Београдске општинске новине

- 31 -

Број 8

2. У ириманицама аконто илата зI Јануар

у 10 признаница по д.

6 Д.

60

„ 6

Г) п

9

п

54

* 52

77

" е „ „

10

п

520

* 2

П

„ „

12

П

24

, 2

77

„ „

15

7)

30

у 11 признаница по д.

18 д.

198

„ 30

77

„ V

20

7)

600

„ 34

77

» „

30

7)

1020

„ 25

77

„ „

40

77

1000

» 16

77

„ •>

50

7)

800

„ 8

77

„ „

60

»

480

„ 6

77

„ „

80

и

480

„ 17

71

„ П

100

77

1700

* 2

77

11 "

120

77

240

» 1

п

" И „ „

130

77

130

„ 2

л

" е „ „

140

77

280

„ 7

77

" а 11 »

150

»

1050

„ з

77

„ „

180

У7

540

„ з

77

„ „

200

7)

600

„ 1

77

„ „

450

77

450

„ 36 разних признаница

77

2443-

„ 26

накнад.

П

77

710-

уВОО признаница Свега: дин. 13.409'40 3. у иривременим издацима Група i. Предузимачима но 35 признапица Дин. 18557Геупа ii. За кабавку угља по 6 признаница „ 20100*Група iii. Тлавном школском одбору по 17 признаница „ 1427-50 Гр УПА iv. Ва инсталацију емктрике у оаштинској згради. по 22 признанице „ 1630- и V по издацима од 22. Јануара по 3 признанице „ 1800-— дин. 43514-50 Свега дин. 60227-81 II. За овим је прегледан дневник КАУЦИЈА чиновничких, за разне радове и лиФерације и нађено је, да је од 23. Јануара 1895. до закључно 31. Декембра 1896. године примљено и заостало кауција и то под:

Бр.

. 2 у вредности

100

Пренето: 83090

77

, 77

200

Бр.108 у вредности 1000

77

77

500

„ 109 „

77

1000

77

77

200

„ 116 „

77

1000

77

И „

77

16000

„ 117 „

77

1000

71

12 „

77

100

■ п 122 „

77

220

71

15 „

77

18500

1,133*

77

2000

71

18 „

77

1800

11 136 „

77

100

71

21 71

77

100

,1 148 „

71

500

71

24 „

77

5000

„ 149 „

77

1300

71

26 „

77

1000

„ 158 „

77

303

77

27 „

71

100

„ 164 „

77

100

71

28 „

77

300

11 165 „

71

500

71

31 „

71

400

„ 166 „

71

100

71

32 „

77

900

„ 167 „

77

1000

71

35 „

77

110

„ 16« „

77

200

71

36 „

71

300

„ 169 „

.77

200

71

38 „

77

200

„ 170 „

77

500

71

40 „

77

200

„ 171 „

77

200

71

41 „

77

600

„ 172 „

77

1000

77

43 „

77

400

„177„

77

200

77

45 „

77

1000

„ 178 „

77

200

77

77

300

„ 181 „

77

200

77

49 „

77

3000

„ 182 „

77

200

77

51 „

77

10000

„ 183 „

77

200

71

56 „

77

400

„ 188 „

77

1400

11

57 „

77

50

„ 189 „

77

1000

77

58 „

77

100

„ 191 „

77

200

77

59 „

77

100

„ 193 „

77

1000

77

60 „

77

130

„ 194 „

77

1000

71

62 „

77

1800

„ 195 „

77

400

77

64 „

77

100

„ 196 „

77

600

77

69 „

77

200

„ 198 „

77

600

71

73 „

77

100

„ 199 „

77

2800

71

74 „

77

600

„ 200 „

77

600

77

75 „

11

1000

Свега у вредн. дин. 105910

77

78 „

77

150

Од ових кауција зало-

71

80 „

77

200

жено је

„ 7800

»

81 „ 83 „

77

200 100

код Беогр. Задруге,

а о-

77

77

статак од

„ 98110

»

84 „

71

200

нађен је у каси, а

по-

86 _

3000

71

77

77

дељен је:

77

88 п

10000

77 89 „ 91 „

77

1450 100

I. Из кауцц/а у интабулаци/ ама

77 71

77 77

и то: у 1 облигациј „ 1 „

и д.

