Београдске општинске новине

Год. XIV.

- 131 -

Број 29.

каква опасност прети будућности Београда, ако непаметно радили будемо и ако грађанство дажбинама преоптеретимо. Ево, шта хоће Краљев чани: (чита објаву суда општине краљевачке). — Ето, видите, шта хоће ови људи, и шта радимо ми. (Смех). Баш кад би примили ових 10 милиона дин., ви сте чули из говора г. Марка Николића, да вам та сума неће достићи. Па, кад је то мала сума за ове наше радове, и кад ви залажете трошарину и остале приходе општинске за рачун овога зајма, питам ја вас: шта ћете ви после заложити, кад нам буде требало да довршимо те наше радове'? Господо, здравственост становништа не зависи од канализације него од добре и здраве пијаће воде: од добрих и здравих станова — у опште од свију осталих услова који чине здравственост једне вароши. Ако видате само канализацију, а не дате ништа остало, што иде у прилог здравствености, онда нисте учинилиништа. Из свију ових разлога, које сам споменуо, ја ћу гласати са чистом савешћу против овога зајма, а ви решите како хоћете. Милап Милашинови% — Г. Стаменковић напоменуо је како сам ја казао, да ће планови бити за час готови. Ја сам говорио само о спреми, која се има да учини, а о времену за израду планова нисам ништа споменуо. Ако хоћете и о томе да сазнате, ја сам и о томе казао неколко речи; управо позвао сам се на извештај експерата, који су казали, да се концем ове године могу почети најважнији радови, као: грађење тунела и т. д. Дакле, не стоји оно што је казао г. Стаменковић, да ће ови радови^,почети тек после годину и по дана, него крајем ове године према извештају ових стручњака. (чује се: да се реши.) Лредседник — Молим вас, господо, да чујемо само још три говорника. (Чујмо). Мијајло ПавловиИ — Господо, ја само могу честитати г. Др у Марку Пиколићу на онаквом његовом трудном раду, који је уложио, те је ову ствар онако у детаљу изнео. И држим, да ко је год имао мозга, да се морао убедити, да је заиста онако, као што је он казао. Јер рачуница је, господо, Бог. — Рачуница је тако ненобитна ствар, да се ту не може врдати. (Жагор — Чује со: на ствар!). Немојте ви мене опомињати: „на ствар" —јер сам и ја вас доста слушао. А ја имам права да искажем оно што мислим. Г. Др. Никола Николић говорио је тако ватрено противу овог зајма, да је изгледало као да само то мора бити, што он хоће. Један доктор, господо, треба о санитетским приликама у једној вароши сасвим друкче да говори, и верујте ми, да ме његов говор просто изненађује. Он је мало пре казао: „пошто нам не доетаје ова сума да извршимо све наше радове, чиме ћемо довршити оне остале радове, кад смо све заложили за гаранцију овог зајма ?" Па, госнодо, кад се ови радови сврше, ми ћемо од њих имати ирихода. Узмите на пр. само кеј. Он ће сам себе исплаћивати од бродарине. Тако исто и канализација. Ту ће се тако исто нлаћати за употребу канала као што се данас плаћа водовод. Тако има изгледа да ће нама трошарина остати чист приход, који можемо употребити на друге наше цотребе. Дакле тај прекор г. доктора отпада. Осим тога, г. доктор казао је како је овај наш зајам гори него што је држава закључила у Паризу. Мени се чини, да г. доктор није добро срачунао; јер кад би он израчунао нашао би, да је државни зајам закључен по курсу од 70°/ 0 с интересом по 4°/ 0 и за 72 године излази то исто као и овај зајам наш који би се имао закључити за 50 година. Међу тим, курс државног [

зајма није сталан, јер чули сте да је закључено ових 16 милиона по курсу од 66°/ 0 а ко зна како ће се оно ресто до 70 милиона закључити ?! Дакле, у том погледу је овај паш зајам куд и камо бољи. Али из свега овога излази, да се хтело намерно да се заведе одбор, или најбоље да се изразим, да г. доктор није рачунаа; и за то сам сматрао за дужност, да кажем ово неколико речи, да побијем љегово извртање; — а остало, казао сам пре, што сам имао да кажем о овоме за^му, — а г. Марко Николић тојеврло лепо срачунао и са Финансиске стране објаснио. На послетку, још једном да кажем, да ја сумњам да ћемо моћи бољи зајам од овога да закључимо још за 5 и 10 година. Др. Марко ПиколиЈ} — Ја сам сматрао за дужност да мотивишем своје гласање, и с тога вас молим да ме извините што ћу опет да кажем неколико речи. Говорећи о зајму ја сам хтео да израчунам, како стојимо са овим зајмом у опште, и хтео сам да изнесем како би стајали кад би тај зајам учинили код Управе Фондова. Мени изгледа, да је г. Стаменковић погрешно чуо оно, што сам ја казао. Ја сам казао такође да се један дуг код Управе Фондова амортизира за 23 године са интересом 6°/ 0 и отплатом 2°/ 0 И онда наравно, да мора бити много мањи него овај за 50 година. Али ја сам узео како би тај дуг код Управе изгледао кад би се плаћао за 50 година као и овај а не за 23; и онда сам извео закључак са Фактима да би био много тежи него овај. Друго. Г. Др. Никола Николић поменуо је како сам ја сам казао да ових 8 милиона дин. нису довољни. То је истина. Ја то и сад I о-

