Београдске општинске новине

Број 29.

— 130 —

Год. XIV.

и 'због наших поверилаца. Јер ако ми почнемо тропшти овај новац, на наше обичне потребе, ако га почнемо растурати на ситне наше радове, онда ћемо за велике радове остати са мало новца и нећемо их моћи ни свршити. Баш је у интересу нас самих, да се овако ради јср ће само така општина доћи брзо и сигурно до свршетка ових радова и отуда имати несумњиво знатне приходе, који би можда чак и покривали наш годишњи ануитет. Ја бих лично ишао чак и даље — и то је управо онај предлог кога сам мало час споменуо. Ако би се овај зајам остварио, мој би предлог био: да се установи одиста један самосталан одбор за руковање овим новцем, један одбор сличан нашој државној самосталној монопоиол. ској управи. — Томе би се одборз т ставило у дужност, да се управља по оним условима, који су побројани овим пројектом ; али сем тога : томе би одбору ваљало створити нарочиту трошаринску касу, у коју би десотодневно улазио сав приход општ. трошарине; тај би одбор требао да рукује тим приходом и тек по исплати нужног ануитета, враћао би ошнтини претеклу суму, тај би одбор требао да се брине о најтачнијој исплати ануитета; тај би одбор требао редовно публиковати стање своје касе и вишка прско ануитета • тај би одбор имао да се брине о приходима трошаринским, да се брине о тачном прикјшљању његовом, да са управом трошарине тражп пута и начина, да се исти приходи и повећају и т. д. и т. д. — И ако бисмо само тако радили ми бисмо дошли врло брзо и до кеја и до канала, дошли би до онога што ми желимо. Овако радећи, имали би сем свега овога још једну неоспорну велику корист. Кад би овако радили, кад би овако озбиљна рачуна водили и о нашим приходима, и о овим великим радовима, кад би чак и извесан вишак трошаринских прихода иоказивали, преко исплате ануитета годишњег — ми бисмо на сваки начин важили ка.о озбиљан и сигуран дужник — и онда бисмо поред чисто Финансиских околности припремили необично повољно земљиште за наше конвертирање дуга под несумљиво врло повољним околностима и условима. Напослетку ваља овом ириликом напоменути и о изворима за даље радове наше оиштино. Ја сам већ поменуо, да би се дизањем кеја на Сави добило извесно земљиште, које би припало разуме се општини. — Али не само то, —■ Не треба заборавити, да би осигурањем савске обале, општина добила врло велику површину сувог земљишта у бари. Тај би терен престављао онда једну огромну суму, која би врло лако и брзо ушла у касу општинску парцелирањем истога и продајом плацева. То би био један врло велики капитал, којим би се могло много што шта урадити, улепшавати варош, и т. д. и т. д. а једним чистим делом тих капитала могли би се таки исти услови створити и на источној страни Београда, на дунавској страни, где општина има још и више свога земљишта. Из свију ових разлога, ја налазим, да је закључивање зајма једна сасвим неопходна ствар, и што се овога зајма са Финансиске стране тиче, држим и мимо мишљење наших ирвих Финансијера, да је овај зајам повољан по општину и с тога ћу гласати за овај зајам. Стеван П. ПоиовиА — Господо, ја се не слажем са онима који мисле да ћемо нешто штетовати, ако узмемо зајам раније него што почну радови да се раде. Овај зајам одобрили су грађани да се учини још пре 15 до 16 година, а ово је већ година дана како само ми радимо на том предмету. Господо, с којима смо направили уговор да нам раде на овим нашим предузећима — Линдлеј и Чоке казали су да ће почети рад у року од 3 — 4 месеца ; а да ће остале планове

— детаљне — у току самога рада да нраве. 0 томе ја нећу да говорим; хоћу само да кажем неколико речи односно оне штете, коју су на поменула нека господа. Господо, кад погледате на ове провале и рупчаге по Београду, кад погледате на ове читаве реке од бујице, кад погледате на оне поплаве, које сваког пролећа чине Сава и Дунав по Београду, — па кад све то метнете на кантар с овом штетом, коју би имали, ако раније учинимо овај зајам, -- онда ћу ја са чистом савешћу да гласам за овај зајам, нарочито и с тога, што смо ми конкурсом тражили тај зајам, па нам се нико није јавио — а може бити да ће проћи још 10 година па се неће нико јавити. Ја сам дакле мишљења с те стране, да треба примити ову нонуду, Што се тиче самог уговора, ја ћу бити тако слободан да скренем пажњу г. председнику на ову прву тачку уговора, у којој се каже, да ће се новац предати оној банци, за коју се споразуму с општином. Моје је мишљење, да се то има у виду, да се никако не даје страној баицн. Ми имамо, господо, код пас нашу Народну Банку, и имамо довољно гаранције у њој; па нека се код ње и положи тај новац. Доцније пак, шта ћемо ми радити, ка-ко ћемо рачунати, да се избегне она штета, коју је предвидео г. Љуба Марковић, то је ствар одбора, и он ће о томе доцније размислити. И ја налазим да ће у почетку бити штете, што се новац неће моћи одмах употребити; и ми ћемо платити можда интерес за три четири месеца на суво; али свакојако, господо, макар платили тај интерес за три четири месеца на суво; опет ћемо га ми надокнадити у томе, што ћемо пмати готовог новца, и моћи ћемо да плаћамо наше иредузимаче и раднике одмах готовим новцем, те ћемо онда све добити бар са '20% јевтиније. Дакле као што сам казао, ја ћу са чистом савешћу да гласам за овај зајам, а молићу г. председника. ако одбор усвоји овај зајам, да се исти пласира код наше Народне Бапке, а никако код стране Банке. То је што сам имао да кажем. Драгутпн СтаманковиЛ — Кад сам мало пре говорио, ја сам казао да не упуштајући се у оцену какав је овај зајам, да бих ја може бити и дао свој глас за њега, имајући пред собом нужност коју Београд очекује. Али у исто време казао сам, да га не треба примити с тога, што још нисмо готови с овим предходним радовима, за које нам је нуждан овај капитал. Господа су после тога казала, да ја немам право, јер веле, да су ти планови готови. Да ли су ти планови готови ја не знам, али ја знам, да ови стручњаци још нису израдили тај план, а по моме нахођењу неће га израдити ни за годнну дана још, а радове нећемо моћи почети може бити ни за годину и по дана још, међу тим ми би за све то време морали да плаћамо интерес на овај новац. Тај би интерес изнео за товреме неколико стотина хиљада дин , па може бити и један милион. И то би била чиста штета коју би општина морала да претрпп. Дакле, моје је мишљење да овај зајам овакав кака-в је, није ни мало повољан за општину него на нротив даје штетан. Јер, оставимо на страну низину курса, сам овај интерес од јесте сувише висок. То они могу да траже само овамо на оријенту, а у својој земљи они не би могли да добију ни 3°/о, а камо ли б^/г^/о, — особито још са оваквим гаранцијама? У томе лежи сва тежина овога зајма; јер интерес односи највише, а међу тим амортизација је врло ниска. Г. Марко Николић говорио је о овом питању врло исцрпно; и он каже, да ни код наше Упр. Фондова није ни мало бољи услов за зајам, и вели да је овај зајам под повољнијим условима

