Београдске општинске новине

Год. XV.

__ 7 -

Број 2

ВАНРЕДНИ САСТАНАК 28 децембра 1896 год. Председавао председник г. II. Д СтепанотЛ; присуствопао члаи суда г. .Тов. Антовијеви)!, од одборнигса Лили: г. г. Д. Иирковић, Милутин Ј. МарковиК, Тодор Ј Мијаиловић, Соломон Ј. Ааријел, Ћорђе Одапик; Коста Петровић, Којадитг С. Караџић, Бранпмир Ј. Рајик, Влад. Чортановии, Стеван МиллсониК, Т>. ДимитријениК, Евгеније М Чолопић, Гаврило Вркик, Коста Чупик, Младеп П. Тодоровик, Г. Драговик, М. Савчик, Голуб С. Јаник, Дамјан Стојковик, ЈБуб. Марковик, Давид Вули, Сава М. Џеваировик, И. Ковлик, Влад. М. 'Ворђевик. I Председтшк извештава одбор, да је избор 19 одборпика и 10 одборских замоника, извршел на даи 19 дсдсмбра 1896. године, пуноважан и да су изабрати нозвати да у данашњој седници одборској положе заклетву, сем оних одборннка, којима је по члану 53 зак. о оншт. потребно претходно одобрењс да се могу ове дужности примити, и кад то одобрење буде дошло, они ће се накнадпо позвати да заклетву ноложе заједно са оним одборницнма и заменицима који су спречени да то данас учине. Одбор је нримио к знању ово саопштење и нолагање заклетве од дошавших одборника и заменика. II Прочитан је записник одборских одлука седниде држане 18 децембра и нримљен је без измена. III По прочитању акта управе вар. Београда и љених одељака АБр. 10711, 108'23, којима се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица, одбор је изјавио, да је Стеван Коштан шпедитер доброг владања и доброг имовног стања; да је ГГавле Г. Божић трговац доброг владања и средњег имовног стања. IV По прочитању молбе Ђуре Веселиновића овд. АБр. 10958, одбор је изјавио мишљење, да се молиоцу може дати тражено уверење о његовом породичном односу. V Председник извештава одбор, да треба одредити нове одборнике за потписнике меница за 1 овога. „Ковоб-а ХЈгоз-а" спомиње на једном месту и „гех 8егујае" не именујући, па нам се и нехотице намеће питање: да ли је могуће да он као сувременик а сем тога и као једна важна чињеница у грчким стварима, може учинити тако велику погрешку те да смеша ове две личности? Зар су њему тако били непознати да их није могао разликовати. Нема сумње да Акрополита није довољно познавао ове две личности, али је питање који је од те двојице кога он назива тим именом. Са тога нам не остаје ништа друго но да према ономе што је Акрополита рекао да је тај „Ко808 ТЈгое:' 1 ЈШсћаШб ВиЈ^апз §осег е! Ве1ае ТЈн§-апае ^евег", нагађамо о тој личности. Да је мачвански бан Растислав зет Беле IV тврде многи страни историци. Један шта више и толико зна, да је Бела, кад је 1247 год. створио Банат, који од града Махова прозва Мачва „поставио за првог бана у тој области Растислава зета свог, који је дотле био у Славонији.( 1 ) Да је пак наш краљ Урош био зет Белин,

(!) Еев1ег, з. 565—б<?6.

