Београдске општинске новине

Број 49

— 214 -

Год. XIV.

ВАНРЕДНИ САСТАНАК 2 децеибра 1896 год. Иредседавао председник г. Михаило М. Богићевић; нриеуствовали чланови еуда г.г. Н. Трпезић и Јов. Антонијевић; од одборника бнли: г.г. Михаило Михаиловић Дим. Милојевић, М. Милашиновић; Коста Нетровић, Михаило Кретић, Стеван И. Иоповић, Јосиф С. Јовановић, Јанаћ Костантиновић, Сергије Станковић, Никола Бошковић, Др. Војислав М. Суботић. Влад. М. Ђорђевић, Мијаило Штрбић, Јарослав Безуха, А. 'Б. Кумануди, Мих. ГГавловић, И. Спасић, Драг. Величковић. I Прочитани су записници одборских одлука седница држаних 11. и 25. нов. 1896. год. и примљени су без измена. II Одборник г. Никола Бошковић иримећује, да су собе не!ог и шестог разреда основне школе код Саборне цркве влажне и да су шкодљиве но здравље деце; пита даље, ко располаже са кућом коју је општина купила од Велимира Карапешића. Председник је изјавио, да ће се о свему томе известити и одбору одговорити. III Председник општине г. Михаило М. Богићевић нодноси акт у коме разлаже, да је јесенас општина сазидала иривремену дворазредну школу на Врачару и да је то зидање коштало свега 13.163 - 86 д., даније изискато предходно одобрење одбора због краткоће времена па моли одбор, да накнадно да своје одобрење. По прочитању тога акта АБр. 10367 и приложеног извода рачуна коштања одбор је решио, одобрава се захвалношћу у свему рад председиика општине и суда општинског око извршеног грађења привремене дворазредне школе на Врачару с тим, да се сума коштања у тринаест иљада сто шесдесет и три динара и 86 пара има исплатити на терет партије за одржавање општ. зграда. IV Председник износи одбору на решење захтев Управе вар. Београда, да се за издржавање Носланицима пође за рукомдаУроша како тако умире, и он им потврди 13 августа исте године повластице које им је отац његов дао, али их прилично стегне.^ 1 ) Али је тај мир врло кратко време трајао, јер одмах после месец данаУрошзаповеди своме посланику Грдоману из Шумета (Сгег<1ошаппп8 ЗишеИе) да наплати оних 1200 перпера, које су посланици дубровачки прошлога месеца августа обећали дати на Крстов дан, што овај 14 септембра и изврши, и истога дана „„еесшкЈит ^иос! <1отти8 гех рег еиав НИегав ргаесерега!" остави Дубровник( 2 ). Одмах почну још жешћа упадања у границе и пљачкања, и 1253. г.( 3 ) Урош шаље свога протовестијара у Дубровник, који изјави Дубровчанима, да им Урош, пошто од њих није добио сатисФакцију, одриче пријатељство и да се ни један дубровачки трговац не сме (!) Мов. 8ег1>. Х1Л1. (у књизи је погрешно тај уговор стављен у 1253 г.. али је г. Љ. Ковачевић у Годишњиди III стр. 426 лено исправио и потпуно се слаже са нашим догађајем) Растић пак вели, да су се посланиди вратили не могавши ништа постићи. ( 2 ) КаД. I стр. 134—135. ( 3 ) Имамо писмо (1253) кне8а Чрномира, у коме се жали Дубровчанима, да су неке његове људе нохватали и у робље продали (Моп. аегћ. стр. 32— ч 3).