нављам; и због тога г. доктор не треба да се љути и да се жести. Али ја сам тако исто казао како може томе да се доскочи. И г. Мијајло Павловић је нешто напоменуо односно тога. И он је рекао како ћемо ми имати прихода од канала, антрпота и кеја. Прво по конвенцији између Аустро-Угарске и Србије, имамо право да наплаћујемо на све бродове који пристају уз обалу београдску онолику бродарину, колико управо износи интерес на капитал, уложен за грађење кеја. То нама мора да се плаћа. Прематоме кеј сам себе иенлаћује. И онда можемо приход од трошарине који би плаћали за кеј употребити на друге ствари. Тако исто плаћаће се и за канализацију и за антрпоте. Ја сам у свом говору тако исто напоменуо, како би требало да се установи један самостални одбор, који ћ§ да руководи приходима трошаринским; Тај одбор могли би да изберемо од стране општинског одбора у договору са Народном Банком Он би управо био контрола, која би пазила да се трошарински приходи улажу у нарочиту касу, из које се не би смело да вади новац и да се употребљава на друге ствари, него на оне, на што је законом о трошарини одређен. На тај начин ми би имали један суфицит који би могли да употребимо на друге ствари, за које не би достизао овај зајам од 8 милиона. Из тих разлога ја мислим, да би могли на тај начин да се помогнемо. То сам сматрао за дужност да кажем у допуну оног мог маиопређашњег говора. (Наставиће ее)

ОПШТИНА ГРАДА БЕОГРАДА Стање на дан 80. јуна 1896. год.

И , К И 1 V

Назив р ачуна

Гр, ГЈЛ

С 1 Ј-'

љ.

„ Њ Е

1167087

944935

222152

438763

157027

281735

—

....

18438

.—

—

18438

—

5297955

—

5297955

—

78771

—

78771

—

82834

—

82834

—

2826343

792

2825551

—

696059

291

695768

—

43612

—

43612

—

212073

—

212073

—

170157 97

—

170157

—

.—

53983

—

53983

—

94682

—

94682

—

182457

1195

181261

—

61403

57241

4161

—

28776

2903

25872

—

98727

540560

—

441832

—

157424

—

157424 32

—

81407

—

81407

—

19367

—

19367

8365

—

8365

—

44551

—

44551

—

423303

376546

46756

—

■—■

170665

159730

10934

—

104121

—

104121

2160000

—

6403200

—

—-

4243200

—

6020000

—

2020000

—

4000000

—

80000

—

2073805

—

1993805

17225

237333

—

220108

—

2311

—

2311

4963

509760

—

504796

451498

3070

—

448428

—

7530

14779

—

7249

109983

299345

—

189361

86107

6969169

—

6883062

21136322

14848043

14848048

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35

Рачун

п ~п п п п п п п Ђ 7) » п Ђ П 71 П П П п Г) п п п п 1) Ђ П П Ћ И И V П ■ V

благајне нривремених издатака хартија од вредности непокретности . . . покретности .... грађења кеа .... „ водовода . . „ калдрме из зајма „ канализације . . „ школе у д. крају „ „ у Палилули „ цркве у дун крају дужника разних . . „ калдрме . : „ водовода . „ трошарински поверилаца разних . . Фондова разних . . . касе ФОнда гробљанског Фонда регулационог . управе фонд . за раз. фонд „ „ „ регул. „ „ трошарине . . „ водовода. . . „ Фондова за зајмове пријема остава код Нар. Банке Народне Банке . . . преносних кредита. . ажије резервне . прихода по буџету . . расхода „ „ . . гробљанског буџета . буџета трошаринског . главнице . . . . .

10. јула 1896. год. у Београду.

Мл. књиговођа, Милија ЈозановиЋ.

Гл. књиговођа, К. Ј. ЈакковиЋ.