Београдске општинске новине

ГОД. XIV.

НЕДЕЉА 8. ДЕЦЕМБРА 1896.

БРОЈ 49.

ИЗЛАЗЕ НЕДЕЉНО ЈЕДАН-П"ЈГТ , Ц е н а : За Србију на годину 6 линара на н0.1а године 3 За стране земље на годину 9

ЦЕНА ЈЕ ОГЛАСИМА 6 ПАРА ДИНАРСКИХ ОД БРСТЕ ПГЕТПЛАТУ ВАЉА СЛАТИ УПУТНИЦОМ НА ОПШТИНСКИ СУД А СВЕ КОРЕСИОНДЕНЦИЈЕ НА УРЕДНИКА РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ — НЕИЛАЋЕНА ПИСМА НЕ ПРИМА.Т.У СЕ

ГРАЂАНСТВУ БЕОГРАДОКОМ Превисоким Указом Његовог Величанства Краља од 8. новем* бра 1896 г. постављен језа предеедника општине вароши Београда г. Никола Д. Стевановић досадањи инспектор министар* ства унутрашњих дела. Г. Н. Д. Стевановић примио је данас председничку дужност од бившег председника г. Ми* хаила М. Богићевића. 0 овоме се извештава гра* ђанство ради знања. АБр. 10414. Од суда општине београдске 5 дедембра 1896 год. НАРЕДБА Управа града Београда има уверења да се по варопш у велико нзрађују, ипо црквама и на гробљу продају, у место

правих воштаних свећа, нечисте воштане свеће, прављене од разних горљивих материја, којс су при горењу штетне по здравље присутних. Како је ово казнимо по § 382 тач 3. крив. закона, управа је наредила: Да се прављење и продаја нечистих воштаних свећа забрани, а код кога се у радњи или при продаји на(уу, да се казни по одредби горе поменутог параграч>а. ЛЛ? 1857. Одлекарског оделења управе града Београда 15. новембра 1896. год. у Београду.

Н А Р Е Д Б А Управа града Београда примећује, да многи таљигаши, рабаџије и њима подобни, често толико претоваре њихова кола, да је теглећој стоци и при мањим узбрдицама тешко, па и немогуће кола извући. 1 л ом ириликом стока се немилице туче и злоставља, што је кажњиво ио § 362 тач. 5. крив. закова. С тога се овим наређује: Да сваки онај, ког се тиче, води рачуна о вучној снази своје стоке и путу

којим ће. имати терет да вуче, јер ће уирава сваког оног, који стоку злоставља узети на одговор и најстрожије казнити по горњој одредби. Л.М 1921. Од управе града Београда 25. новемра 1896. год. у Београду. РАД 0ПШТИНСК0Г 0ДБ0РА ВАКРЕДНИ САСТАНА1-3 25 новембра 189в год. Иредседавао ч.хан еуда- г. Јов. АнтонијевиЈ!; од одборника биди: г.г. Коста Петровић, Дамњан Стојковић, Мидпн Михаидовић, Ник. Спасић, Д-р. Војио.тав М. Суботић, Д-рНикола X. Николић, Никола Бошковић, Сергије Станковић, . Ј осиф С Јовановић, А. Ђ. Кумануди, Мијаило Штрбић.

Одборник г. Коота Петровић извештава одбор. да председник г. Вогићевић не може доћи у ову седницу због слабости. Па како у ову седницу ниЈе дошло онолико одборника, колико је потребно за решавање нових ствари, то је председавајући данашњу седницу закључио са наноменом, да ће се у ирвој седници за овом решавати о накнадном одобрењу креднта за х-раћење школе на Врачару и о осталим предметима, ради којих је ова седница сазвата. Одбор је примио к знању ово саопштење.

КРЛЉ УРОШ I БЕЛИКИ ИСТОРИСКА РАСПРАВА Мото: СгеДеге ипа соза, регс1)е 81 е и(Н1о Л1 г 1 ;1 е регсће поп 81 е ауи(;о сига (Н еват1пагЈа, Ј'а когЈо а11'пНс1еЈ:(;о <1е1Гиото. ИсеорапИ нанисали: П. Ј. ГРЕБЕНАРОВИЋ и Т. КОБЛИШКА (По иреаоруци Академујпког Савета Велике Школе ова је распраеа награ/јена нарочитом видпвданском наградом оа■штеипе бео:радске у 1895. \од.Ј (наставак) Али се доцније ти односи покварише и већ у марту 1249 г. поново скланају уговор са Кинословом, босанским баном, по коме им он стоји: „у вечвни и твврдв мирв и у ср1.д].чео'ћ лгобввћ и у вЈ.саку праввду, 1 ^ 1 ) и којим им бан дозвољава да слободно иду по његовој држави „бесЈ. никсрћ нивне дание", и вели им „и ако се ра .ЗЈ .ратите св кралемв рашвки, да васв не дамв ни вашв добитекв...."

(!) Ш<1. XXXIX. Исте године су по сво) прилици закључили и мир са Андријом кневом хумеким (Ш1д. ХБ.)

А кад су пак 1252 год. Дубровчани ј опет захватили нешто од српског земљишта на граници Жрновнице, изроди се свађа између њих и Урошевих људи и пролије ; се крв.(') Сада Урош на поновне жалбе својих људи озбиљно поирети Дубровчанима, па кад и то нијс помогло, дође и до озбиљног раскида. Дубровчави, нашавши се у неприлици обрате се за заштиту ?> ; лечићима као њихови штићеници. Млечићи заиоведе новом дуб}>овачком кнезу Марсилију Ђорђи-у, који је баш тада нолазио за Дубровник, да као млетачки посланик ! отиде лично к Урошу, да га опомене како је он по матери Млечић, јер је његова мати млетачка властелинка и да га замоли од стране млетачке републике да остави ј на миру Дубровчане, који су под њиховом заштитом; да се чуде његовом по ступку, што он, место да буде на руци општини дубровачкој као својој суседки и место да је брани и заштићава, он на против њене поданике оптерећује, против свакога права.( 2 ) С тога да га млетачка ре- ј

(') Растић, што је невероватно, вели да је крив ша била до Урошевих људи. (, 2 ) Растић, у наведеном делу на стр. 89.

публика моли да, њој за љубав, у будуће не чини штете и не вређа дубровачку општину. Ђорђе стигне у Дубровник 24 јуна, али, било, да се бојао или из немарности, није отишао Урошу, већ се изговарао да је болестан. Кад Дубровчани увидеше да се мало могу поуздати у Млетке изберу два посланика, Тодора Будачића и Петра Богданића а придруже им и калуђера Андрију, па их упуте 12. јула Урошу, наложивши им да „уз горњу молбу спомену и доброчинства која је Дубровачка ренублика учинила његовом прадеду, деду и оцу; да је готова то и њему саму учинити, и да га замоли да јој поново потврди уговор слоге и мира, који је био склопљен 1243. год. А ако мисли да у Дубровнику има некога који ради против његових интереса по њеном налогу, нека ио старом обичају одреди „станик" где ће суд пресудити до кога је кривица". У противном пак случају, наредили су посланицима, ако ништа не узмогну учинити да покушају новцем подмитити његову властелу и да тим начине смутњу у Србији.^ 1 ) (!) Овако Растић на стр. 90.