Београдске општинске новине

Број 3

— 10 —

Год. XV

Тајсића иензионара због експропријације његовог ј имања. По прочитању тога записника о споразуму АБр. 10961, одбор је одлучио, да одборски повереници г.г. Ђура Милијашевић, М. Капетановић, Дим. Ђирковић, Ђока Димитријевић и Дим. Ђорђевић изађу на лице места, земл.иште прегледају и поднееу одбору извештај, да ли је неопходно потребно да се од оног имања што експроприше и да ли је понуђена цена од стране комисије така да би требала општина да је усвоји. VI Председник износи одбору на решење извештај комисије о продаји извесних општинских непокретних добара. По прочитању тога извештаја АБр. 10628 одбор је решио, да овај предмет понова проуче одборници г.г. Милутин Ј. Марковић, Дим. Ђорђевић, Стев. Максимовић, Милан 0. Петровић и Коста Чупић и поднесу одбору извештај са мишљењем, да ли би од означених имања у овом извештају требало које задржати за потребу општинску и да ли би још које требало продати, које није овде увршћено. VII Председник извештава одбор, да је Др. Војислав М. Суботић изабрати општински лекар изјавио, да се ове дужности не може примити ; да је међутим општинска питомица Др. Даринка Миленић положила државни испит и поднела молбу, да је општина узме за свога лекара, као бив. своју питомицу По саслушању овога и по прочитању молбе Др. Д. Маленићеве одбор је решио, прима се Др. Даринка Маленић за општинског лекара као бивша општинска питомица са платом буџетом одређеном, која ће јој тећи од дана кад на дужност дође. Њена ће дужност бити да лечи све општинске сиротице као стручњак у женским болестима поред осталих дужности општинског лекара. заузети ни он, ни доцније у пролеће његове војсковође: Алексије Стратегопуло и Константин Торница. У пролеће 1256 г. побуни се Драгиша заповедник меленичке војске и онседне Меленик. Цар пожури вароши у помоћ, прође кроз рупелиску клисуру (КиреКа), кроз коју тече река Струма, нападне и потуче Бугаре а варош му, сама отвори врата. „У тој битци сам Драгиша нађе смрт од коњских копита своје властите војске."(') За тим Грци пређу Вардар, освоје Велес и вароши између ове вароши Струмице и Меленика, па по трећи пут покушају да освоје Цепину и кад опет не успе, остави један део во]'ске код Дидимитике, а он се, прославив Божић у Лампсаку, врати у Никеју. Тодор је мислио да нападне и на саму Бугарску, али га од тога задржа поновна навала Татара који су већ били ушли у Азију и Кападокију"( 2 ) Овим његовим изненадним одласком користи се Михаило бугарски те позове у помоћ Ските (Кумане), „који тако поразе Никејце да се само, благодарећи брзини (') Јгесек: Оезсћ. <3. Ви1§. 8. 288. ( 2 ) Бићевпе II. 8. 146.

I Да се ово решење пошље господпну мин. унутрашњих дела на одобрење. VIII Одборник г. Ђура Милијашевић тражи, да се поднесе одбору извештај о раду општинских лекара, нарочито о броју лекарских посвта учињених оаштинској сиротињи. Председник је изјавио, Да ће наредити, да се ови податци приберу и да ће истс нредати повереништву за састав буџета као обавештење о потребама санитетског одељења ошптинског. IX Председник извештава одбор, да управа општинске трошарине по трећи пут враћа одборско решење од 29 окт. 1896 год. АБр. 9039 о враћању трошаринске таксе Лепосави В. Савић најјизвезену маст са изјавом, да га не може извршити. По прочитању те изјаве АБр. 11081, одбор је решио, да остаје и овога пута при решењу одборском од 29 окт. 96. АБр. 9039 и препоручује управи трошаринској да га у свему изврши. А ако управа трошарине сматра за потребно да би требало признати и извезеној масти право на рекспедицију, да поднесе засебан предлог одбору. X По прочитању протокола пете лицитације АБр. 10992 држане за давање под закуп општин. земљишта код војеног сењака, одбор је решио, да се општинско земљиште код војеног сењака изда под трогодишњи закуп од 1 јануара 1897 год. до 1 јануара 1900 год. под прописаним погодбама Тодору Чупићу овд. земљоделцу за три стотине и шеснаест динара годишње. XI По прочитању протокола лицитације АБр. 10862 држане за давање под закуп преноса угља и другог материјала на беле воде, пробирницу и бунар код Вшетечког одбор је решио, својих коња, спасу у Хадрианопољ: Манојло Ласкар и Константин Маргарита, а осталу војску Скити заробе и предаду Бугарима."( Ј ) За то време Тодор Никејски одбије Татаре, па дознав за пораз своје војске, скупи на брзу руку врло велику војску, пређе у Европу и дође у Тракију 1257 год. у намери да сасвим уништи Бугарску. Сад завлада општи страх и трепет код Бугара; и сам цар бугарски Михаило видећи да се не може одупрети толикој сили поплаши се и мораде тражити обновљење мира са Никејцима. Ево шта даље о овом прича сувременик и министар Тодоров, Акрополит. Он вели:( 2 ) „Цар бу-

