Београдске општинске новине

Број 48

— 210 -

Год. XIV.

бра о. г. из партије за издржавање сиротиње ако одустане од сваког тражења накиаде штете због нивелације. V По прочитању молбе Марије Лазаревић удове, одбор је решио, да се молштељиди Марији Лазаревић издаје из општинске касе а из партије за издржавање сиротиње по шесдесет динара месечно на име помоћи од првог новембра 1896. год. VI Председник изјављује, да Ке ио свој прилици ово бити послсдња седиица одборска под његовим председавањем, па пошто није доспео, да поднесе одбору извештај о извршеним радовима у општини за време његовог кмеговања, моли одбор, да му допусти, да то накиадно може учинити. Поводом ове напомене одборници г.г. Коста Петровић, Настас Антоновић, Др. Војислав М. Суботић, Михајло Михајловић и Јосиф С. Јовановић опросгили се у име целог одбора са г. Михајлом Богићевнћем као председником општине лепим говорима, у којима су истицали и обележавали заслуге и радове г. Богићевића за општину. Одбор је примио к знању изјаву г. Богићевића, да ће накнадно поднети извештај о радовима у општини и одобрио је, да се овај извештај о трошку општине штампа и одборницима разда. VII Суд општински спроводи одбору на решење предлог председника онштине г. Богићевића о правилима за регулациони фонд. По прочитању тога предлога и спроводног акта суда, одбор је одлучио, да ова правила проуче и поднесу одбору извештај одборници г.г. Дим. Гавриловић, Љуб. Марковић, Драг. Величковић и општински правозаступник г. Никола Трпезић.

1237 буде постављен за дубровачког архиепископа Јован (Млечић) који изради код папе те му овај да власт над барском епископијом. Кад су пак Барани 1247 г. за свога епископа изабрали некога Јована, дубровачки архиепископ не хтеде га потврдити. Овај се пожали паии, који у почетку посаветује и једну и другу страну да се сложе, али кад Барани никако не пристану поништи избор. Но Барани друге године поново изаберу истога Јована за епископа, који сад помоћу краља Уроша наговори и остале епископе, да се одметну од дубровачке архиепископије.^ 1 ) Тада папа изда налог требињском епископу Салвију, да опомене епископе, да се за осам месеци морају подврћи дубровачкој архиеписко(^) Барани нису хтели никако при8нати дубровачког архиепискона за свога црквеног главара, повивајући ее на право, којим је 1200. г. папа подигао епископију барску на ступаљ архиепископије. Кад је пак године 1214. дубровачки архиепискон Леонардо добио од папе налог да све епископе своје сазове на латерански сабор, те овај отишао у Бар, Барани му нису допустили ни да се искрца на обалу, већ га каменицама отерају. Овај се пожади папи, који заповеди трогирском епископу да извиди ту ствар; а кад је међу тим исти Леонардо пошао опет у Бар (1216) Барани га опет отерају. (Рисјс: Роуј. БиДгооп. стр. 31). Но овај се догађај, ивгледа нам, морао много раније — за Војславића — догодити.

VIII Председник извештава одбор, да су Линдлеј и Чоке дошли у Београд и да. су одмах поднели акт. којим траже потребне кредите за отпочињање радова на грађењу планова за кеј и канализацију. По прочитању тога акта одбор је решио, одобрава се кредит од две хиљаде и пет стотина динара месечно од петнаестога новембра о. г. за плаћање техничког персонала и дру1'е трошкове канцеларијске; одобрава се кредит од десет хиљада динара за набавку техничких справа и намештаја за техничку канцеларију. Одобрава се потребна сума за набавку справа за бушење за сондирање земљишта, ако за ово не буду могле бити употребљене справе, које онштина већ има. Исто тако одбор је одобрио да трошак око закључења уговора са Линдлејем и Чокем као и његова потврда падне на терет општине. Сви ови кредити и трошкови имају пасти на терет зајма општинског. IX По прочитању протокола лицптзције АБр. 9799, држане за давање под закуп општинског подрума код Текије, на којој није било ни једног лицитанта и по прочитању накнадне понуде бив. закупца Петка Тројановића АБр. 9181, одбор је решио, Да се ова понуда Петка Тројановића одбаци и друга лицитација распише. X По прочитању протокола лицитације АБр. 9789, држапе за набавку сена и сламе, на којој није било лицитаната и по прочитању накнадне понуде Николе Ђ. Николића АБр. 9670, одбор је решио, да се ова понуда Николе Ђ. Николића одбаци и друга лицитација распише. XI По прочитању протокола лицитације АБр. 9790 држане за набавку јечма и овса, на којој лицнпији; али ови ни ту папину опомену не послушају, те због тога 1251 г. архиепископ Јован отиде у Рим(') да води парницу. Енгел даље вели, да је због тога Урош дошао с војском пред Дубровник и вратио се натраг тек пошто су му Дубровчани обећали плаћати годишњи данак од 2000 перпера, и успоставити раније трговачке односе( 2 ) Ни ово Енгелово мишљење не можемо узети као главни узрок свађе. Урош је без сумње много полагао да има своју католичку архиепископију, па можда је из својих интереса чак и босанским богомилима тајно помагао; али кад се узме и то: да је архиепископ Јован био у Дубровнику омрзнута личност и да су Дубров-

