Београдске општинске новине

Број 27.

— 114 -

Год. Х1\'

ГРАЂАНСТВУ БЕОГРАДСКОМ У свези са својом објавом од 19. Јуна 1896. г. АБр. 4875, којом је сазват збор општински за 30. Јуни 1896. године за избор два члана суда и три кметовска помоћника за општину београдску/ Суд општински накнадно објављује: да Ие сетогадана т. ј. 30. Јуна 1896, годипе извршити избор само 2 члана суда и 2 кметовсна иомоКника, пошто трећем кметовском помоћнику г. Стеви ЈосиФОвићу није још иротекао двогодишњи рок, јер је он изабран 4. Дедембра 1894. године када ће тек истећи његов двогодишњи рок, п до ког дана он има вршити дужност кметовског помоћника према члану 28-мом закона о устројству општина и општинских власти и према решењу Управе вароши Београда од 27. Јуна 1896. године № 15125. 0 овоме се грађанство извештава ради знања. АБр. 5132. 27. Јуна 1896. год. Београд. Иредседник београдске општине, Мијаило М. БогиЋевић с. р. Секретар, Урош КузмановиЋ с. р. РАД ОПШТИНСКОГ ОДБОРА (по стенографским ведешкама) Одбор општине београдске, решавајући о преносу концесије за електрично осветљавање Београда и о понуди за зајам општински, одлучио је: да се дебате о тим предметима, по стенографским белешкама, објаве. I, 0 преносу концеоије за електрично осветлававе Београда од српско-Француског друштва за осветљење и железнице на безиме 10 друштво: (Иродужење) САСТАНАК ОДБОРА ОИШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ држан 29. феб!)уара 1896. г. Председавао председник г. Мијаило Богићевић; присуствовали чданови с-уда: г, Мих. II. Живадиновић и Јован Антонијевић, бележио секретар г. Урош Кузмановип; од одборника билж г.г. Ив:ш Козлић, М. Милашиновић, II. Ан -

тоновић, С. 'Б. Јорговић, Драг. Ст цгенковић, Др. М. Поповић, Сергије Станковић, Б.пгоје Мчлошевић, Дим. Довијанић, Сава М. Џек..ировић, Коста Петровгћ, Стеван II. Попоиић, М. Штроић, Н. Спасић, С >ва Ковачевић Мнденко Марковић, Мил. Ж. Маринковић, Дамњак Стојговић, Љуб. МаркоЕић, Д -1Вид Буди, Јаросгав Безуха, Влад, М. Ђорђевић Ђ. Димитријевић, Дим. Милојевић, Д-р Марко Ииколић, Мих. Павловић Др. Војисл. М. Суботић. Почетак у 6 час. ао иодле. (наставак састанка) Мијаило ПавловиК. Сво ово што се говори за друштво не вреди, јер оно ни данас нема потврђене књиге, јер оно н данас води неправилне рачуне и на другом месту а ие у Београду. Нити су књиге, иотврђене, нити је заведено шта то до данас кошта. Трамвај и електрично осветлење вођено уједно. Општнна несме да наиусти своје право. Ако је Министар незаконитост једну учинио и ако су судовп нешто оборили, општине се не тиче него она треба своја нрава да штити. Сад што су судови између акционара н тога електричног друштва и трамвај.ског нашли, да седиште друштва не мора бити у Веограду, ја држим да је то неправилно, али је то ствар акционара и они нека чпне што знају, али што се општине тиче ја мислим да онштпна мора да води парннцу и да натера друштво да средиште трамваја буде овдп. А да се неби доцније водила парнпца шта кошта сам трамвај ја тражим да се то сад констатује н од сад не- , престано да се контролишу рачунп о његовом коштању. Мијаило ЖивадиновиЛ. Слажем се с г. Костом ! Петровићем с којим смо били сложни још у комисијп којој је поверено да проучн ове статуте а у томе да но уговору који општина има са концесионарима онн имају права да сва права уговорна на другога пренесу н о томе известе општппу. Тај штатут послат је на основу уговора, на потврду Мннистру Народне Привреде п он је желећи да заштитп општинске интересе питао општину да ли се ти штатутп не косе с уговором. Ви сте поверили тај штатут комисијп у којој су били правнпци н ја вам могу казати да и ван те комисије — и овде п свуда — нпко није једне речи казао у одбрану друштва, у колико иде оно на крњење општинских права, али сад треба казати у чему је повреда тпх интереса, пошто пае Мннистар то иита. Ми емо у нашем извештају то казали а ја ево понова наговештавам да се новим штатутом доводе у велику опасност права општине, у члану 70 уговора каже се пзрпком овако (чита), излазн да се