ноћних стражара до краја ове године одобри накнадни кредит од 667 динара, као и да се за идућу годину повећа број ноћних стражара. По нрочитању тога захтева АБр. 10253 одбор је решио, одобрава се накнадни кредит од шест стотина и шесдесет и седам динара за издржавање ноћних стражара до краја ове 1896. године, који се кредит има исплатити из уштеда на другим буџетским партиј ама. Односно повећања броја ноћних стражара, да се у другој којој седници решава. V Председник извештава одбор, да је према решењу одборском од 24. октобра 1896. год. АБр. 9481 одборско повереништво заједно са Линдлејем и Чокеом тражило стан за канцеларију за кеј и канализацију и да су ти експерти изјавили, да ће за ову цељ бити најзгоднија кућа г. Живка Давидовића саветника у Краљ Милановој улици, где је било Министарство војено; да би се у прво време у партеру могао сместити са породицом њихов заступник који би на име кирије плаћао општини 2000 дин. годишње. По саслушању овога, одбор је после поименичног гласања са 13 гласова против 5, (2 нису гласали) решио, да се за смештај канцеларије за кеј и канализацију узме под закуп кућа Живка Давидовића, саветника, у којо.ј је било мин. војно, с тим да у партеру ове куће има становати најмање годину дана заступник Линдлеја и Чокеа и за то плаћати општини две иљаде динара годишње кирије. Закуп да траје три године дана а годишња закупна цена да буде пет иљада седам стотина шесдесет динара у сребру. Сонственик је дужан кућу довести у исправно стање према захтевима Линдлеја и Чокеа. Ошптина неће бити обавезна да по истеку уговора закупа накнађује сопственику оно, што се буде дугом употребом искварило. У овоме сминаћи у Србији после поста; те Дубровчани немоћни да се одупру, почну тражити себи савезника и нађу га у бугарскоме цару Михаилу II Асену. Због чега су Бугари пристали на савез с Дубровчанима противу Уроша неможемо позитивно рећи, јер нам о томе историја ништа не каже. Уважени историк, П. Срећковић, ослањајући се на своје тврђење да је Владислав владао у источном делу српске државе, вели да су Бугари завојштили на Уроша, што је брат Урошев непрекидно нападао на бугарске земље"('ј, али ово мишљење отпада по себи кад се зна да је Владислав владао у Зети.( 2 ) Нама се чини да ће, по свој прилици, бити узрок непријатељству онај исти који је и данас. Као што се данас Србија и Бугарска такмиче, која ће имати веће претензије и већи утицај у Македонији, тако је исто и онда било. Србија јегледалада распростре евоју власт над Македонијом, Бугарска опет своју и само се очекивао (^) П. Срећковић: Историја срп. нар. II стр. 135. ( 2 ) Да је Владислав заиста живео у Зети доказаћемо на другоме месту.

слу може се и уговор закључити на терет сопственика. VI Председник извештава одбор, да према буџету за 1896 год. има два лекарска места празна, да је суд општински решио, да се за сада попуни само једно, те је услед тога расписан стечај АБр 9470; да се на овоме стечају пријавила четири кандидата и то: Д-р Богосав Завађил ненз. из Шанца АБр. 10383, Д-р Милан М. СтеФановић из Београда АБр. 10384, Д р Љуба Д. Стојановић из Београда АБр. 10385 и Д-р Војислав М. Суботић млађи из Београда АБр. 10386, — сви доктори целокугшог лекарства. Ио саслушању овога одбор је једногласно решио, да се за општинског лекара узме г. Д-р Војислав М. Суботић (млађи) доктор целокупног лекарства са платом, која је буџетом одређена и која ће му се рачунати кад на дужност дође, пошто и мин. унутрашњих дела овај избор одобри. VII Председник износи одбору на решење акт VII пуков. команде, којим се нозива суд, да заједно са командом приступи разрезу коморе на грађане београдске. По нрочитању тога акта одбор је одлучио, да се умоли VII пуковска команда, да дан за отпочињање рада на овоме послу одложи, пошто није могуће спремити све потребне податке за 7. децембар о. г. VIII По прочитању акта управе вар. Београда и њених одељака АБр. 10142, 9966, 10095, 10260, 9962, 10111, 10258, 10262, 10326, 9841, 9929, 10017, 10126, 10141,10143, 10146, 10159, 10169, 10177, 10184, 10249, 10261, 10311, 10319, којима се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица, одбор је изјавио, да је Милан Ђорђевић бив. књижар доброг владања и сиротног имовног стања; да су доброг владања и средњег имовног стања Коста С. Петронијевић обућар, Спасоје Дангубић чинов. општ. трошарине, ма какав повод, па да се дође до рата што на скоро и би. Сада Михаилу II Асену Дубровчани бејаху добро дошли; те он пристане на њихова лепа обећања и надајући се да ће на другој страни надокнадити оно што му је Ватац одузео, ступи са њима у савез. Тај савез је закључен 15. јуна 1253. г. „повелвениемБ дуждавенедичког," а „врвхоу злотворенве невирвнаго крала Оуроша и врвхоу братвгоего и рода его и врвхоу вБсћхв живоуштихБ вб земле негов^ћ и на. техБ, коима ихб земле бихоу дрвжали некое владанве," под условима: „Да непријатељи Урошеви буду и Дубровчани; да ни Дубровчани ни Бугари не могу закључити мир са непријатељем а да тај мир не важи за обе стране. Ако Асену Бог помогне те отера свог и дубровачког непријатеља Уроша и његова брата Владислава и род њихов и другу властелу па они прибегну Дубровнику, Дубровчани обричу да их не само неће примити, већ да ће им и пакостити. Дубровчани се обвезују да ће помагати цара и по мору и по суху и кад би