Београдске општинске новине

Год. XIV.

129 -

Број 29.

које мора по закону о трошарини, са оних 10 мил. динара, да ће она оеби подићи исто и без новога зајма н на то ћу се питање мало час вратити. С тога држим, да се општина не би требала да задужује већом сумом до оном, која јој јепотребна за ове највеће послове, а то је за кеј и канале, а можда и антрпоте. Пети разлог г. Тиће Марковића односи се на тачку 4 овог пројектованог зајма, — који овлашћује општнну, да она може вратити овај дуг и ире рока предвиђеним амортизационим планом с тим, да откаже даље држање новаца на 6 мес. раније п да плати премију од 2°/о на целу номиналну суму од 11.539.350 дпн. — премнју, која би, дакле, износпла: 230.787 дин. Г. Марковић држи да општина не би имала рачуна враћати овај дуг пре рока, у толико пре што се капитал, који се има вратити износи на 1.539.350 дпн. више од добивеног зајма и што се пма платити још и 230.787 дин. премије. Ви знате, господо, да је овако раније исплаћивање дуга каквог онда, када се нема готовог свога новца, једна Финансиска операција — конверзија, иста онаква, какву јенедавно извршила и наша држава. — Конверзија је дакле враћање етарога дуга — новим дугом, којн је само и по јеФтинији — бољи — курс и по јеФгинији интерес набављен, па не само то, већ се и амортизационим планом предвиђени ануитет годишњи у многоме смањује повећавањем рока, држањем новца дуже година. — Нема сумње, да се једна конверзија може најбоље извршити онда када се нови дуг добије а1рап! Али то је врло редак елучај. Увек има извесног курса. — И нашој општини дата је могућност да извршн оваку конверзију кад она хоће и може. — Разуме се по себн да она то не би ни могла ни смела извршити одмах, рецимо прве године, јер би онда морали платити читавих 1,770-137 дин. вишено што је у ствари добила — а то би за време од једне године било — млого. — Али, нека бн се извршила конверсија после извесног низа година — рецимо опет сразмерно после кратког рока од пет година (припремајте при том земљиште за бољи кредит). Да претпоставимо најгори случај: да се изврши конверзија после пет година, са роком на остатак година дакле иа 45 год. са курсом од 86.66 за 100 али само са 4% интереса у место 5%. На крају иете године, дакже на време од 5 година платили смо: (в. под ■/. амортизациони план за цео зајам од 11.539.350 днн. за 50 год. илп 100 семестара.) ануитета: 3,151.613,40 дин. или: интереса: 2,852.734,13 дин. отплате: 298.879,27 дин. 3,151.613,40 дин. т. ј, на крају пете године остаје нам дуг од 11,240.470,739. 11.539.350, 298.879, 11,240.471. Ако бпсмо дакле на крају нете године вршили конверсију, ми бисмо нашем повериоцу имали да вратимо овај остатак дуга и још иремију (2°/о) на номиналну суму (230.787 дин.) Свега дакле, 11,471.258. Али да бисмо могли нлатити ових 11.471.258 дин. са курсом од 86,66 за 100 ми бисмо се морали задужпти са 13.237.084 дин. У томе повећавању самога дугв ириликом конверсије — са курсом, и лежи њезина штетност. — Али на ту суму од 13.237.084 дин. плаћали би годишње ануитета — 636.598,40 што бп за 45 година износило суму од Дин. 28,646.928,00 тако, да бисмо ми платиди нашем новериоцу заједно са ануитетом на првобитни дуг, за 5 година, и који износи — 3.151.619,40

свега за 50 година суму од Дин. 31.798.541,40, док би на првобитни дуг од 11.539.350 дин. платили за 50 год. по 630.322.68 дин. суму од дин. 31516.134,00. Из тога се види, да бисмо ми интереса на 13.237.084 дин. за 45 година по 4%, платили свега — Дин. 15.372.919,33 док би на суму од 11.539.350 дин. платили за 45 годпна но 5% свсга — Дпн. 17.092.600,00. Оно што би мање ннтереса платили за исто време од 45 год. на горње суме (свега Дин. 1,719.690,62) ишло би на отплату дуга, која је у овоме случају већа, јер је и дуг већи. Са свим другачије стоји ствар, ако би се конверзија пзвршила онако како она треба да се изврши ; ако би се, дакле, не само добиојеФтинији интерес, него у исто време и већи курс. Нема сумње, да би се така правилна конверзија у толико лакше дала извршити у колико би општина од своје стране чпнила све што може, и што треба да чини. — Ми имамо нросечно трошаринског прихода 763.200 дин. (укупан приход за 5 год. од 1891. до закљ. 895 год. био је: 3,816,006 дин). за отплату ануитета треба нам 630.322 дин. у злату или 724.000 дин. у сребру; остајало би нам око 40.000 дин. више од тро шарине годишње. Ако би се општина установом контролног одбора, који се чл. 6 тач. 6 тражи, озбиљно бринула о тачној иснлати ануитета годишњег, ако би тај контролни одбор редовно публиковао свој вишак у каси; ако би општппа са 40.000 дин. претеклог трошаринског прихода као и приходом од кеја, канала антрпота приходом од продатог земљишта, и т. д. сама куповала своје облигације — онда она не само да би била добар, сигуран дужник, већ би ирпнадајући интерес на оне облигације, које има у рукама плаћала себи, а куповином сампх облигација дизала би им цену. Кад би им довољно цену издигла нема сумње господо, да би она изврншла конверзију са 95 за 100 и 4°/ 0 интереса — и то посигурно, док би паметним руковањем свога прихода можда извршила конверзију и а1рап и 4°/ 0 интереса. Ја сам овде израчунао колико би се директно, уштедило ако би се извршила конверзија са 90 95 за 100 и а1рагг са, 4°/ 0 интереса. Ми бисмо, рецимо, на крају пете године, заједно са 2°/ 0 премије били дужни свега Дин. 11.471.257,73. За тај капитал потребап нам је нов зајам по курсу од 90% — сума — Дин 12.745.841 дин. Годишњи ануитет (за 45 год.) на горњу суму износи 612.973, што би за 45 година износило Дин. 27.583.785 Плаћенојезаб год. анунтета. 3.151.610 Свега 30,735,395 Док би за 50 год на првобитну суму од 11.539.350 дин, плаћали годишњи ануитет (5°/ 0 инт.) —■ 630.322 дин. или за 50 година платили би суму од 31,516.100 тако да би се свега уштедила једна сума од Дин. 780.705 за време од 45 год. не рачунајући ту још и интерес: који б* сваке године вукла сума од дин. 17.349 колика је разлика између ануитета годишњег по иројектованом зајму (630.322) и ануитета по овакој конверзији (612.973 дин). — тај би интерес рецимо само по 4°/ 0 износио годишњу суму од 694 дин. или за 45 година 31.228 дин. тако, да би уштеда постигнута оваковом конверзијом била у суми : Дин. 811.963'00 Ако би се извршила конверзија са 95 за 100 и 4°/ 0 интереса, онда би за покриће после 5 год. — отплатио првобитног дуга заједно са 2°/ 0 премије, дуга од 11,471.257 дин. ваљало набавити 12,075.008 дип. Годишњи ануитет (45 година) износио бп 580.711 дин.