2001000-- 71

92 „

77

1000

77 77 „1 „ „ 1

„ 16000- —

77

93 „

77

400

- 18500* —

96 „

100

„1 11

77

1800- -

98 „

100

„1 „

77

5000--

77

77

77

1

10000' —

77

107 „

77

200

77 77 77 ^ 77

77 „ 10000-—

За

пренос

83090

За

пренос дин

не другог, што је то био управо твој посао." — „А зашто баш мој — одговори Акрополита, — кад бих ја написао рђаву повељу уговора мира, или кад бих пропустио што год при полагању заклетве; кад не бнх био по достојанству предусрео „Ко80§а Пгоба", и његову пратњу: онда би била заиста моја омашка и моја кривица. А како је пак све то урађено онако, како је требало урадити, онда што се то баш мене тиче?... У осталом по том мишљењу, изнети и уочити истину, у мрачним пословима није тако лака ствар." — „У томе баш и јесте заслуга иродужи цар љутито — да се у тавним стварима пронађе и уочи истина а у стварима јасним и очевидним и магарци умеју, —■ па се у тим ухвати за мач и пође на Акрополиту; но одмах се заустави и тргне од те намере, па заповеди Андронику Музалону, да Акрополиту свали с коња а железоносцима да га добро избију. Тако цар искали своју недаћу са „Козон ога ХЈгоз-от" на њега." Напред смо рекли зашто је краљУрош утицао да на бугарски престо дође његов

рођак Константин Те"х и шта је са њим постигао. Пошто је дакле осигурао себе и своју државу са источне стране, зажели сад да исту прошири у Македонији. За ово му је још прилика била што су се у ово време такмичили никејски цар Тодор Ласкар и епирски деспот Михаило Анђел: који ће од њих што више распрострти своју власт на Валкану. Узрок је рату већ ту још из раније, а.хи'°се сад очекивала само згодна прилика. Још после смрти Ватаца Тодор Ласкар затражи од Михаила епирског Драч као откуп за жену и сина му, које је он (Тодор) био заробио, ада бимутај захтев боље испао, пошље и војску под Микаилом Ласкаром. Михаило епирски видећи себе у опасности мораде пристати. Но сада Тодор Ласкар очекујући предају града Цепине, добије глас да су Татари понова напали у Азију^) куда мораде отићи (1257) Ради сигурности он пре свог поласка постави у Солуну за градоначелнака стрица свог Михаила Ласкара с 500 војника, у Прилепу Скужериа Ксилеаса. у Велесу Тодора Каломпака, у Алвану Константина (!) Еп§е],: везсћ. (1. 1 Т пј?. К. 8. 226.

Хаварина а над свима био је главни старешина Акрополита. По одласку императора у Азију намисли Михаило да устане и да распростре своју власт у Македонији те да се тим освети Тодору. Пошто је ово мислио и нага краљ Урош. он сад ступи са њим у савез да заједно нападну на никејску империју. С њима су били у савезу још и зетови Михаилови Вилхелм Вилхардујин кнез ахајски и краљ сицилијски МонФред, и већ савезници отпочну нападање на империју. Тада Акрополита добије глас, да је Константин Хаварон градоначалник Алвана запао уропство. Њега је лукава свастика деспотова женском вештином увукла у своје замке: љубавним писмима напунила му главу, па је сам запао у намештену клопку."(') Сем тога дозна да су се побунили сви Арбанаси и придружили деспоту Михаилу, те нохита из Девра преко Охрида и Преспе у Прилеп. (Наотавиће се)

( г ) П. Ср.: Ист. срп. н. II с 146.