Београдске општинске новине

Год. XIV.

- 115 -

Број 27.

Коста Нетрови&, Мени о,е чини да би смо могли да говоримо о овоме три четири дана а како су људи разних мишљења тешко да би могли доћи до каквог епоразума. У корнорацији овакој као што је онштински одбор бива ово: Ви оте изабрали нас као некакве вајне стручааке и тражили да вам иоднесемо извештај. Ми смо то учинили и о томе може бити говора; ако ви нама не верујете онда је незгодно да се чита члан по члан из уговора безименог друштва него да се прнђе мишлењу г. Мијаила Павловнћа и да се каже од стране одбора, да се не допушта потврда штатута докле се књпге не прегледају. Прво би дакле по мом мишлењу имало да се изгласа ово: верујете ли ви нама и нашем извештају или ће те да приђете овоме другом мишлењу. Ја с драге воље одступам одовогаи пристајем да се чита члан по члан уговора и штатута па да сви виде да ли се и у колико слажу, јер лако може бити да смо ми штогод и превидели. Да би се прекинула дебата могао би се цримити нредлог г. Мијаила Павловића да општина неће да приђе никаквом раду док се не прегледају књиге или ако то нећете, онда да се прпми паш извештај ношто се прочита. Мијаџло Навловик. Мој је предлог да друштво покаже шта је до данас утрошило. То да се прегледа од стручне комиснје и утврди нраво стање и тек онда да се иде даље. У исто време тражим да онштина захтева да седнште друштва буде у Београду. као што је то уговором предвиђено. Стеван ПоиовиК. Ја мислим да је наша дужност да одговоримо Мшшстру Народне Привреде да ли примамо измене у штатуту или не. И ја сам за то да друштво има седиште у Београду,алито ираво ми по овоме уговору немамо. Настас АнтоновиИ. Правило би било да верујете комиеији која је штудирала то нитање и да пзвештај њен причите, али како су мишнења у одбору подељена ја налазим да ваља чигати члан по члан и уговора и штатута па да видимо ,како гласи једно и друго, јер нама лежи у дужности да чувамо интересе општинске и ја не замерам него похваљујем заузимљивост г. Мијаила Павловића за штићење општинских интереса. Да би смо знали да ли друштво може да пренесе концееију на друго друштво, дали му седшнте мора бити у Београду, и да ли ми имамо нрава да му прегледамо књиге или не — ми треба да прочитамо уговор. Најбоље би било да се ово жује на пооао крајње опаоан, не имајући за собом никаквога „шанса" за успех; и што је изашао отуд као победилац, то једино може захвалити својој чисто црногорској одважности и вештини којом је у тој прилици управљао. У том између њега и пок. књаза Дани.та има велике сличности. — — — У одсуству домаћих споменика, ми се за карактеристику владике Данила морамо обратити Млецима, којима је он служио и до неког степена угађао, помажући их увек против Турака, за што је добио и признање од републике, како се види из поменутих диплома. Ево, какав је одзив о њему у извештају главног намесника Далмације Петра Еендрамине , од 21. окт. 1729. г. — Казавши да Данило управља Црногорцима неограниченом влашћу," он наставља овако: „Еиискоа је Данило човек у вишем стеиену частољубив. Он није са свим наклоњен Млетцима, и руководи се личним каарисомНеаријатељ јв турцимааообавезама које има арема религији,.. онније велики иријатељ вишега аревасходства и ако је икад ма с каквим одредом Црногораи^а долазио нама

питање одложи за идућу седницу, па онда да се учине ова сравнења. Димигрије МилојевиК. Незгода је и несрећа што се тај уговор с почетка није направио како треба те неби ми сад разбијали главу око тога. Ја мислим да је г. Коста Петровић лепо разложио ово и да су онп у комисијн имајући на уму онштинске н акционарске интересе дали врло исцрпно мишљење г. Мпнистру Прпвреде на захтев његов. II сад остаје да Министар учини шта треба, Кад се кола изломе тешко је наћи нута, али ја сам ипак за то да се прими комисијско мишлење п да се одговори г. Министру шта мн од нрилике желимо да се по овој стварн уради. Коста ИегровиЛ Г. Настас Антоновнћ казао је да има подељенпх мпшлења о овој ствари. Бар што се компснје тиче то не стоји. Одбор у својој седници од 3. Фебруара изабрао је ове одборнике да нрегледају те штатуте и поднесу извештај, а то су: сад већ покојног Анту Пелнвановића, мене, Настаса, Тићу Марковнћа и Димитрија Гавриловића. На састанцима који су по овој ствари одређени долазио сам ја један, г.г. Антоновић п Пеливановић извинилн су се болешћу, г. Марковић, Гавриловић и ја нисмо ништа били решили докле одбор у својој седници од 14. Фебруара није донео одлуку да се још једном позову или да се комисија допуни. Тек тада у седници у који је био г. Мијаило Павловић, Ђока Станојевнћ, Живадиновић и ја, — ми смо сагласно потпнсали овај нзвештај који је сад овде. Мијаило Павловић. Ја кад сам узео штатуте и уговор о трамвају а узео и уговор одноеећи се на електрично осветлење и то проштудирао, видио сам да долазе у онасност општпнски пнтереси, а шта може да буде после 1(3 година кад се крију од нас рачуни, а кад је Министар образовао комисију да прегледа рачуне ја сам дознао да су онн погрешнп. Према томе ја сам могао као необавештен да се сложим са извесним мишлењем а после'да га тргнем, По уговору стоји да је седиште друштва у Београду и кад једна страна оће да бранн то стање, неможега друга једнострано мењати. Ја позивам ошнтину да се постара да ту тачку уговора одржп у снази, иначе ја ћу изнети на јавност цео рад, па нека суди јавно мнење шта је ко и како по овоме радио. Ја предлажом да се одговори г. Министру Привреде овако: Господтше Мпнистре, друштво шшшшшшшвјапв&пшшшшшшшшвшшшшшшшштшшшшшашшшшшшшшшшншшшашиишшашшвшшишшашшшат у иомо&, то је чинио у цељи не да нама аослужи него да аоживи на наш рачун. Он аостуиа с таквом смотреношКу, да аоказујуКи лице да &е служити впшој светлости и да, Турцима не&е штете чинити — он обмањује обадве стране и извлачи личне користи; користеКи се неограниченом влашЛу у Црној 1ори, он је иостао иросто неоиходан за аограничне државе. Подкреаљен руским златом, он је створио код Црногораца ареданост к г^ару на штету Млетака. Неоиходно је, дакле, у иостуиању ирема њему иридржавати се аређашње системе — ласкати и обећавата.... Потребна је неуморна иажња, одлучност и неиоколебна неустрашимост, иа да се може иротивстатп ирестуаничким замислима овога владике."(') Тако га цртају Млечићи и они га добро цртају, како ми мисломо: -— само треба аажљиво читатп горње редове и тумачити их

