Београдске општинске новине

Број 2

— 6 —

Год. XV

VI По прочитању извештаја уираве трошаринске АБр. 9866 датог ио молби Аксентија Голубовића АБр. 9744 да се осдободи пдаћања трошарине на месо и млеко дато болницама, одбор је решио, да се молилац одбије од тражења. VII По прочитању молбе Илије А. Савића овд. пензионара и извештаја књпговодства АБр. 11043 одбор је после поименичног гласања, са17 гласова против 3; (1 није гласао) решио, да се Идији А. Савићу пензионару, као сиромаху поклони две стотине деведесет и четири динара и двадесет и две паре, што би имао Савић да плати општини на име интереса на дуг за калдрму, који је дуг он Већ исплатио. VIII По прочитању молбе Стевана ЈеФтимијадеса машинисте АБр. 10653, којом моли за продужење осуства још за три месеца, одбор је решио, одобрава се молиоцу Стевану ЈеФтимијадесу још три месеца осуства од дужности с тим, да му се за ово време не издаје плата. IX По прочитању протокола уже лицитације АБр. 10800, држане за давање под закуп права продаје цубока за 1897 год. на којој лицитацији није хтео да лицитира Сима К. Наумовић, одбор је решио, да се право продаје цубока за 1897 годину уступи према прописаним погодбама Николи Михаиловићу овд. трг. за двадесет и три иљаде и пет стотина дин. годишње аренде. Да се управи трошаринској изда наредба, да таксу трошаринску у 0'10 дин. од килограма најстрожије наплаћује на месо, што се буде изван рејона у варош уносило, а суд општински да поради код државних власти, да одобре решење одборско од 24 окт. 1896 год. АБр. 9478, о измени члана ХХХправила говци дубровачки да иду на Брсковом(') кад ту плате десетак од соли могу ићи по Урошевој држави и продавати". Окај је уговор мира закључен 23 августа 1254 године. ЦКао што се види, Дубровчани су овим миром изгубили све што су били присвојили, и повукли се у старе границе. Морали су пристати на неке услове који су за Уроша повољни а за Дубровчане тешки, а на име: тешко имје било свраћати у Брсково које је било удаљено од приморја, за то су они доцније израдили код Урошевих синова који им допусте, да плаћају царину онде где робу нродајуг). Али ма да су се Урош и Дубровчани измирили, тако тај мир није дуго трајао, јер ако ћемо веровати Растићу (а можемо, јер је материјал изнео из архиве дубровачке републике) и доцније било свађе између њих опет око земљпшта (1265—1268), па се та свађа протегла и до смрти Уро-

(!) У данашњој колашинској облаоти, један чао и но од Таре. Ту су ковани најстарији сриски сребрни новци. Види Глас. XXX стр. 4-—15. ( 3 ) Моп. зегћ. 8. 52. 53; Гласник XXX 8. 4.

за слободно клање стоке и продају меса у Београду и његовом атару. X » По прочитању протокола лицитације АБр. 10283 држане за набавку сена и сламе на штету Луке Пурића овд. трг. одбор је решио, да се набавка осамдесет и шест иљада пет стотина и педесет килограма сена по три динара и шесдесет пара од 100 кгр. и шеснаест иљада п десет килограма сламе по два динара и четрдесет и три паре од 100 килограма уступи према прописаним погодбама Гаври Пурићу овд. трг., с тим да разлику у цени за сено има сносити Лука Пурић, на чију се штету ова набавка и даје Гаври Пурићу. XI По прочитању протокола лицитације АБр. 10285, држане за набавку зоби и јечма за 1897 год. одбор је решио, да се набавка потребне количине зоби и јечма за исхрану стоке у 1897 год. уступи према прописаним погодбама Луки Пурићу овд. трг. по девет динара идеведесет пара од сто килограма овса и јечма. XII По прочитању протокола лицитације АБр. 10777, држане за давање под закуп права наплате таксе Фијакерске, одбор је решио, да се право наплате таксе Фијакерске у 1897 год уступи према прописаним погодбама Соломону С. Алвију за три иљаде и четири стотине динара годишње. XIII По прочитању молбе друштва за клање и прераду стоке АБр. 11044, одбор је решио, одобрава се, да се даду друштву овом на послугу општинске цеви за бушење с тим, да друштво буде дужно исте цеви вратити у исправном стању.

