Београдске општинске новине

Год- XIV.

— 127 -

Број 29.

Прбдсбдкик — Господо сад је на реду питање о зајму. Жели ли ко од г.г. одборника да говори. Драгутин СтамеиковиК — Господо, ја сам хтео да кажем неколико речи о овоме зајму, колико и ја да се чујем овде. Ово је питање претресано са сваке стране. Претресано је са његове нужности, и, кажу, да нам је зајам потребан; даље, питало се, да ли је он саобразан закону, и Ј ?аже се, да је и с те стране повољан. Даље, питало се, да ли је овај зајам повољан по курсу и интересу. И, како сам чуо, већина је нашла да није повољан. Ја о овој страни немам шта друго да кажем до то, да и ја налазим, да су овакве гарандије, какве општина даје за овај зајам, врло јаке, и да је курс нрема томе заиста низак. Али то питање за мене не би бижо толико значајно и пресудно, кад би биле остале ирилике иовољне. Кад бн били израђени планови од радова,, које општнна треба да изврши, и онда бих имао да говорим о томе, какав је овај зајам: је ли добар или наје. Једано што имам да напоменем, то је, да ја поштујем добру вољу и добре жеље све господе, која су о овоме говорила, јер су они сви имали пред собом општинске интересе. Поштујемо дакле њихову предусретљивост и њихове осећаје наспрам ових понуђача, који неће да имају обзира на гарантије, које им општпна даје, и нису каваљери наспрам општпне, али велим, то су све питања Финансиска, на која треба у овој прилици врло мало да се обзиремо. Јер, господо, онај који тражи зајам, он га тражи због својих потреба, а онај, опет, који нуди зајам, он га нуди под условима, којп му највише конвенирају. Дакле с те стране ја немам шта да приметим, и ја бих можда и дао свој глас за овај зајам; али с обзиром на најважнију околност, ја сам противан овом зајму, а то је због пласирања овог зајма. Као што се из извештаја комисије види, а и као што сте чули овде, господа, којануде овај зајам, не пристају да га даду сукцесивно и иочасно, него хоће да нам даду од једаред цео овај капитал са илаћањем интереса на по године. Ту је, господо, највећа тешкоћа за нашу општииу јер од дана кад општина тај капитал прими па до дана кад га она буде могла утотребити на оно, што хоће, проћн ће известан размак времена од пет до шест година ако не и више, па да се може цео тај капитал унети у предузеће општине. Претпоставнмо сад случај, да се зајам закључи, тако, да га од данас па у року од шесг месеци примимо. Онда ја вас питам, шта би ми имали да радимо с тим зајмом'? Имали би прво да положпмо Народној Банци што смо дужни два милијона и неколико стотина хиљада; а са осталих од прилике осам милијона шта би ми радили? По моме мишљењу, према данашњим приликама у земљи, општина не би могла тај новац нигде да пласира; јер она би могла дага да иод интерес једино код Управе Фондова или код Народне Банке, али ни једна ни друга не би јој могле да плаћају на то интерес. Тако исто не би могао ни кредитни завод, ни задруга, и у опште ни један новчани завод. Дакле могли би да дамо наш новац у какву страну банку. У таквом случају у најбољим и најсрећнијим приликама могли би да добијемо код каквог страног завода ингерес од 3°/ 0 . У том случају ми би имали чисту штету од 3 нроцента, које у интересу и илаћању оне диФеренције, које ми морамо да плаћамо. То би износило на 200.000 дин. у првој години. Друге године, кад би већ утро шили известан капитал, ако би дотле припремили све што треба, те да можемо приступити раду, и ако би утрошили те године рецимо, два милиона, нама би остало 6 милиона, п ту би оиет имали разлику од 150.000 дин. Претноставимо

тако, да сваке године арошпмо око наших радова ио два мнлиова, ипак би нама остајала годишње једна сума од 100.000 дин. више даплаћамо, но што би иначе плаћали. То је, господо, значајна сума за нас. Наравно да бп то бнло у нитању кад би ми могли одмах да почнемо да радимо; само да су црипремљени претходни радови за те послове; јер врло јенезгодна ствар, узети прво новац напред, па се иосле .тек припремати за посао. Треба прво свршити све претходне радове, па онда тражити новац. То мене највише и руководи да сам ја противан овоме зајму у начелу. Што се тиче пак самога зајма, ви сте видели, да и сами наши стручњаци кажу да овај зајам није лош, а ја сам се п сам лично обавестио с тпм људима, и онп кажу. да према напшм економским и Финансиским ириликама у земљи, да је овај зајам врло повол,ан, и да се не може очекивати, да ћемо бољи добити. Дакле, с те Финансиске стране зајма, ја нисам хтео говорити, већ сам само нзнео ову незгоду, којаје но моме мишљењу најглавнија. Међу тим, гоонодо, дозволите ми да кажем, да је, заиста крајње време, да Београд -једном трене и да овим пословима, који су од животног интереса за Београд што пре приступимо. Послови, које Београд има да изведе такве су природе, да свакп дан чекања скупо ће нас сгати. Јаостављам на страну санитетске и хигијенске прилике, ја остављам на страну морталитет, — то су у оиште ствари, о којима слабо ко код нас води рачуна; здравље народно је девета брига код нас, и ја о томе нећу ни да говорим. Има код нас једно питање, које је од свију тих претежипје, а то је економско-трговинско. Београд је једна велика трговачка тачка, којаје по природи својој у врло срећном положају, јер је одређен да сиаја Запад са Истоком. Београд несме ни у природном ни у економско политичком погледу, то, што му је природа дала да напусти и упропасти, јер, госиодо, у доцнијој будућности може бити, да ћемо се горко кајати за тај наш нехат. Баоград мора према природиом свом положају да се брине, да учини све што је могуће да осигура српекој трговини један центар, где ће бити заклоњена од олујина, од ветрова, који са разних страна дувају. Би, господо, чујете сваки дан, како се ова наша суседна паланка, Земун, приирема да једног дана постане опасан ривал Београду. Земун, господо, има свој кеј, то је предузеће које Београд нема. Спрема се такође, да нодигне и свињске оборе и антрпоте; дакле у опште спрема се да постане озбиљан конкуренат Београду. То питање је господо, по моме мпшљењу врло важно и о томе би надлежни требали да воде рачуна ; и због тога треба од бор што екорију радњу да предузме. Кад с тим питањем будемо начисто, онда ћемо, господо, говорити о зајму, какав нам се донадне. И онда ако нам се допадне и овакав зајам, ја ћу бити задовољан с њим и гласаћу, јер онда општински интереси неће бити оштећени. Дакле ја сам у главном свршио све, што сам имао да кажем, и једино из оног разлога, који сам напред поменуо, ја ћу бити противан ов м зајму, а нознавајући расположење одбора видим, да он овај зајам неће примити. Мијајло ПавловиИ — На први део говора мога поштованог пријатеља, Стаменковића имао бих неколико примедаба да учипим; а у овом другом делу његовог говора потпуно се слажем с њим, да треба што пре нриступити тим пословима. Само, како ће се они остварити, кад оиштина нема средства за то ? — Ми прво треба да импмо средства па тек онда да се то оствари. Г, Стаменковић је нрво ночео да говори о плановима, и вели да је противан овом зајму, што планови нису готови. Гоеподо, ви знате, да је