за општину, него кад би она закључила код наше Управе Фондова, То, господо, не стоји. Истина, да би ми платили код управе Фондова интерес 6°/о; али то је а1рап и то би било за 23 годпне амортизовано. Овако, по овој понуди, ми плаћамо интерес ћ 1 V о али за 50 година по 600.000 дип. годишње. Кад би се ми код управе фондова задужили, ми би платили свега 23 милиона а овако, по овој понуди ми ћемо платити 31^/г милион. а то је грдна разлика. У осталом, ја сам и мало пре казао, а и сад понављам, да ја пећу да улазим у те Финансијске стране и рачуне, али сам то хтео да кажем површно, да одговорим онима, који кажу, да је зајам добар. Имам само да кажем то, да нам је овај зајам нуждан, а кад нам је он нуждан онда не треба говорити о његовој доброти. С те стране ја сам рекао, да бих можда и гласао за овај зајам; али, кад ми још ништа немамо готово пред собом, да би могли одмах отпочети ове радове, то нам није ни потреба да се сад уваљујемо у овај дуг. Ја сумњлм, господо, да ми нећемо моћи и доцније добити зајам под оваквим истим условима; јер но моме уверењу према оваквим гаранцијама, какве општина београдска даје, ми можемо увек добити само боље а никако горе услове од ових. То су разлози који су ме руководили да гласам против овог зајма. Др. Никола НиколиЛ — Господо, ја самјош јуче казао а и сад тврдим, да су услови овога зајма врло тешки. Овај је зајам куд и камо горп од онога зајма што је наш министар финансија закључио у Паризу по курсу од 71о/о а са интересом 4°/о. Ми дајемо, господо гаранцију, која је апсолутно сигурна. Не дају нама Енглези новац на наше црне очи. Штокажеједан господин, да су му Енглези казали, кад би ми преместили Београд у Лондон онда би нам дали за јам нод много повољнијим условима; али ношто смо ми у Турској, то нам они не даду. То није истина, то нека обесе они мачку о реп. Мињима дајемо, господо, у залогу такав један сигуран приход, као што је трошарина, да га они у сред Лондона не могу бољег да добију; па осим тога ми се овде обвезујемо, да ако би трошарина подбацила, да то допунимо осталим приходима општинским. То би, господо, био највећи грех, кад би пристали на такве услове, да нашој сиротињи од уста откидамо, па да пунимо џепове овим Енглезима. Ша ћемо ми да радимо са ових 8 милиона динара, кад их добијемо од те банке? То ћо да нам лежи без икаквог приплода, јер код нас у Србији не би могли апсолутно нигде да пласирамо тај новац; јер наше банке не могу да плаћају интерес на толики новац. Кад би могли да пласирамо тај новац са интересом од 4°/о, па да и штетујемо оно 1°/о; али плаћати на суво цео интерес од 5°/о и то да пада на терет нашег грађанства, то би био највећи грех. Ја овде не видим, господ >, баш такву преку потребу, да закључимо пошто по то зајам, нарочито што се канала тиче. Кад би на овоме простору, на коме је Београд, живело 600.000 душа, кад би било на њему великих Фабрика, кад би у њему количина изметака и отпадака била огромна, — ја бих то и одобрио, — али тога у Београду нема, Берлин, и ако је пре 15 година бро.јао 1,300.000 становника и ако по простору није већи био од Београда, није још имао канализацију, него су помије улицом текле. Господо. Београд је врло ретко насељен, У њему нема више од 50.000 становника, а могло би у њему да живи милион становника. Из тих разлога дакле, ја нисам за то, да се овакав каишарски зајам прими. Осим тога ми треба зајам да тек тражимо да га сукцесивно примамо, а не овако целу суму на један пут. Сад ћу још да вам прочитам једну објаву, која лепо илуструје наше прилике, и да видит е