(!) Овако и Растић у своме долу „Сћгошка Ка^ивта" (Моп. арес<;. 81ау. тегМ. XXV. стр. 89). ( 2 ) Евгел у наведеноме своме деду на стр. 107 ставља ову расораву ивмеђу ) 249. и 1252.; нокако је он при писању дубровачке историје држао се Апендинија, у кога се не можемо поуздати, а ни у једном споменику о овоме нема помена; — закључујемо да се овај догађај морао много раније догодити. — Што се пак оних 2000 перпера тиче, Растић (стр. 96) номиље да су Дубровчани почели плаћати Урошу 1268. г.; он нам чак каже и где је то нашао забележено: Бтзшпе но!апас1е1; 1268.

тацији није бидо ни једног лицнтанта, и по прочитању накнадне понуде Николе Ђ. Николића АБр. 9671, одбор је решио, да се ова понуда Николе "Б. Николића одбаци и друга лицитација распише. XII По прочитању молбе еснаФа рибарског АБр. 9594 којом тражи, да се на извезену рибу ван Београда не наплаћује трошарина, и по прочитању извештаја управе трошаринске АБр. 9680 као и жалбе есна®а изјављенс управи вар. по овој ствари АБр. 9675, одбор је одлучио, да се овај предмет одложи до прве седнице за кад да се прибави и извештај , колики је приход трошарински од таксе на рибу. XIII Сходно решењу одборском од 5. септембра 1896. год. АБр. 7983 грађевинско оделење саопштава одбору, да је саслушало Сергија Станковића и Хермана Флајшера, сопственике имања у кнез Милошевој улици, која ће имања претрпети штету услед скидања рампе у тој улици, и да је са истим сопственицима постигнут споразум око накнаде штете. По саслушању овога и по прочитању протокола о постигнутом споразуму, одбор је решио, да се Сергију Станковићу, овд. пензионару изда из општинске касе а на терет регулационог Фонда шест хиљада динара у сребру на име оштете његове куће у кнез Милошевој улици због скидања рампе у истој улици; да се Херману Флајшеру изда из општинске касе а на терет регулационог Фонда хиљаду осам стотина шесдесет девет динара и 28 пара у сребру на име оштете његове куће у кнез Милошевој улици због скидања рамие у истој улици. Оба ова сопственика биће дужна овим новцем довести своја имања у ред пошто се рампа откопа и неће имати права ни на какву другу накнаду. чани, кад је овај хтео њиховог архиепископа да потчини Градском патријархату (РаћчагШаШв Сггас1еп818), силом учинили да се на архиепископство захвали, сумњамо да би због тога до рата могло доћи. Дакле ни трговачки односи ни свађа са барским епископом нису главни узрок заваде између краља Уроша и Дубровчана, већ је, као што нам најпоузданији дубровачки историк Растић( Ј ) тврди а и наши споменици нам потврђују;узроксвађе било је присвајање земљишта. Област општине дубровачке, у најстарије доба простирала се на неколико стотина корака испред градских врата, јер најстарији летописац који помиње Дубровник, Константин ПорФирогенит (у X в.) вели да град лежи на самој граници између Травуније и Захумља и да Дубровчани имају на земљишту ових области своје винограде.(") (!) Он у наведеном своме делу на стр. 90 вели ово. 1иа рпшпра1 саиаа Ш ^ис81' тИта Ги регсшссће 1 Ка§изс1: соШуап(1о Н {еггеш <11 Вгепо, сће ога ај сМатапо Весеш, ЗаШ 81ау1 сопИпагШ уетуапо тГеаиМ, е зее-шуапо 4е11е ћагиГГе соп тогШНа рег Ц сће 1 биеДШ (1е1 ге сопИппатеп4е ПтроПипауапо и т. д. Дакле било је свађе око вемљишта, само што Растић баца кривицу на Урошеве људе. ( 2 ) Согр. асг1р!;. Ша1. Вигап!:. Согз1. Рогрћуго^. V. III Бе а<ћшш8(;г. 1трепо, сар. 30, стр. 147; — 81гНег II стр.