Београдске општинске новине

Год. XIV.

штва, то је довољна гарандија што је сад дајемо како према сваком и најмањем ономе житељу који долази у круг ове општине, а тоје његова гаранција односно гаранције те трошаринске кауције. Кад се све то узме у обзир што се претпосгавља за гаранцију тога друштва Гна спрам те оданости општинске, онда ја не могу да кажем да је то остварено тако како би се могло да предухитри за зајам какав се данас тражи у општини београдској. За тај случај нећу да помињем историју него скоре догађаје према европском конвенту на бадканском полуострову. Ми данас, ни впше ни мање, не стојимо тако рећи рђаво на конвенту балканскога полуострва тако умаловажени као што се претпоставља. И кад се све то да нрими и гаранција и услови задужења, онда ја не налазим разлога да ми учинимо оно што се од уговора тражи а то је то. Предвиђено је све што се тражи према уговору, то је све предвиђено и исказано, али је жадосно то, да ее не предвиђа наша стварност на балканском полуострву, како се ми налазимо, да ми морамо да примамо под оваквим условима овај зајам, какви се данас предлажу и с погледом с тога што и ми у осталом сачињавамо један добар део балканског полуострова према много млађима од нас, сматрам за понижење за нас као Србље, као прве Србље који смо почеди свега а ми се налазимо у погледу овога питања о зајму далеко од других народа. То сам имао да кажем. Димитрије МилојевиИ Овде је то питање, треба ли нам зајам или не, и о томе треба говорити, а не дз, се од тога удељујемо. Ако га требамо, онда да о томе и говоримо, а ако га не требамо, за што да трошимо време узалуд. Ја мисдим да је нама зајам потребан, за то што имања београдска не вреде 10 или 100.000.000, него милијарде. Наша имања изложена су разноврсном смраду и трулежи од помијара, нужника н ми губимо и жнвоте п здравље с тога, што варош нисмо уредили, те је земља пуна нечистоте у којој се коте разне мијазме, што нам здравље сатиру — и да би то избегли, ја велим, да је зајам потребан и да га треба учинити. Јосиф Јованови& — Овај је зајам потребан за уређење наше општине. То нико не спорп а најмање ја. Али тај зајам како треба да се да кнеза чевскога, укори речима: „....Штодржите те Турке те их ие сијечете? Знате како ви ономлани хћасте откупити вашу браћу у клетога везира Ћуприлића, па вам их не даде на откупе већ их све повјеша и ако он вашу браћу није био заробио. као што сте ви те Турке, на јунаштво, него их је на пријевару домамио!..^) Спомените се кукавни црногорских удовица, како им је без мужева кућити кућу! Да ли вам није срамота пуштати Турке на откупе?" Чувши такав укор од једне женске главе Црногорци презреше благо, па на истом месту одмах посекоше и Ченгиће и Љубовића и све остале заробљене Турке, те тако бар у неколико освете ону своју браћу, коју је безверник Ћуприлић на превару погубио ( 2 )( 3 )

0 II и р а к о вић а, Историје Црне Горе. II. 104.( 2 ) „Г р л и ц а", за 1836 год. стр. 50—51. 0 После пуних 10 година, 1727-ме ударао је на Црну Гору Ве&ил-иаша ЧелгиЛ са жехом да освети своје рођаке који су у Чеву погинули. Он је нриличну војску био сакулио у Херцеговини и ударио на Мхјине, али су га Црногорци ту страшно разбили „те се грдан вратио дома"!... — — — ■— Овога је покушао да освети г 1732 Тоаалосман ааша, румепијски беглербег. Он је тада ударио на

-- 109 -

према нашој општини у Србији, а то је према општини садашњој првој на балканском иолуострову тако рећи, — то је питање које треба да нас опозове и да нас васпостави на ступањ тога питања како треба зајам да се васпостави. Зајам треба али треба нас да користи као Србе и као почслце на бадканском полуострову а не као мање од других. Дакле зајам је потребан али каква је потреба нама према искуству (жагор; смех). На првоме месту дакле ваља сииитати ствар односно наше оданости на балканском полуострову. Коста Г/етровиК — Питање, које је пред нама на решењу и о којем ми имамо да донесемо вечерас или сутра своју одлуку, од иревелике је в^жности за становништво града Беорада. Господо, као што и сами знате, закон о варошкој трошарини у Београду издат је Јуна мес. 1882. године. Од тога доба сва иредставништва општинска, све општинске |власти трудиле су се, да тај зајам остваре ради извршења оних великпх послова, ради којих је трошарина заведена, и ради којих се зајам има учинити. Па при свем ^том настојавању још ни до данас зајам није остварен. Ја држим да нема међу нама никога, који не мисли да је извршење тих општинских реФорама, иди управ тих великих послова општинских од преке потребе: нема ни једнога који чак ио мало и не замера, што се до данас већ није приступило извршењу тих великих општинских радова. Но, господо, при свему томе, мени се по моме скромном мишљењу чини, да ми придиком овога новог зајма, који ми вечерас или сутра имамо да решимо, треба да смо на чисто у томе, да ли се ова нонуда о зајму сдаже са чланом 3. закона о вар. трошарини у Београду, т. ј. да липонуданије тежа од ногодаба под којима се може зајам добити од Управе Фондова, које је погодбе законодавац као најтеже за закључење овога зајма означио. Господо. п ја сам сам у неколико рачунао, а питао сам и друге рачунџије и онп су ми рекли, да је овај зајам нешто мало јевтинији од зајма, који се може добити од Управе фондова. Но и кад не би тога било, мишљење г. Д-ра Мнше Вујића и мишљење г. Бук. Петровића, нашнх признатих Финансијера, дало нам је у томе ослонца, да би могли донети решење о томе зајму и нримитп га. Госиода Вујић и 1 у О Ослободивши звоју земљу од Турака као иајгорих непријатеља, владика је Данило желио, да у исто доба добије и од Млетака уважење својих права у Приморју. Та је ствар била већ врло тегобна, јер се владичина црквена јурисдикција простирала на област, која је политички са свим била истргиута испод љеговога утецаја и у којој су Млеци почели били тако да раде, како би са свим искоренили православље. Ми немамо ни једнога документа из кога би бпло могућно видети, какав су карактер имали односи црпогорских владика с млетачком републиком до владике Данила; али, из његовога времена имамо три грамоте млетачке на пергаменту од 1717-те и 1718-те године, из којих се може у неколико видети, како су Млечићи гле-