(!) II. Срећ. : Ист. срп. Нар. Ј\§ II 8. 141 ( 3 ) Ви1§агогиш Шепт рппсера. и!н а^уегзит Котапиз, хтрега1оп8 сит 4ат ић^ге тПЦе 1П осс1(1еп1;ет ассезви Шшздие У1С1П11а4е, ргиОсеге ^ше^иот поп роз?е4, аписсШат е1; Со»*с1и8 р< Ш, е!; Воаит-Оигит зосегит, ТЈп&апае §еп<*гиш, сијиа аг!)Пга4и еоттипЉиа пе^оШв сопзи1еге1иг, (ЈезИса*;, рпиз 1атеп 1е§аИ а<1 јтрега!огет ргаетхзх, ргоГесИопет а<1 вит ТЈг! и! ћз^ие Мтеге еаае!, дит еИат и! ћтогШсе Шк ехсјрегеђиг, ргаерагао!. Е1 рг"1ее!о Иа ае г^з ћаћиИ, е! Оигиз а<1 1трега(;(1гет ае соп1иШ. Јрве е1 ајН, ди1 сит ео ассеазегап!, 1ићеп1181те е! <1ећШ8 1оиопћиз аћ 1трега1оге е11с1ип1иг; ^иег« 8ио е(; §епег1 ви1. Ви1§агогит рг1псЛр18, шге еИат тгетгапЛо рас! т ПгтауЦ, еа сопДШопе, и! 'Ггераепат оррШит 801ит ех ш чиае 8ић (1Шопе Јоапшз јтрега! >П8 егаШ а Вп1§ап8 1ит оссира1ит јтрега(;оп гезНШгеШ. Јтрега^ог

да се ова лпцитација одбаци и друга распише, на којој да се даје једна цена у једно за све три станице а не посебице, као што је ова лицитапија држана. XII Председник извештава одбор, даје рошењем одборским од 17 окт. 1896 АБр. 8946 уступљено право продаје туцанс каФе Ванђелу Карама-иловићу само за 1897 год док ме1>утим погодбо гласе, да се ово нраво даје за три године и да је закупац под овим погодбама и лицитирао, — на нредлаже, да одбор ову погрешку решеаем исправи. Одбор је решио, да прано продаје туцане каФе у Београду, дато Ванђелу КарамФиловићу рвшењем одборским од 17 окт. 1896 год. АБр. 8946 има трајати три године према прописаним погодбама, по којима је и лицитација држана и то од 1 јануара 189седме до 31 децембра 189девете године по цени од тринаеет хиљада шест стотина и двадесет динара и једне паре годишње. ИЗВЕШТАЈ о раду санитетског оделева општине београдске Од 1 до 7 децембра 1896 г. I. Санитетско-аолициски ирегледи Вршенп су свакога дана у свима квартовима. Од неуредносги нађено је : 1) У кварту варошком све исправно. 2) У кварту терааиском и савамалском : 4 дец. У„ параносовом хану" великп нечистоИа. 7 дец. У каФани „Сава каппја," код Илије Николића млекаџије, код Оаве Милошевића млекаџије и код Михајла Симића ашчије велика нечистоДа. 3) У кварту врачарском 2 дец. узета је туцана паприка од Милана Маричића бакалина у кнез Милошевој улици и послати општ. хемичару ради микроскопског прегледа. 4 дец. код Косте Киткића и Илије Половине месара на „Цветном тргу" наћен поган сапун. 4) У кварту дор&олском и иалилулском. 2 дец. У кући Катарине Симићке у Милетинбј улици бр. 11 нема иомијаре, но све просипа на гарски Михаило, пошто се није могао оду" прети огромној сили цара Теодора I, при бегне посредовању свога таста „Ковоа-а — ХЈгов-а, да преко њега закључи мир с царем никејским. Ко808-Цго§ најпрепошље посланике цару Тодору II да у напред припреми ствар, како би био предусретнут са почастима, које му припадају. Пошто је било све утврђено, Ковов-Цгов оде императору који га љубазно предусретне и дочека са почастима, како њега тако и све, који су са њим дошли. Мир буде закључен и законитом заклетвом Ко808 а Цго8-а утврђен, који је том приликом изговорио заклетву како за себе, самога, тако и за свог зета владаоца бугарског. Услов је био да владалац бугарски преда Тодору ласкару п неосвојени град Цепину и да се обе стране задовоље пређашњим границама. По закљученом миру импера-

У1се уегза агшсШат е1; расет еит Ви1§ап8 сопНгпегеп!; е! гПег^се аи^шз сопПшит 1егпнш8 зизИпеге^иг. 1Ш геа рго агћШа1;и 1трега(;оп8 аиссезбН, Игиз, с1е ге(Ш;и зегтопе со11о1о, ерте(Шиг, 1трег:»(;оп8 типепћиз аис1;и8. Еогит а<1 тШа, 81 Зопогпип отпе ^епиз, едиогит Иет е! 1;ехШите1; аНогит 1П ипит сопСегоз зита азсешШ. Јтрега!ог 'Гхераепае гезШиИопет ехрееЈопз, Ке§1пае сипс1аћа!иг (Ассгор. р. 67, 140, 141). — 0 овом угов ру говори и НићиФор Грегора Г. I р. 32.