Београдске општинске новине
Број 8
— 30 —
Год, XV
0 Б Ј А В А Гласачки списак, за избор два члана општинског суда, који ће се извршити на дан 23 Фебруара ове године, готов је и изложен грађанству на углед у статистичком оделењу суда општине београдске. Ово се јавља грађанству града Београда, те да би сваки могао уверити се, да ли је у списак уведен, ако сматра да има бирачко право. Из статистичког оделења суда општине београдске. Ст.Бр. 41(> 14 Фебруара 1897 год. у Београду. 0 Б Ј А В А Списак разреза коморе на грађанство вароши Београда, предат је данас команданту VII пуковског округа, на захтев његов № 1471. Сва она лица, позвана позивом овог суда, да им се разрез коморе саопшти, а која до данас предстала нису, имају до 18 ов. м. предстати у штаб УП пуковског округа, ради саопштења или разреза коморе, а ко до означеног дана не буде предстао, сматраће се, да на све услове пристаје како је то одбор општински својим разрезом урадио. Од стране суда општине града Београда 14 Фебруара 1897 год. ОВБр. 274 у Београду. С Т Е Ч А Ј На основу решења одбора од 31 јануара 1897 год. Суд општински расписује стечај за правозаступничко место општине београдске. Она господа правозаступници, која компетирају на то место, треба да поднесу Председништву општине до 25 ов. м. закључно понуде и да означе у њима хонораре које траже годишње.
Дужнос.ти правозаступника општинског у главном ове су : да општину по свима њеним парницама код судова и других земаљских власти заступа и брани; да по свима предметима и пословима општинским, који му се упуте, даје стручно мишљење и савете Суду и одбору општинском; да проучава и подноси извештаје по свима актима, које му иредседник општине, суд или одбор општински упути; да као правно лице учествује у свима комисијама које одреди председник, суд или одбор; да сваког дана у одре^ено време буде у суду општинском, да ради општинске послове, који су му на рад дати и да нове прима; да по потреби присуствује седницама одборским и даје потребна обавештења. Избор ће извршити одбор општински у смислу чл. 66 тач. 3 закона о устројству општина и општинских власти, водећи рачуна и о личности понуђача и о величини траженог хонорара. Од Суда општине београдске 5 Фебруара 1897 АБр. 597.
ИЗВЕШТАЈ КОМИСИЈЕ о прегледу БЛАГАЈНИЦА ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ извршеном од 22. до 25. Јануара 1897. а 3 а рачунску 1896-ту годину еа стањем на дан 1. Јануара, ОДНОСНО НА ДАН ПРЕГЛЕДА 1897 -МЕ ГОДИНЕ На основу одлуке општинског одбора, донете у седиици од 9. Јануара 1897. под бројем 17., додепотписати извршили смо преглед свију „ОПШТИНСКИХ БЛАГАЈНИЦА" п констатовади смо следеће стање : I. При прегледу Главне Благајнице извршеном 22. Јануара по подне нашли смо: 1.) Да су на основи члана 78-ог „Закона о устројству општина", а по решрњу од 31. Декембра 1896., АБр. 110, дневници за 1896-ту годину остали незакључени, како би се у исте
могла уводити накнадна примања и издавања за рачунску 1896-ту годину. Да би пак могли констатовати право стање благајница, ми смо наредили, да се, у нашем присуству и под нашим надзором, изврши закључак књига, и пошто је то учињено добивено је оваково стање: 2.) Дневник Главне благајнице за 1896-ту годину завршује на 150-ом листу са остатком на дан 31. Декембра 1896-те год. од дин. 1750-24 који је остатак под 1. Јануаром пренет на 1 лист Дневника за 1897. годину, коме се додају примања од 1. до закључно 2?. Јануара 1897. у „ 45913 - 86 а од којих се одузимају издавања од 1. до закључно 22. Јануара у „ 24817-05 тако да се па дан 22. Јакуара 1897. показује у Главној благајници
Салдо Деиозитна благајница показује 1. Јануара 1897.-ме на листу 63-ем Салдо од дин. 29052-42 коме ваља додати
22847-05
примања до 22/1 у
35-
Дин. 29087-42 а одузети издавања до 22/1 у „ 120- Свега у име Салда на дан 22. Јануара 1897.
