсо остатак лежао би код нас, и ми би плаћали на њега интерес и отплату као да смо га и употребили. У таквом случају и обичан дужник гледа, да му ни једна пара пе лежи без интереса. Штета би, дакле, била, да и овај наш новац до потнуне употребе лежи толико време бесплодан. Па да ли би га ми могли дотле и коме дати, ма и под мањи интерес, него што га ми плаћамо ? Тешко. Ми у Србији, као што знате, имамо један једини завод, коме би могли с пуно поверења да предамо свој капитал. Тај је: наша Народна Банка. Али, на жалост, Народна Банка не даје ни паре интереса на капитале, који би њој дали, јер и она не би могла потпуно да их нласира. Знам још и то, да је рађено, да се добивена сума да једном држав. заводу, који би плаћао 5%. Тиме би општпна била поможена у плаћању ануитета до употребе целога зајма; али је тај завод ипак одбио понуду с тога, што не може примити на се обвезу, да општини може дати баш онолику суму, колика јој кад треба. Тај је завод Уирава Фондова. Ви знате на шта је она образована и иа коју цељ служи. Она не би имала рачуна да стрпа новац у касе и да га држи, а да плаћа на њега интерес, нсго дагасав одмах окрене. Једнога дана ако би општини била потребна већа сума Управа није сигурна да је да општини као своме иовериоцу, јер она даје зајмове на отплате од 2372 године. Остало би дакле, да се зајам да држави. Али кад би ес држави новац дао, ви знате, да би то било сигурно. Али иитање је, да ли би држава, која сада прилично натеже са мањим сумама, могла да врати општини већу суму кад би јој била потребна? И то дакле не иде. 0 приватним заводима, као што су кредитне банке, и т.д. не може бити говора, јер то су установе код којих може бити Фалимената, на којима би могла онштина да изгуби сву, или неки део заложене суме. Све дакле ово говори, да ми изузети зајам не би могли брзо да употребимо, нити до доба употребе згодно нласирамо, па да не плаћамо бар у неколико на суво ануитет. Међу тим, подизање кеја, антрпота, зидање кабитом граматом у исти дан 9. јулија. Она одређује односе духовништва према Русији. Добивши тако царске дарове, помоћ и грамату, владика Данило у јунију месецу 1715 г. остави Нетроград. Пут за повратак његов водио је кроз Малу Русију и вероватно кроз Пољску и Аустрију. 9. јулија Гозовкин је писао Хетману: „....Овде је био на двору њег. Цар. В-ва митрополит Данило скеидеријеки, који је за некакву службу њег. В-ву овде обдарен и испраћен са свима при њему бившпм монасима и ОФицирима. У пролазу његовом кроз мало-руске вароши, изволите га примати љубазно, чините му олакшице за пут и најпосле укажите му услуге, ако му затреба помоћ" (Матерам в. уч. арх. I. 798) Године 1816-те владика је стигао у Црну Гору. Чим је приспео, он сазове на Цетињу народну скупштину, прочита царске грамате и раздели царске новце. Тим се актом у главном и свршују односи Црногораца према Русији, у историји јужних Словена и Румуна знатно време владе Петра Великога. Али, слика Петра „усатаго" (крнатог), остала је за

нала и школа, ствар је која не трпи одлагања. Да би се могла ова цељ постићи, а да се општина не штети, ја сам тога мишљења, да се не увлачимо. у овај зајам, без довршења иретходних радова, дакле тек онда, кад сс све изради, да се послови могу у вслиј;ом иредузети, а дотле, да се помогнсмо приходом од трошарине. Кад нам зајам у већој ци®ри буде потребан онда да настојимо, да нам Финансијска група, ова или друга, да суксесивно потребан новац. Јосиф ЈовановиК као што сви ви, господо, видите и знате, ми смо стварни житељи тако рећп ове општпне, у којој ми данас живимо. На првом месту, по што сам штудирао овај пројект о зајму, ја, како сам ја могао да разумем, како сам ја могао да видим, мени се не допада овај зајам или претпоставка ове стварности непојмљива је бар за мене, а то је у овоме. Јер кад ми, грађанп београдски дајемо изласку овога зајма у погледу стварности на гаранцију и то остављамо гаранцију какву ми претпостављамо у општини београдској, сумњам да ће когод моћи да претпостави некакву сумњу овој гаранцији, коју ми мислимо да уложимо за јемство наше према овоме зајму. И кад ми стављамо све те услове и оснажавамо их према онима који мисле да уложе свој капитал, тај капитал који ми имамо да распоредимо за наше стварности, тај канитал, који се оставља тако рећи према потреби у нашој општини, ни више ни мање него што нам је потребан, онда ја мислнм, да ми дајемо довољно гаранције за њега. Та гаранција законом је нредвиђена и као законом предвиђену, ја не могу да сматрам ни мање ни више него да јето осигурано, према законима земаљским, ја могу да мислим као нриватни човек, како се односи на тај зајам који се тражи у општини београдској и за општину београдску и кад се то тражи, и кад се даје довољно гаранције ја као приватан тако рећи човек или као грађанин ове општине, могу да мислим, да то није доста цилисходно, да се подлегнемо овим свима тако рећи напорима, који се изиокују о овоме тако рећи уговору или понуди. Нећу да стављам ништа мање ни више него хоћу да ставим једну целину и да претпоставим целину а то је целину ове тако рећи прве општине у Србији а то је престонице Београдске. Кад општина Београдска претпоставља и даЈе гаранције стварне за опстанак тога друнавек у сећању црногорскога народа и велики цар тај у народном епосу постао је идеал непобедне силе Погранични Турци, чувши да је владика дошао из Русије у Црну Гору, сневеселе се и почну слутити да ће црногорски народ сад , као што су они говорили, од московског краља похваљен и обдарен гледати, да им се за превару Иуприлићеву освети.. Да им се та слутња не би у истини догодила, они намисле да час пре нападну на Црну Гору.... Тако исте годнне 1716-те, два Ченгика, паше херцеговачке, с бегом ЉубовиКем скупе доста војске, те с њом ударе на село Трњине у Цуцама. Становници тога села стану викати за помоћ, те им како остали Цуце, тако и све Бјелице, Чевљени иВелестовци дотрче и јуначки се потуку с Турцима. Турци после крвавог боја нагну да беже а Црногорци се пусте за њима и у наступу посјеку многе Турке и заробе обадва Ченгића заједно с Љубовићем и још 70 Турака. Све их живе доведу у Чево. Ту се Црногорци стану договарати, да ове заробљенике даду на откупе, али их Лрстина, удовица Мојаша ЂукановиАа,