за 45 год. платили бисмо, дакле, Дин. 26,131,995 Платили смо за 5 година ануитета — 3,151,610 29,283,605 За новнх 45 год. исплатили бисмо дакле наш дуг са уштедом од Дин. 2,232.529, којој кад би се додао интерес на уштеђени ануитет и који износи: 89.200 дин. изноеила би знатну суму од Дин. 2,321.729 Ако би се пак ноштеним пажљивим и савесним руковањем извршила конверзија а1рап и 4°/ 0 инт. онда би годишњи ануитет износио на капитал од 11.471.257 дин. за 45 год. по 4°/ 0 суму од Дин. 551.675 или за 45 год. 24,825.375 сума која са нлећеним ануитетом за првпх пет година у суми од Дин. — 3,151.610 дин. износи Дин. 27,976.985 Оваковом, дакле, конверзијом, заједно са интересом на суму мањег ануитета за 45 година уштедила би општина: Днн. 3.680.713. — Госцодо, из свега овога ја изводнм. да општина не би имала ни у каквом случају штете од извршене конве- зије, држим да је мииивењег.Марковића погрешно. Не би опгатина носле извршене конверзнје плаћала премију од 3°/ 0 из своје касе, ми чак не плаћамо впше ануитета ни онда, када нам се дуг повишава конвертирањем, (као што се из предлога види) — то све илаћа баш та Финансиска операција — плаћа конверзија. Сем овога до сад напоменутога, ја налазим једну малу корист за општину у суми од милиун 173.000 дин. — у тачци 9 овог пројекта, по којој сз понуђачи обвезују да поднесу сами све трошкове око штамнања облигација, жиговине, котирања и т. д., једном речи обвезују се да све трошкове, који су у вези са котирањем ових облигација на берзама, нлате сами уз награду од 72°/ 0 по ном вред. — По уверавању људи од струке, овакови трошкови нзносе минимум 2% по ном. вредн. — дакде на 230.000 дин. док наши понуђачп траже за све ово награду од 72% или: 57.000 дин. Нанослетку, Господо, не треба заборавити ни то, да ће се имати користи и од врло велике ажије на злато, на коју ће вероватно, бар за неко време имати наших 10 мил. дин. прилично дејства. На крају ових мојпх посматрања, истиче се, бар за мене једно од најважнијих питања, а то је: «о да рукује са ових 10. мил. дин? Госиодо! Ја нећу овде да кривим никога, нећу никоме да пребацујем да је трошио трошаринске приходе, не на закону неосноване издатке, али морам рећи, што у осталом и ви сви знате, да ми, од како постоји трошарина у Београду, не само да нисмо могли да подмирујемо све наше потребе из општинских редовних прихода, не само да смо трошили и трошаринске прпходе на редовне потребе, што на сваки начин нпје смело по зак >ну бити, него се нисмо могли ни за време од 5 година одужити Народној Банци, одужити за дуг од 2 мил. дин. који је учињен за водовод и на рачун трошаринскпх нрихода! То је један Факт, о коме треба бар овом приликом водити озбиљна рачуна, јерје он вцло важан у овоме послу који је ггред пама. По тачци 2-ој овим иројектима од ових 10 мил. динара да се врати Нар. Банци 2 мил. динара (на коју се суму плаћа 672°/ 0 интереса!); по тач. 6. писма в, има се установпти овим добивеним дугом нарочити фондпод називом „ фонд за јавно унапређење Београда у Србији" и нарочити контролни одбор, који се има бринути, да се ни једна пара овог новца не троши на друге цељи но на оне, које су законом од 14. јуна 1884. год. предвиђени. Моје је мишљење, господо, да су овакови услови неоиходно потребни како због нас тако