28967-42
Укуино ио Дневницима „ 51814*47 Овоме ваља додати порезу но одобрењу председништва „ 3225-84 Привремено примање такса по судском решењу „ 166Утрошене кауције од почетка 1895. до конца 1896. године „ 5021-50 и тада добијамо укупно дуговање (готовину) Главне благајнице на дан 22. Ја нуара 1897. „ 60227-81 Ова сума састављена је : 1. Из готовог човца у злату у # Дин. 24*у нанол. „ 10- у страном новцу „ 12'40 у новчаницама „ 2060- у сребру „ 481'бО у никлу и бакру „ 716'01 Дин. 3303-91
КРЛЉ УРОШ 1 ВШКИ ИСТОРИСКА РАСПРАВА
Мото: СгеЛеге ипа сова, регсће 81 е исШо (Нг1а е регсће поп »1 е ауиЈо сига 61 еаапппаг!а, <а (;ог4о а1ГиИе1еНо <1е1Гиото. ^еоратЛг написали: П. Ј. ГРЕБЕНАРОБИИ и Т. КОБЛИШКА (По ареаоруци Академујског Савета Велике Школе ова је расирава награђена нарочигом видовданском наградом оаштине београдске у 1895. год.Ј (наставак) III Покушаји Уроша I за проширење своје краљевине. — Покушај у Македонији у савезу са епиреким деснотом. — Зближење Урошево са Угарском и женидба сина Драгутина. — Рат за Мачву и пораз Урошев (1257—1271) Неки историци,(') који су мишљења да је Акрополитов „К08О8 1Јго8" наш краљ Урош, говорећи о савезу његовом са енирским деспотом Михаилом II, доводе овај догађај у везу са оним од 1257 г. између Михаила бугарског и Тодора никејског. ( ј ) п. Срекковић и др.
С тога они опет полазе од Акрополита и казују како је Тодор II Ласкар очекујући на предају Цепине начуо да Урош(') шурује са Михаилом епирским о некаквом савезу, па наводе, опет по Акрополиту, цео говор који је текао изме^у Тодора и његове свите, који и ми само ради иитересности доносимо. Тако једне вечери, пошто се свршила вечерња молитва; император се окрене својој свити са речима : — „ Један човек, донео ми је пре кратког времена, по нас непријатан глас, а на име: да нас „Ко808 Цгоа" обмануо, да је долазио овамо само рад својих користи и да намерава да мир и пријатељство, учињено међу нама и Бугарима наругаи. Ма шта учинио биће лаж и обмана! Као изговор да наруши заклетву, веле да је тај, што Михаило бугарски не прима онај мир закључен под онаквим условима. Шта вам се дакле чини, да ли је то истина или измишљена лаж ?" — „Нама изгледа, одговоре они, да је његова заклетва истинита а све је остало (!) Козоа 1 Т го 8. — Из овога би се у нсколики могло мисдити да је тај Козоз 1Јго8 ,краљУрош, али је врдо слабдоказ.
лаж и обмана, јер се Ко808 Сго«" клео не само за себе, већ и за зета свог, цара бугарског. А шта би га на то навело". — „Навела га можда жеђ за новцем, изговори цар. И ми сада не само да не уживамо пријатељство Бугара, него смо још узалудно трошили толике новце. — „То не може бити," одговоре сви у глас. — „А ти шта Зтеш рећи на то?" окренув се Акрополити запита цар. — „Делим опште уверење, којесичуо од ове господе, и мислим да у томе гласу има више лажи но истине, јер ако „Ко808 1Јго8" то уради после своје заклетве, њега ће Бог казнити" — одговори Акрополита. „Сунце је било село, а бледа месечина обасјавала пут. Цар јејездио даље по логору п чешће о пронесеном гласу запиткивао евоје пратиоце, којима на послетку, то чешће запиткивање, постане досадно, те му нису хтели на питања више одговарати. Тад се цар заустави, окрене се Акрополити и пошто му изређа све његове титуле, упита званично. — „Шта мислиш о пронесеном гласу, јер се та ствар највише тебе тиче а