Пипере, који с помоћу Куча одржаше над њим с.јлјну победу. Владика Васиљје прича да је у време тога боја Бог покззао чудо, т.ј. хришћзнска је војска угледала пред собом на белом коњу Св. Ђурђа, од кога се турска војска преплашила и утекла ! С 1 ) Ова је главаа израђена поглавито по речима Ровинскога и Кочубинскога, и једнога зборника докумената, које је ове године издао св; Синод руски.

Број 26. Вукашин као ипо се сећате, казали су. да понуда ова одговара законскоме услову, јер је лакша од законом условљених погодаба. На прво питањз дакле, одговор би био лак, а на име: да понуда није тежа од услова за зајмове код Управе Фондова. Друго је питање, да ли је зајам повољан? Господа Вујић и Вукашин казади су, да ови услови, који нам се нуде, нису тешки; и да се не надају да ће општина моћи. да нађе повољнији зајам. Али, господо, ми се сви сећамо, а нарочито они одборници, који су били у августу 1895. год. да смо ми тада имади понуду једне Енглеске куће са 10.000.000 динара с курсом са 92% са интересом 5% и Ј /г% амортизације. Између те и садање понуде разлика је ?у 5% т.ј. ова је садања ионуда скупља од поменуте раније понуде са 5 и нешто више на сто. А кад је то тако, и кад јеизмеђу раније и садање ионуде у времену разлика само у неколико мссеци, — онда вас питам, госцодо, да ли можемо садању понуду примити, кад нам се њоме нуди мање него пре. Имајте на уму. господо, да општина даје јаку гаранцију, даје нриход трошарине; даље имајте на уму да 10,000.000 дин. не ће нам бити довољна сума за извршење свих тих великих послова тим пре, што нам од те суме одмах треба 2,000.000 дин. да вратимо Народ. Банци. И кад нам понуђачи сада дају 86 66%, колико ли ће нам дати, кад нови зајам, на нсту гаранцију, будемо тражили ? Говори се да је БукЈ -решка општина закључила зајам са 84М'2, 0 /о г али се не каже, да ли је то први зајам општински, и какве она гаранције за њ даје, и носле, да ли ми смемо, сад после пет месецп, да примимо зајам са 5% скупљи? Осим тога, у уговору који нам се предлаже и који ће бити основица сталном уговору, стоји један услов по коме изгледа, да општина те паре неће ни да прими, него да ће новац бити дат у Банку чији ће чланови решавати, да ли се он изузима на потребе законом предвиђене, на тек га онда издаватп, а то би по моме мишљењу, бидо понижење за општину. Законом о трошарини овлашћена је Краљ. Влада да може за рачун општине да закључи зајам и она је у члану 5. закона о трошарини утврдила, да се варошка трошарина не може употребити, ни на какву другу потребу него на ону, коју закон предвнђа. Ирема овом чиетом и јасном законском наређењу овај услов изгледа ми као нека дали на Црну Гору и шта је она од њих добила. Те су грамоте у изводу наштампане у Милаковићевој „Историји Црне Горе"; али, из тих одломака не види се ништа више, осем то, да се владика обраћао млетачкој републити у једно и исто време с молбом за помоћ и с предлогом за заједнички рад против онштега непријатеља Турака, тражећи за то себи и своме народу васпостављање извесног права, која су му делом одузели Турци а делом Млечићи. Судећи по тим одломцима, то је био договор, којим се закључује савез између Млетака и Црне Горе и то еавез за одбрану и напад против Турака. У одговор на то, ево шта је добио владика од Млетака: 1)., допуштење, да се може вршити богослужене по православним обредима у цркви св. Луке у Котору, али, ипак с ограничењима, која нађе за потребно тамошњи намесник (ргоуеДа1;оге); 2)., ослобођење црногорских производа од царине, на трговима, који су иод Млецима; 3)., обећана је плата црногорским главарима, чија је дужност да увек буду готови за одбрану земље од непријатеља