*■ * Водећи непрестану борбу с Турцима имајући онакве савезнике у Млечићима, (1) М а к у ш е в ђ . Рускш В ђстшшћ . 1809. VII. 40.

за трамвај и осветлење погазило је уговор са онштпном тиме, што је пренето седиште друштва ван Београда, н ми вас молимо да заштитите општину у томе н да га принудите да ради по уговору. Не учини ли се то, општина ће тражитн судским путем да се друштво примора да уговор са општином, поштује. Председник. Хоћете ли да решимо ову ствар вечерас или идуће седнпце која ће бити сутра (чује се сутра). Стева ПоаовиЛ. Ми смо према наредби одборској прегдедали зграде које су у блнзини и употребљиве су за општинску потребу. Између свих седам грађевнна нашлн смо две које одговарају правој потреби, а те су: Барловчетова и Јовановића на шанцу (чује се одложити за каснпје). II, 0 пзнуди за зајам општински: (продужен.е) САСТАНАК ОДБОРА ОШПТИНЕ БЕОГРАДСКЕ држан 1. Априла 1890. г. Предеедавао председник београдске општине г. Мих М. Богп^евић, присуствовали чланови суда: г.г Мих. II Живадиновић, и Јов. Антонијевић, бележио секретар г. Урош Кузмановић; од одборника били: г. г. Др. Никола X. Николић, Давид Були, Мијаило ПЈтрбић, Коета Петровић' Дрмг. Стаменковић, Д. С. Милутиновић, М. Милашинонић' Стеван ii. Поповић, Др. Воислав М. Суботић, Никода Бошковић, Сав! Ковачевић, Љуб. Марковић, Дим. Довијанић, Дим. Гавриловић, Др. Марко Николић, Голуб С. Јлњић, С. Т,. Јорговић, Сава М. Џеваировић, Др. м' Поиовић, Мих. Павловић, Ђорће Димитријевић, Н. Анхоновић, Дим. Милојеви.1, И. Козлић, Мил. Ж. Маринковић. Мил. Марковић, Ј. Алкалиј, Благоје Милошевић, Спасоје Илић, Дамњан Стојковић, Ј осиф . С. Јовановић, Свет. Н. Швабић, Влад. М. Ђорђевић, Михаило Михаиловић, Н. Стсић, Тих. .1. Марковић, Поччтак у 51/2 час. ао аодне. (Наставак ечст лкч) Јосиф ЈовановиК Госнодо, Ја нећу да претпостављам овде стварност за што ми тражимо овај зајам, него ћу да говорим о зајму, који ми мислимо да учинимо. Овај зајам, који ми мислимо да учинимо, има да служи на нашу корист, онаку каку треба да нзвучемо, да служи у рејону наше општине и стварности у нашој општини Нећу да говорим о нотреби тога зајма, на шта има да се употребп. Употреба тога зајма зависи од самих нас, и кад то зависи од нас онда имамо то распорецимо тај капитал на шта ћемо да га употребимо. Овде је главно питање, као што видите из пројекта овога тако — владика Данило није стајао у добрим односима ни са пећским патријархом. Иа то нас упућују следећи Фактови : Године 1719-те или мало доцније, писао је он у обЛику упутства подгоричкбм проту: „..прпшисмо ваша ко1а су иисата мћс. дек. 14 у коих разумесмо, што нам пишете поради тога бедника и расколника арантоса: кад 1е супрот шега сам Б огб стао а честити га царт. омазу.но, ни 1а шему не могу бити прпателБ, ни по единому начину; но и сад и свагда хоћу да никако он ше у том вилаету между вами, Ово е сад четврта година како едне аспре 1а нисам от њега узео"... и за тим обећава, да ће им поставити другога „...кои тбс у свему сложан бити с вами и вамв за владику бити правилно и по закону... и с њимб будите у единству и у еднои речи"(') (Свршиће се)

(!) Дчлматински магавин, за 1850. год. стд. 9.