Београдске општинске новине

Бро ј 29 .

- 128 —

Год. XIV.

замера томе, да ми улазимо У /Овај ноеао тако рећи неспремни, да унраво не знамо, шта ћб цела ова ствар коштати. Међу тим, господо, то не стоји баш сасвим тако. Вама је свима тзнато, да је од стране нашег -грађевинеког оделења израђен пројекат и планови заједно са предрачуном за кеј. Но томе пројекту цеда еума коштања кеја бпла би 2,500.000 дин., а вештади, господа Динддеј и Чоке у свом извештају такође су п о цени говорилн. Опи налазе да је овај предрачун грађевинског оделења нешто мало низак и да би га требало повисити са 20°/ 0 Дакле по њиховом мишљењу кеј би коштао око 3 милпјона дин. Према томе, као што видите, постоји тачан предрачун за кеј. Дакле ми не улазимо у тај посао напамет, ТТТто се тиче пак канализације, вама је такође познато. да је огшгтпнско грађевинско оделење израдило један план за целу канализацију Београда. Предрачун и за то износи у округлој циФрп три милиона дин. Детаљан пројекат истина још не ггостоји, али је ценакоштања врло приближно срачуиата,- јер код канализације нема каквих ванредних тешкоћа. Линдлеј пак и ту мисли, да би требало и ту циФру повисити, и мисли да би цела мрежа канала коштала иа 4 милионаТџш. Дакле и кеј и канализацнја коштала би на 7 милиона динара по оцени ових стручњака. Не би нам стигло још само за антрноте; али нама не би требало у почетку каквих великих зграда за антриоте, јер ја сам био у комисији са трговцима нарочито за ове антрпоте; и ти људи кажу, да би ту требало направити само просте суве маг^цине у које би се смештала роба и остали наши производи. И они не би коштали више од пола милиона дин. Према томе цео би трошак око грађења тих нашпх предузећа изнео на 7 Ј /а молиона динара. Из свега тога што сам до сад навео, излази, да ми не идемо у овај посао без икаквог илана и предрачуна, већ на против са једним ако не баш тачним а оно врло нриближним предрачуном. То је што сам пмао да одговорим на говор г. Стаменковића. Д-р Марко НиколиК — Господо! Ја нећу да се упуштам у то, да ли нам јо зајам иотребан; ја хоћу само да констатујем, да су нама ови нослови, који се желе овим зајмом посвршавати неопходно нотребни, држећи да се сви у томс. слажемо. — Ви сте сви, впше мање, већ досга говорили, да су потребии ови радови зарад којих је и заведена трошарина у Београду, говорили сте сви, да је крајње време да се они и у носао узму. Ја ћу се ограничити искључно само на сам зајам. — Пало је већ доста — у прошлој и данашњој седници — разлога иротив овога зајма, оваквог какав је нама предложен. — Ја ћу набројати те разлоге н покушати да вам покажем добре стране овога предлога о зајму. Први иротив-разлог овоме зајму је у томе, што се овај зајам закључује од један пут, што се, дакле, мисле узети свих 10 мил. у један пут како би се носле с њима радило, — тврдећи, да би по општину много боље било, кад би закључила сукцесиван зајам. — Нема говора господо, да би такав зајам био много лакши, нема говора, да би општина под оваким условима, добила знатно јеФтиннје овнх 10 мил. динара, — она би добила, вероватно, и много већи курс и исту стопу интереса. То би дошло отуда, што је мени као повериоиу много лакше дати данас само један мулијун дин, па кроз годину дана опет 1 или 2 мил. и т. д., много лакше не само с тога што не морамо тако велику суму од 10 мил. динара положити у један пут, већи с тога, што је положивши ове године свега 1 милијон дин. радио би даље читаву годину дана са ос-

талпм мојим капиталом — радио би и зарадио, што бн учиннло, да бДх имао рачуна дати јсфтиније свој новац. — Али господо, принцин, који влада и приликом закључивања наших држ. зајмова, н^ицшт, који је и основа и овом иројекту о зајму, као и принципи, који владају код свакога зајма на облигације — такав принцип готово искључује могућност сукцесивног зајма. Ви знате, господо, да се за опакове облигације не даје готов новац од стратте повериоца него се те облкгације продају на берзама, по куреовима у толико бољим у колико је дужник сигурнији и у колико дозвољава оишта тражња тпх илп у опште ма каквпх других облигацнја. — Наш повернлац само је спона и измеђ наси новчаног света, где ће он продавати наше облигацијс. ■— Проучивши тачно самога дужника, новерилац даје тим облпгацијама извесан курс, водећи рачуна пошто нх он сам може продати. Код овакових зајмова мора се имати не само добар дужннк, који је издао облпгације већ и добар купац који ће их купити, згодно време када ће се нродати и т. д. Кад наступи тако време, облигације се н продају и поверилац добија новац. Не говорећп о томе, што би се код сукцесивног зајма врло многи трошкови око котирања сваке серије нагомилавали, ја ћу напоменути саму ту евептуалноет да се наше облигацнје не продаду ио курсу којп хоћемо, или не нродаду у оној колнчпни, колико је нама новца потребно. — Рецимо да наступи ма какав од врло многих узрока на куповини ма каквих хартија, рецимо рат, нолитичке несугласпце, трзавнце, какав велики новчани крах и т. д. — па нико неће да купп наше облигације иико их не тражи, нико не да новаца — а ми започели радове и новац нам треба?! Такав случај може наступити и шта ћемо онда радпти? Ја држим, да је корисније по општину, да се не упушта ни у какве берзанске шпекулације, држим да би боље било илатити пешто интереса и на суво, држим да би јеФтиније било имати новац у рукама, него га тра.жити онда, када треба и кад може наступпти случај па га и недобити. — Ссм овога, ја држим да је нотребно, пре него што се иочпе радити какав посао, имати најпре сретстава у рукама да се он и доврши и да би било не економно почињати посао бсз довољно матсријалних срестава. Из свега овога ја долазим до закључка, да је набавка оваковог сукцесивног зајма само од штете и да га не треба примити. Други је разлог г. Косте Нетровића, који држи за нонижење општинско, ако она нрими контролне одборе обавезу да несме трошити овај новац ни на какве друге цељи до на оне, којој је он и намењен (в. чл. 2. пројекта) а на коју се ои само п сме но закону о трошарини (од 13. јуна 1884) трошити. Господо! Моје је мишлсње, да кад баш наши повериоци не би тражили овакав услов, ја бих, чини ми се био први, који би ово тражио. Ви знате, да се и у државном буџету за сваки из датак етавља. нарочита буџетска позиција, која се ни на какву другу цел, не сме трошити без нарочитог одобрења — до на ону којој је намењена. ----- И кад се тако не ради, може бити само од штсте а ни од какве користи. Ја држим, да онакав контролни одбор не само да није од штете, не само да није понижавајући, но да је он од преке потребе како због нас сампх тако н због иаших новерилаца — У осталом ја ћу се на ову тачку вратпти још један пут Трећи разлог који је пао против овог зајма јесте онај Д-р Николпћа који није требао ни смео, да падне овде међу нама. — Г. Доктор је изволео рећи, да је овај зајам и по курсу и по стопи интереса управо зеленашки! — Мени је криво, што се је г. докгор овако „на памет"

