Београдске општинске новине

ЗВАНИЧНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ

ГОД. XV.

НЕДЕЉА 12 ЈАНУАРА 1897.

БРОЈ 3

ИЗЛАЗЕ И Е Е Љ И О ЈЕ Д АК-Ц-УТ. Ц е н а : За Срблју на годину ® динара на нола године 3 „ За стране земље на годину 9 »

ЦЕНА ЈЕ ОГЛАСИМА в ПАРА ДИНАРСКИХ ОД ВРСТЕ ПРЕТПЛАТУ ВАЉА СЛАТИ УПУТНИЦОМ НА ОПШТИНСКИ СУД А СВЕ КОРЕСПОНДЕНЦИЈЕ НА УРЕДНИКА

РУКОПИСИ НВ ВРАЂАЈУ СЕ — НВПЛАЋВНА ПИСЖА НЕ ПРИМАЈУ СЕ

ГРАЂАНИМА БЕОГРАДСКИМ Председник београдске општине г. Никола II. Пашић положио је законом прописану заклетву 9 јануара о. г. а дужност председничку примио и ночео је отправљати 10 јану* ара о. г. Ово сејавља грађанима ради знања. Од суда опгатине београдске 10 јануара 1897 год. АБр. 148 у Београду. РАД ОПШТИНСКОГ ОДБОРА РЕДОВНИ САСТАНАК 2 јануара 1897 год. Председавао продседник г. Ник. Д. Стевановић; присуствовао члан суда г. II. ТрпезиК, од одборника били : г.г. Ђ. Милијашеви11, М. 0. Петровић, Коста Чупић, Н. Спасић, Д. М. Ђорђевић, М. Капетанови11, Т. Селесковић, Стеван Миљковић, Д. Ћирковић, И. Козлић, ЈБуб. Живковић, Бран. Ј. Рајић, Г Б. Димитријевић, Содомон Азријел,

Стеван Максимовић, Д. Д. Величковић, Р. Драговић, Влад М. Ђорђевић, Љуб. Марковић. Н. Антоновић, Милутин Ј. Марковић, М. Штрбић I Председник извештава одбор, да је на збору грађана београдеких држаном 22 децембра 1896 год. изабрат за кметовског помоћника за општину београдску г. Влада Б. Вељковић каФСЏпја овд.; да је овај избор нуноважан, јер није у законом року поднета ни усмена ни писмена жалба противу овога избора, те према томе има г. Вељковић пред одбором положити законом прописану заклетву на ову дужиост, — што је одмах и учињено Одбор је примио к знању ово саопштење председника и полагање заклетве г. Вељковића. II Председник је позвао незаклете одборнике, да у овој седницн одборској ноложе законом прописану закаетву. Овом приликом заклели се на одборничку дужност одборницп: г.г. Димитрије М. Ђорђевић трг. Љуб. Живковпћ адвокат, Ђура Милијашевић проФ. гимназије, Милан Канетановић, Тоша Селесковић проФ. Вел. Школе и Милан 0. Петровић чиновник железн. дирекције, и заменик Стеван Максимовић трг. Одбор је примио к знању ово полагање заклетве.

ШЈБ УРОШ I ВШКИ ИСТОРИСКА РАСПРАВА

Мото: Сге<Јеге ипа соза, регсће 81 е ис!1(;о с1п - 1а е регсће поп 81 е ауи1о сига е8ат1паг!а, 1а 1ог4о аЈГиНе^еШ) <1е1Гиото. ^еораг/И написали : П. Ј. ГРЕВЕНАРОВИЋ и Т. НОБЛИШКА (По ареиоруци Академијског Савета Велике Школе ова је расправа награђена нарочитом видовданском иаградом оиштине београдске у 1895. год.Ј (наставак) Свршив са овим, Ватац се окрепе на Бугарску и освоји: Стумплин, Хопово, Велбужд, Скопље, Просек и др. вароши.( 1 )