шеве и наследио је и сам син његов Милутин. Сви готово наши историци тврде даје Урош овом приликом, кад је закључио мир са Бугарима, па да би тај мир био трајнији, удао своју кћер за Михаила цара бугарског.( х ) Ово је њихово тврђење само на основу Акрополитовог казивања а без икаквих других непосредних доказа. Но ништа још није расправљена ствар, као што ћемо наекоро видети, који је тај „Ко808 ТЈгов" за кога грчки историк Акрополита вели да је „еосег ШсћаШз Вп1^аГ18", то ми сматрамо ову удају Урошеве кћери само као предпоставку. а шта више има могућности и мислити да те удаје није ни било. Главно је да је краљ Урош победив Бугаре не само отклонио опасност, с те стране већ је, присајединивши и Хум,( 2 ) који је за више година бивао час под угарском влашћу час независан, подигао углед своје краљевине код суседиих држава тако, да се он доцније у многим њиховим стварима јавља као посредник.

( 3 ) Љ. Ков. — Љ. Јов.: ист; срн. н. I 8. 99; П. Срећковић; ист. срп. н. II. 8 137. ('-) Љ. Ков. — Љ. Јован : Ист. срп. н. I 8. 99.

XIV По прочитању извештаја општинског правозаступника АБр. 11059, по ствари тражења А. Антоновића, да се одреди вешгачка комисија ради оцене његовог имања, оштећеног услед нивелације, одбор је решио, да се по овоме предмету од стране општине не бирају. вештаци, пошто не постоји никакав спор између општине и А. Антоновића за накнаду штете због нивелације. V- ■ • ' XV Председник износи одбору на решење предмет о земљишту регулационог Фонда између имања Н. Р. Поповића и Марка Велизарића. По прочитању њиховог протоколарног саслушања АБр. 11069, одбор је одлучио, да један одборник и један општински инжињер, које ће председник општине одредити и деловођ одбора изађу на лице места, испитају ствар и поднесу одбору своје мишљење, како да се овај спор расправи и коме да се земљиште уступи, XVI Председник износи одбору на решење молбу Јов. Драгашевића пензионара да му оиштина откуни његово ихање у Кнез Милошевој улици, за које је тражио оштету због нивелације. По прочитању те молбе АБр. 10113. одбор је одлучио, да се овај предмет одложи, док не поднесе извештај одборско повереништво о тражењу Јов. Драгашевића за накнаду штете за исто имање. XVII Председник подноси одбору извештај књиговодства о рачунима бпштинским за прошлих 9 месеци 1896. год. (АБр. 9996). Одбор је решио, да рачуне општинске за прошлих 9 месеци 1896. год. прегледају г. г. М. Штрбић, Давид Були и Голуб С. Јанић одборници и поднесу одбору извештај.

Само је ово дело његово довољно, па да с правом добије назив ,,Велики и . Пре но што пођемо даље, ваља нам се зауставити и ради бољег разумевања проговорити о једној ствари кија јонг ни до данас није потпуно расправљена. У толико је потребније о тој ствари проговорити, што се она тиче личности, која јепредмет ове наше расправе. Грчки историк Акрополита сувременик краља Уроша говорећи о једном догађају између Бугара и Никејаца, казује да је посредник између њих био неки Р лузозО у ^ оз ". Даље вели да је овај исти после смрти бугарског цара Михаила II Асена шпао са војском на Трново да избави своју кћер, ко.ја је била удата за Михаила. Тај Акрополитов „Козоб ХЈгоз" је спорно питање које јошни до данас није расправљено. Старији историци веле(') да је то мачвански бан Растислав и да је он био зет Михаила бугарског; млађи пак, да је то наш краљ Урош.(-) Али Акрополита сем (!) Г1'тхарди, Енгел, Лолаузов, АиСгевпе и т. д. ( 2 ; II. СрећковиК доказујући да реч „Цгоа" значи „господар Урош" тим је саиим джазао да то није Урош, јер „ГГгоа" значи „гоеподар Рус" а то је мачвански бан Растислав пореклом Рус. — Пахимер назива Уроша: 84ерћапиз 1Јге818" — не сиомиње га пре 1273 год.