заборавио, кад се зна, да овај зајам не сме бити гори од зајма, који даје управа Фондова и кад се израчуна, пројектовап зајам одпста и није гори од зајмова управе Фондова; не само да нијб гори него је чак и нешто бољи. Мн смо врло срећни, кад на наша непокретна имања можемо добпти тај „зеленашки" дуг управе Фондова. —• Г. доктор није сигурно рачунао, како овај зајам стоји наспрам зајмова добивених од управе, па је зато онако и рекао. — Као што се види по тач. 1 овога пројекта ми добијамо 10 мил. динара еФективних по курсу од 86,66 за сто. Ми морамо, дакле, на сваки добивени 86,66 дин. дати облигацију од 100 дин. или, дакле, за 100 дин. облигацију на 115,39 дип. што за 10 мил. чини 11.539,349 дпн. Ми смо, дакле, Фактпчки дужни 11.539.349,18 дин. На ту суму по истоме члану пројекта имамо да плаћамо полугодишњим ратама: 5% интереса н 0,4625ј6 отплате, што дакле чини амортизацију од 6,4625-6 годишње или 2.731188% полугодишње. Из тога се види, да је ануитет годишњп 630.322,68 дин. или 315.161,34 дин. полугодишње, тако да би за 50 год. или 100 полгођа исплатили овај дуг од 11.539.349,18 дин. — Ако би смо хтели овакав зајам да упоређујемо са зајмом управе Фондова, морамо и код ње израчунати горњи апуптет. Суму од 10 мил. дин. са 6°/о интереса и 2% отплате, дакле са 8 °/о годшнњим ануитетом, колики је он код упр. Фондова, — и који би износпо 800.000 дин. на горњу суму — исплатили бисмо за 23|5 год. или за 47 нолгођа. — Међу тим ако бисмо хтели да упоређујемо овај дуг код упр. Фондова са овнм дугом, морамо израчунати, колики ће бити ануитет на горњу суму са 6% и 2% отплате, али не за 23,50 већ за 50 година. У томе случају ануитет годишњи износио би суму од 632.933,40 динара. Према томе је ануитет пројектованог зајма од СФективних 10 мил. днн. мањи од ануитета који би се на исту суму плаћао код управе Фондова за исти број година за 2.610,72 дин., значи да би управи Фондова, кад би код ње закључили зајам од 10,000.000 дин. платили за50год. више 135.155 динара. — Или ако бисмо толики исти дуг од 10 мил. узевши га од управе вратили у рокуод 47 полгођа плаћали би годишње 800.000 днн. плаћали би годишње дакле више 167.066,60 дии., чак II не водећи о томе рачуна, да )е много бољи дужи рок но краћи. — Из свега овога излази да је овај зајам бољи од истог таковог зајма добивеног од управе Фондова, — С тога и овај разлог г. доктора отпада као неистинит. Четврти разлог против овога зајма јесте тај, што се држи да овај зајам од 10 мил. није довољан за пзвршсње овнх великих радова, које општина има да изврши, и због којих је и добила од државе овлашћење да заведе грошарину. Ми имамо по тачци 1. овог пројекта да примимо 10 мил. дин.; по тачци другој имамо да вратимо дуг Нар. Банци у 2 мил. динара направљеног за грађење водовода, тако, да би на наше остале радове остало још 8 мил. динара. — Г. Милашиновић који те ствари боље зна од мене. рекао је мало час, да је по предрачуну та сума довољна за грађење кеова и канала на можда зар и антрпота. — И ако бисмо ми одиста направили кеј, канализацију и антрноте или и без њих — за овај добнвенн новац, ја бих био врло задовољан. Нека бн општина изишла на крај са 8 мил. дин. за те послове за остало бисмо ми већ лако нашли новаца. — Ви знате. да је општина од збора београдских грађана овлашћена, да може задужити општину са 10 мил. динара. Истина да би се таково решење збора, другим збором и изменити могло, могла би се сума повећати, али ја држим, да и ако општина не може све оне послове посвршавати,,