привремену општинску позајмицу код овд. нов- , чаних завода, пошто су пређашши потписници престали бити одборници. Одбор је решио, да опнггинске менице за принремену позајмицу општинску код овд. новчаних завода нотпнсују према досадашњем начипу одборници г. г. Пикола Спасић, Димитрије 'Кирковић, Милутин Ј. Марковић, Михаило Павловић, Голуб С, Јанић и Тодор Ј. Мијаиловић. VI Пошто буџст за 1897 годипу још није готов, то је одбор ошптински на предлог суда онштипског решио, да буцет за 1896 годину вреди у свему и за 1897 годину док нов буџет за 1897 годину не буде од одбора решен и од г. Министра Финансија одобрен. Умолити г. Мин. Финансија, да ово решење изволи одобрити. VII На предлог одборпика г. Нл. Чортановића, да се раније одређена комисија за састав буџета попуни, одбор је решио, Да чланови повереништва за састав буџета за 1897 годину поред одборника одређених решењем одборским од 7 дец. 1896 г. АБр. 10505, буду још и г. г. Милутин Ј. Марковић и Владислав Чортановић одборници, с тим, да тројица могу пуноважво радити. Да се пројект буџета штампа и разда одборницима на проучавање пре но што се изнесе одбору на решење. VII Председник износи и по трећи пут одбору на решење акт VII пук. команде АБр. 10424, о саставу комисије за разрез коморе. По прочитању тога акта одбор је решио, да разрез коморе на грађане београдске према добивеним подацима од војених власти и закону о уетројству војске изврше ови повереници: напш историчари изводе то само на основу Акрополитовог казивања, иначе без икаквих других посредних доказа, што није тако сигурно. Истина, може се претпоставити да је и Урош, као што је Бела имао више кћери, био зет његов; али кад би ово било не би он могао, чини нам се, доцније женити свог сина Драгутина ћерком Стевана V сина Белиног. Према овом ирвом отпада и оно, да је он таст Михаилу II Асену, јерсевели, да је он удао за њега своју кКер од ирве жене. Не можемо тврдити поуздано, али мислимо да је вероватна могућност, да ће онај Акрополитов „Козов ТЈгов", ире бити мачвански бан Растислав но наш краљ Урош I. Но ми ћемо ипак проговорити и о том посреству Урошевом, само ћемо, пошто је ствар још не решена, место његовог имена, ставити име како Акрополита назива тог посредника. А та је ствар текла овако. Године 1244 умре у Солуну деспот Јован кога наследи брат му Димитрије. Због његових рђавих дела побуни се Солун те се Јован Батац, цар никејски, да

За кварт варошки : г. г. Тодор Ј. Мијаиловић и Давид Були одборници и Милан А. Павловић, Коста Др. Ризнић и Пастас Крстић трговци ; За кварт теразијски : г. г. Милутин ,). Марковић и Голуб С. Јапић одборници; Димитрије Наумовић казанџија, Милан М. Ванковић трговац и Светозар Ботори1< каФеџија. За кварт врачарски: г. г. Љуба Марковић и Ђура Милијашевик одборници; и Јован г Бурови1т и Благоје Јоваиовић каФеџије и Ђорђе Пстровић тргонац. За кварт иалилулски: г. г. Коста Чупић и Благојс Милошевик одборници и Михаило Ђорђстшћ, Васа Дучић бакали и Младен Николић пензионар * За кварт дорћолски : г. г. Борђе Димитријевић апотекар и Владислав М. г Борђевић одборници; Јанаћ Констандиновић, Никола Кики и Соломон М. Де Мајо трговци. За кварт савамалски: г. г. Димитрије Ћирковић и Дамјан Стојковић одборници, и Мика Павловић, Глиша Јосиповић и Светозар Карапешић трговци. IX По прочитању акта г. Министра грађевипа АБр. 10962 одбор је решио, да чланови комисије за састав грађевинског правилника буду одборници г.г. Љуба Марковић, Љуба Живковић, Милан Капетановић, Милош Савчић и Бранимир Ј. Рајић. Да проуче питања постављена у овоме акту и да поднесу одбору извештат са мишљењем, одборници: г.г. Дамјан Стојковић, Раденко Драговић, Владислав Чортановић, Стева Миљковић. Н. Спасић. М. Павловић, Дим. Ђорђевић, Ђока Димитријевић апотекар, Косга Чупић, Евгеније Чоловић, Ђорђе Одавић и Гаврило Бркић.

би ове умирио крене преко Хелеспонта и Кисоса(?) на Солун. Дошав до Марице буде му јављено да је отрован бугарски цар Коломан (1246) и на престо дошао малолетни Михаило II Асен, с тога он сврати у Филипи (дан. Филипопољ) где је држао ратни савет. Један део великаша био је за напад на Бугарску, да се од ње поврате царству давно одузете провинције; други пак да се иде на Солун и најпре уништн деспотат-С) Ватац усвоји ово последње. Пође на Серез и примора управника вароши Драгону на предају; за тим заузме Меленик (под Перин планином) и родопску област са Ценином и Стенимахионим. (Наставике се)

(!.) НорС 8. 260.