| закључен уговор са Линдлејем и Чокеом, да су они дужни те планове за 4 месеца да направе, и одмах посде тога расписан би био конкурс за грађење тих радова. Ми овај зајам нећемо моћи остварити пре два месеца. Међу тим, по њиховом плану ми би морали те радове да отпочнемо у месецу новембру ове године. По том њиховом плану, због канализације нужно је да се направи један тунел, и тај би се тунел почео да гради у Новембру месецу, за остале пак радове они су се обвезали да ће их извршити у року од пет година. Дакле бојазан Стаменковићева, да ће овај новац лежати бесплодан, отпада, Ми сви, господо, вичемо како је мука наћи иовац, мс1,у тим, сад је мука, шта ћемо с тим новцем. Ми новац, госнодо, можемо пласирати у неку банку, и то не морамо све датн него 4—5 милиоиа, јер 2 х /г милиона морамо дати Народној Банци за дуг а два и ио милиона може»5о одмах да употребимо на рад; дакле, ту ћемо истина изгубити једну суму, али то није велика, Што каже да би требало да се овај зајам да сукцесивно или почесно, ја држим, да ни једна банка неће да даје новац тако почесно. Они хоће да закључе цео зајам и да сврше с тим посао, па нека води бригу о новцу онај, којије тај иовац узео. Ми зајам не можемо да закључимо кад је нама воља, него кад нам људи дају, а онет велим да ту општина неће претрпети велику штету, а општина ће то с друге страпе да падокиади ; јер сваки конкуренат, кад зна да општина има готовог новца. он ће да ради са 20°/ 0 па и са 25°/ 0 јевтиније, него кад спштина нема новаца. Ја знам, кад држава обавља разне лиФсрације за војеку она плаћа са 20°/ 0 па и ЗО°/ 0 скупље, за то, што нема новаца, а кад би имала новаца она би у суми од 10 милиона уштедила 2—3 милиона: Тако исто и ми; ми ћемо дупло надокнадити с друге стране у рађењу тих радова, за то, што ћемо имати готовог новца. Са свим оним осталим, што је говорио г. Стаменковић, ја се потпуно слажем и сасвим је тако, а грех ће пастп на нас ако оставимо Београд као што је данас. Осим тога, господо, да напоменем и то, да ћемо ми имати прихода од тих наших нредузећа. Тако ми ћемо имати ирихода од канализације, антрпота и од кеја, тако даће те установе саме да се исплаћују. Јер све лађе, које пристају уз нашу обалу по уговору, који имамо са Аустро Угарском, морају да плаћају. Од тих прихода можда ће се покривати интерес и отплата, и онда ће општпни трошарина остати скоро као чист приход за покриће осталих трошкова. Ја сам се, господо, разговарао са једним, који није ни Енглез ни Француз него Немац, и који је добар Финансијер, и оп каже, да је и он сам имао налог од општине да тражи зајам; па и ако је тако велики интереспо закону онштина могла да учини са 6°/ 0 , опет он нигде није могао да нађе. Ја овде имам тачан предрачун, израђен по таблнци Шппцеровој, колико би ми плаћали сваке године кад би за 52 године зашвучили зајам са №/ 0 интереса. (Чита неке податке из те своје таблице). Дакле, ја сумњам, господо, да ћемо ми данас моћи наћи зајам иод повољнијим условима; оно истина и општина даје врло јаке гаранције, али ипак кад узмете данашње наше прилике у опште, ја еумњам, да ћемо боље услове добити, а међу тим треба што пре приступити преображају Београда. Сад решите како хоћете, а моје је дубоко уверење да бољи зајам од оваквог у данашњим приликама не можемо добити. Милан МилашиновиК — На говор г. Стаменковића имао бих да учиним ове примедбе: Г. Сгаменковић каже, да би он с погледа на хитне потребе наше престонице био за то, да се овај зајам прими овакав, какав је. Но једино