ЗЕТСК1 МИТРОПОЈИТ ДАНИОI, и 0СЛ0Б0ЂЕЊЕ ЦРНЕ ГОРЕ (ОДЛОМАК И3 СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ XVIII ВЕКА) Мото: „.... II" слави писателл, не удовол!„ствит чнтат леи и даже нн му„дрости ирапоучителБНОН, иотолков „истш/ћ, которал уже сама собого „д-ћлаетел папочникомЂ удоволствјл „и по.изн". .. КарамзинЂ. од ГРГУРА ЈАКШИЋА [По ирепоруци Академпјског Савета Вел. Школе награ дила оиштина бео!радска стотином динара]. (н а стл В \ к) V: «■ * Осим дела владика Данило није очувао у историји ни једну ирту, која би окарактерисала његову личност. Неумрли владика Раде прекрасно је оцртао његов положај, али му је карактеру додао махом много неодлучности и слабости Данило „Горскога Вијенца" махом много

размишља. Њему. који је постао владика у 16-тој години није ост^ло ништа, него да се потчини ондашњем поретку и вољи главара, који су тада уп^ављ? т .и пословима. Ту није могло бити никакве сумње ни размишљања. И кад је се он могао репшти да на онакав начин иетреби мухамеданство; — он је онда морао бити баш врло одлучан човек. Заустављајући се на иитању; Од куда да се код двајесто годишњег младића јави такав план? — обратимо пажњу на ту околност, да је Данило ради посве1"1ења ишао у Угарску, где га је посветио Арсеније Чарнојевић, који је у то време.био одао сав свој - живот на то, да дигне народ противу Турака. Сам Арсеније био је Црногорац родом из Бајица а име је Црнојевић узео да би дао себи што више значаја. Он је одмах чим је постао пећски патријарх, по смрти Максима, научен и обдарен од Аустрије старао се да нобуни Србе против Турака; али Турска раздражена поразом код Беча обрати сву своју пажњу на аги'тацнју у унутрашњости земље и тада је Арсенлје морао бежати и спасти се у ј Црној Гори. Ми знамо, да се владика Да-

само од прихода друшгво има право да на^лаћује, а то значп да матерпјал друштвени не може битн задужен, а у члану иак 20 штатута каже се да управа овога безименог друштва има права да га задужи, отуђи п т. д. На тај начин дакле они би наше право могли довести у онасиост. Ја налазим сем онога предлога који смо учинили, да треба да остане ствар овако: да ми као одборницн констатујемо у чему се коси статут с с општпнскнм правима, јер по уговору уговорач има ирава да пренесе концесију и на другога, наравно без оштеге уговорних права општине. Ми би дакле одобравајући пренос уговора у заштиту својих праваимали да кажемо Мпнистру, да он обратн пажњу друштва да оно пма права да пренесе концесију на безнмено друштво у потпуним гранпцама уговора, иначе ће општина сматрати да је концесионар сам раскинуо уговор. Мн то морамо учинити, јер ако не учинпмо мићемо по чл. 61 одговарати за штету. Што се тиче онога што г. Павловпћ каже, ,ја га потпуно разумем, адивам опет кажем да нема никога који не бранп општннске интересе, али пх брани онде где пма права и дужност да пх брани. Што се тиче прихода њина мп по српским законима имамо права да одредимо стручне људв да им књиге ирегледају п реФершпу да ли се налазе у исправном стању или не, а после долази комисија да проценн и по тој цени да онштина предузеће откупи. Дакле ја предлажем оваку резолуцију: да одговорнмо Миниетру да се у извесним побројанпм случајевима коси штатут с уговором и да општнна не може нримити оваке штатуте за себе као обвезне, Стеван П. Поаовиб. Ја сам зато да се прими овај извештај компснјски са оном нзменом идопуном којом су обухваћене све могуће грешке које су учињене према уговору, Михаило ПавловиК. Ја држим да се баш нас тиче где ће да води н како друштво ове књиге, г. Живадпновић позива се на некаква права које имамо но српским законима. Ја то знам, али ево код тих закона шта смо дочекали. Зато су он као правобранилац општпне и општина имали права да општину бране од оваквих Штатута. С тога ја тражим да се друштво сузбије у границе закона а то је да мора имати седиште у Београду, иа онда да се разговарамо с њима, а папуштати једно по једно право то могу чинпти само људи који неће да разуму своје дужности. нило неколико месеца бавио у Угарској и за то се време млади владика морао налазити под утицајем свога земљака, патријарха, старог, искреног и у то време одушевљеног агитатора, који је сав сго .ј живот био посветио ослобођењу свога народа.0 Данила није било нужно Фанатизовати на његову примљиву душу и млади ум, морали су благотворно дејствовати савети Арсенија и његов пример у раду, Већ у то време Арсеније је видео да га је Аустрија обманула за то је се старао да младога владаоца посаветује, да рачуна само на својесилеи дане иолаже на милост своје покровитељице, Млетака, која с њим поступа исто онако, као Аустрија са Србима, којису јој се предали. Ето, где по нашем мишљењу треба тражити зачетак идејама и планОвима, којима је махом била напојена душа младога владике Данила. који је се њима био предао свом енергијом својом и служио им до краја живота. Владајући генијатним умом, меком душом и силним карак| тером, као прави Црногорац, он се одва(!) Журн. мин. нар. просвпш,. 1878' vii 156.