Београдске општинске новине

ЗВАНИЧНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ

Г0Д. XIV.

НЕДЕЉА 1. ДЕЦЕМБРА 1896.

БР0Ј 48.

~Ш. 3 Л. -А- 3 ЗЕ! ГЕЗ: ЗЕЗ Д Е Лз И О ТЕДАН-П5 -Т Ц е н а : За Србију на годину 6 липара на пола годинв 3 „ За стране земље нд годину 9

ЦЕНА ЈЕ ОГЛАСИМА 6 ПАРА ДИНАРСКИХ ОД ВРСТЕ ПРЕТГГЛАТУ ВАЉА СЛАТИ УПУТЦИЦОМ НА 011ШТИНСКИ СУД а СВЕ К0РЕСП0НДЕНЦИ.ЈЕ на УРЕДПИКА РУКОПИСИ НЕ ВРАИАЈУ СЕ. — ИЕПЛАЂЕНА ПИСМА Нл НРИМАЈУ СЕ

н а р е д б д Управа града Београда има уверења да се по вароши у велико израђују, ипо црквама и на гробљу продају, у место лравих вогатаних свећа, нечисте воштане свеће, прављене од разних горљивих материја, које су при горењу штетне по здравље присутних. Како је ово казнимо по § 382 тач 3. крив. закона, управа је наредила: Да се прављење ипродаја нечистих воштаних свећа забрани, а код кога се у радњи или при продаји нађу, да се казни по одредби горе поменутог параграч>а. ЖЈУз 1857. Одлекарског оделења управе града Београда 15. новембра 1896. год. у Београду.

н а р е д б а Управа града Београда примећује, да многи таљигаши, рабаџије и њима подобни, често толико претоваре њихова кола, да је теглећој стоци и при мањим узбрдицама тешко, па и немогуће кола извући.

Том приликом стока се немилице туче и злоставља, што је кажњиво по § 362 тач. 5. крив. закона. С тога се овим наређује: Да сваки онај, ког се тиче, води рачуна о вучној снази своје стоке и путу којим ће имати терет да вуче, јер ће управа сваког оног, који стоку злоставља узети на одговор и најстрожије казнити по горњој одредби. Л№ 1921. Од управе града Београда 25. новемра 1896. год. у Београду.

рад општинског одбора

ВАНРЕДНИ САСТАНАК 11 новембра 1896 год Председавао председник г. Михаидо М. Богићевић; присуствовао члан суда Јов. Антонијелић; од одборника били: г.г. Јосиф С. Јовановић, Сергије Станковпћ, Љуб. Марковић, Михаило Михаиловић, Јанаћ Костантиновић, Ђорђе Димитријевић, Дамјаи Стојковић, Благоје Милошевић, Мијаило Штрбић, Коста Петровић, А. В. Кумануди, Стеван II. Поповић, Настас Антоновић, Јарослав Безуха, Др. Војислав М. Суботић. I Прочитан Је записник одборских одлука седнице држане 7. новембра 'Д896. год. и примљен је без измена.

II По прочитању акта управе вар. Београда. и њених одељака АБр. 9594, 9727, 9622, којима се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица, одбор је изјавио, да је Франц Лоренц, чиновник доброг владања и сиротног имовног стања; да су му непознати Анка жена Степана Рајичића лађара и Исидор Захарик (Јари) свирач. III По прочитаљу молбе Ђорђа Цветковића, општинског чиновника одбор је решио, одобрава се молиоцу Цветковићу двадесет дана осуства од дужности, које ће му се рачунати од дана кад га стане употребљавати. IV По прочитању молбе Марије Бошковић, овд. удове АБр. "2255 и извештаја грађевинског одељења АБр. 9722 о затрпаној јој кући одбор је решио, да се Марији Бошковић удовој издаје из онштинске касе на име издржавања по тридесет динара месечно од првог Новем-

КРМ, УРОШ 1 ВШКИ ИСТОРИСКА РАСПРАВА

Мото : СгеЛеге ипа соза, регсће 81 е п(Н4с> с1ћ-1а е регсће поп 81 е ауи4о сига (31 еаапппаг1а, (а 1ог4о а11'иНе1е1:{о (1е11'иото. Г.еорагсИ напиодли: П. Ј. ГРЕБЕНАРОВИЋ и Т. КОБЛИШКА (По иреаоруци Академпјског Оавега Велике Школе ова је расарава налра/јена нарочитом видовданском наградом оиштине београдске у 1895. год.Ј II Свађа Уроша I са Дубровчанима. — Рат са Бугарима, Уговор са Дубровчанима. — Удаја кКери Уроша 1 за Михаила II Асепа. — Посредовање Урошево између Михаила II Асена и никејског цара Тодора Ласкара. — Смрт Михаилова и утицај Уроша I ири избору новог цара. 1247 — 1257 Неки историчариС) тврде да су се Дубровчани завадили са Урошем што се овај лакомио на њихово добро и стезао права њиховој трговини. Ово њихово тврђење не ( Ј ) Од новијих г. П. Срећковић ист. срб. II стр. 133.

можемо узети као повод свађе, јер се не потврђује довољним доказима. Истина из нађених споменика не види се дајеУрош Дубровчанима ишао особито на руку у њиховим трговачким пословима, али их је он ипак штитио - бар толико колико су то његови интереси допуштали — јер је и велики Урош, као год и остали српски владаоци, добро увиђао користи које његова земља има од трговине са Дубровником, који је био најглавнија извозна тачка за њихове сировине. Да су пак мирољубиви Дубровчани допустили да само због тога до рата дође,- не можемо одобрити. Трговина је Дубровчанима била главни посао: њом су стекли и одржали своје богаство и своју независност, а то нам сведоче они многобројни уговори склопљени са српским владаоцима, те би они ван сваке сумње радо били пристали да плаћају царину на уласку у краљевину и на трговима" као и на плаћање дохотка „иопетог на 1200 перпера само да се не стаје на пут њиховим трговачким пословима; и не би тражили себи савезника противу краља Уроша, да их није сасвим друга невоља на то натерала.

Енгел( Ј ) пак вели, да се је рат изродио што је дубровачки архиепископ хтео раширити своју власт не само на Бар, него и на све остале католичке цркве у Србији. По уговору, који је у мају 1232 г. Дубровачка република склопила са млетачким дуждом Тијеполом( 2 ) и ставила се под млетачку заштиту, Дубровчани су, између осталога, морали и против своје воље пристати, да им Млечићи из своје средине бирају не само кнеза већ и архиепископа. Али како тадањи дубровачки архиепископ Аренгарије није био Млечић већ Римљанин, па да би га с тога места уклонили, Млечићи наложе новом дубровачком кнезу (Млечићу), те га овај тужи папи да је за босанскога епископа посветио јеретика, па да и он сам припада богумилској секти.( 8 ) Тим успеју те Аренгарије буде збачен и протеран у Галију, а на његово место

(!) ОеасМсМе с1ез Рге184. КаДиха стр. 105, —107. ( 2 ) ЈШет стр. 289—297. (3) Ово се је по свој прилици много доцнпје догодило, јер имамо докуменат, по коме папа Урбан IV 1264. г. даје налог папонскои опату да истражује: да ли је истина да је архиепископ дубровачки у вези са босанским богомилима и да ли је тамо поставио за епископа једног њиховог следбеника (Агкјо II стр. 10).