(!) И). а. 261 — БиГгезпе вели: Уа(;асе ргепап!; оеса810п <3е 1а јеипеаае е1; <1е 1а гшпагНе с1е М1сће1 Сгеге е! 8иссекаеиг (1е Са1отап, аи Пеи (1е раг1ег 8е8 агтев соп1;ге Сете(;пи8 8'атрага раг т!е1е§епее е1; раг асЈгеаве Де8 у1Пез <1е8 *еггев, <3е Ме1еп^ие, 81ештадие, Егерепе, 8сор1е8, Уа1е8е, Кеив^арН, Ргоаа^ие е4 <3е р1е81еиг8 аШге ^ие 1ев Ви1§егев Јеппет (1апа 1а Тћгас е(; дапз 1а ТћезваИе. Бе8 Ви1§агеа, <1'аи4гс со(;е сга^папз ^ие Уа(;асе пе роизва!; 8а рот(;е р1и.ч ауап!;, е1 чи'И пе зе соп(;еп!а(; рав бе сеа ауапи§е8, 8'ассог<Јегеп1; ауее 1иу, 1ш аћапаоппегеп! раг 1е ТгаПе 1;оп4е8 1е р1асеа ди'И ауаК; соп^изез. ( БЧјз ! (1е Соп81ап(;јпор1. 8. Птр. Хг. Бју. IV. 8. 122).

Бугарска није смела ништа предузимати против Ватаца, већ је тражила мир, по ком се морала одрећи изгубљених земаља, т.ј. готово половине царства. Овакво је стање трајало до 1254 год., до смрти Јована Ватаца, који 30 нов. исте године умре уНикеји од епилепсије. Али кад после његове смрти ступи на престо никејски тридесето-годипхњи истина талентирани али болешљиви(') син његов Тодор II Ласкар, који се био ожењен ћерком бугарског цара Асена II, науми сад Михаило да поврати од свог зета изгубљене земље. Рок је трајао више од 2 године (1254—57). Тада он освоји: „Стенимахус, Перистицу, Кричим, Цепину и „охридску област"(-), сем Мниака који се одан Грцима одупре бугарској сили, и одбрани. За тим Бугари освоје и : Устру, Перперациум, Кривус и град Еч>рем (Ерћгет) близу Хадрианопоља."( 3 )

(!) Јгесек 8. 287. ( 2 ) Византиски историк Акротолита, убраја овде охридска утврђеља, али тим он не миели, као што то примеђује Иричек (8. 287) на Охрид, већ на један део Родопа. ( 8 ) Асегор.: р. 68, 138; — ЈОе. 6ге§. Т. I р. 32.

III Прочитан је записник одборских одлука седнице држане 28 децембра 1896 год. и у одлуци КЊБр. 684 учињена је измена, да одређено повереништво има прегледати књиге трошаринске само за 1896 годину. IV По нрочитању акта унраве вар. Београда и њених одељака АБр. 10993, 10986, 10977, 10987, 11038, 11029, којима се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица, одбор је изјавио, да је Хајнрих Р. Хајм књиговођа доброг владања и доброг имовног стања ; да је Елијас М. Леви доброг владања и сиротног имовног стања; да је Ђура Јанковић магазација доброг владања и средњег имовног стања; да су му непознати Јован Бојић слуга Фијакерски, Артемије Јегдић скитница, Драга Ј. Јовановић удова, Јоца Богитић келнер, Димитрије Адамовић слуга.

Председник износи одбору на решење ностигнути споразум између одборске комисије и Влад.

Тодор II Ласкар дознав за ове Михаилове успехе уплаши се и у толико више, што су становници тих заузетих- места мрзили на Ромејце, те му је овај могао нашкодити. С тога се и он одмах крене са великом војском (1255) преко Хелеспонта и дође у Хадрианопољ (дан. Једрене), где се задржи само један дан. Бугари, дознав за његов долазак утаборе се на Марици, но ту их Тодор тако потуче да „сви листом поскачу на коње и ударе у дивље бегство.'^ 1 ) Грци тада појуре за њима, заузму и ошвачкају Берхоје (Вегћое) па науме да ударе и на саме балканске вароши (мгђа Наешиш), али их од тога задржи страшна олуја и снег, те се после 6 дана врате са огромном пљачком у Хадрианопољ. За тим исте зиме Тодор II пошље једно оделење „ас1 АсћгМае орМа" а сам оде „а<1 КоЛоршас орк!а" и присили својим опсадним машинама сва родопска утврђења на капитулацију. Том приликом освоји: Перистицу, Стенимахум, Цитимум (Су121тит) и сва места око Родопа, па се упуги и на Цепину, али је не могаше

(') 1ђ. р. 69, 138; — $*1гНег. р. 738.