Београдске општинске новине

Број 10

- 38 —

Год. XV

да је Аранђел Јанковић бнв. надзорник калдрме доброг владања и сиротног имовног стања; да су му ненознати Стеван Стричевић раденик обућарски, Радован Алексић бив. чувар осуђенички, Илија. Продановић без занимања и Тинка Јовановић удова. III По прочитању модбе Крсте Петровића нензионара Ст.Бр. 319 одбор је изјавио мишљење, да се молиону може дати тражено уверење о његовом породичном односу. IV По прочитању молбе Михаила Јанковића ка®. АБр. 850, којом моли да се ослободи дужности тутора дркве Вазнесенске са разлога у молби наведених, одбор је решио, да се Михаило Јанковић каФ. ослободи дужности тутора цркве Вазнесенске одре1)ујући на његово место за тутора Стевана Марковића трговца. V По прочитању протокола дицитацаје АБр. 525, држане за давање под закуп попаше, одбор је решио, да се поиаша на општинским утринама према прописаним погодбама изда под трогодишњи закуп за 189-седму, 189-осму и 189-девету годину Тзорђу Дебељевићу овд. за годишњу аренду од хиљаду осам стотина седамдесет и један динар. VI Председник износи одбору на решењс молбу Светозара Влајковића АБр. 432 и 851, којом моли, да му општина уступи општинског земљишта за подизање столарске радионице; исто тако нодноси одбору на решење изјаву Ранка Гођевца на решење одборско од 10 децембра 1896 год. АБр. 10626 односно његовог тражења, да му се уступи општинског земљишта за подизање Фабрике. Одбор је одлучио, да се оба ова предмета упуте грађевинском одељењу и одборској комисији за од-

ређнвање какве радње у којим улицама и на којим местима могу бити, на извештај и мишљење. \'11 Председник извештава одбор, да је за проширење варош капије експроприсано од имања Браће Пдића известан део и цело имање Николе Миловановића : да сопственици тих имања траже, да им се^процењена сума, коју је и одбор општински одобрио, исплати, те да одма по пријему новца куће норуше п уступе општини земљиште. -Одбор је с обзиром на неонходност извршења регулације на овоме месту решио, овлашћује се председник општине, да исплату ова два имања у споразуму са сопственицима изврши на начин који му се најзгоднији учини, па да о учињеном извести одбор. VIII Одборнпк г. Др. Лаза Пачу предлаже да се с обзиром на новчану оскудицу касе општинске, за неко време пресгане са експропријацијом земљишта за регулацију вароши, Одбор је одлучио да се овај предлог одмах стави на дневни ред за решавање. IX Одборник г. ЈБуб. Живковић пита, да лп стоји у истпни, да је извесним личностима давато из општинске благајнице новаца на име позајмице. Председник је одговорио. да су доиста давате позајмице из касе оиштинске општинским чиновницима и да ће о овоме поднети извештај приликом претреса буџета за ову годину. X Председник објављује да је на дневном реду решавање о увоћењу нове претплатне листе за приватне потрошаче електричне струје за осветлење, на коју је листу друшгво било пристало па после одустало. Одбор је одлучио, да одборници г. г. Милутин .Ј. Марковић, Љуб. Живковић п Бран. Ј. Рајић са г. Ђоком М. Станојевићем изнађу начин,

како да се уведе у живот нова претплатна листа, на коју друштво не пристаје, па да свој извештај поднесу првој одборској седници. Исти повереници да проуче и то, шта би требало предузети од стране општине на основу уговора и закона противу друштва за његове против уговорне поступке. XI Председник нзноси одбору на решење извештај комисије о експропријацији имања Вл. Тајсића нензионара. По прочитању тога извештаја АБр. 10961/96 одбор је решио, да се према овом извештају приступи експропријацији оног дела имањаВл. Тајсића, које још није заузето, онда, кад општини буде затребало, а онај део, што је већ заузела општина и као улицу калдрмисала да се одмах експроприше. Експропријација и процена како првог тако и другог дела имања да се учини по грађевинском закону за варош Београд. Наиомена. Овом приликом је одборник г. Н. Спасић напоменуо, да је пок. Ф. Макензија поклонио потребно земљиште за зидање Св. Савске цркве и да општина према овоме неће имати шта да откупљује за ову потребу. XII На иредлог Управе трошаринске АБр. 246, одбор је решио, да се лицима, било приватним, било чиновницима и званичницима ђумручким и трошаринским, који поткаже, да је мање пријављено дрва за гориво за наплату трошаринске таксе, издаје на име награде једна трећина од наплаћене казне. XIII Предс едник износи одбору на решење предлог команде дунавске дивизијске области, да онштина сазида шталу и зграду на државном зе-

КРЛЉ УРОШ 1 ВЕЛИКИ ИСТОРИСКА РАСПРАВА

Мото: СгеЛеге ипа со§а, регсће 81 е 1«Шо <Иг1 а е регсће 11011 81 е ауи{о сига Ш еваппиаг1а, Га {огЈо аИ'и1(:е1е(:{о с1е1Гиото. ЕеорагЛг написали: П. Ј. ГРЕЕЕНАРОВИЋ и Т. КОБЛИШКА (По иреаоруци Академијаког Савета Велике Школе оаа је расарава награђена нарочитом видовданеком наградом оаштиие београдске у 1895. год.Ј (настапак) Ово добро дође Отокару II који се сад заузме за војводу корушког. Штајерска му се сада обрати за помоћ и пошто јој обећа, она устане децембра 1250 год. У пролеће 1260 г. пође на њу Стеван бан; али пошто је већ тамо била Отокарова војска, повуче се у јуж. Штајерску на границу Хрватске, да пази да не би Отокар II напао на Хрватску. Ствар је на послетку дошла дотле да се је морао и сам Бела IV кренути на Чешку. Овом је приликом између осталих и наш краљ Урош дао номоћ Бели као и у дру-

гим приликама, јер сам Отокар II у свом писму паии казује, да је у Белиној војсци било: „Грка, Бугара, Рашана (Срба) и босанских јеретика. и ( г ) Јуна (12) 1260 године отиочне се страшна битка код Кресенбруна (Кго188еићгннп) у којој Бела претрпи такав иораз да је био принуђен тражити мир. После овог рата отиде Бела „са краљицом Маријом и своја два сина у Беч (1262) да потпише уговор мира".( 2 ) Том су приликом са Белом отншли у Беч и: гех Ма1ећоу1ас (Растислав бан мачвански), са својом ћерком Кунелундом ћ-ев ге^еа ех 8ета (Урош са своја два сина, Драгутином и Милутином) и 50 (ћгсев ро1ен1е8 које угарских а које српских великаша".( 3 ) Као залога пожунском миру буде заручен „млађи син Белин, Бела са Кунегундом бранденбуршком, нећаком Отокара II." „Та је женидба имала бити ујесен(5 окт.) 1264 г. на месту при утоку Фишаве у Дунав на две миље од Беча. Непрегледни

(0 Ер18(;о1а ОНосап а(1 А1ехап<11чш1 IV; — Еи8е1,: безсћ. Д ХЈид. Ке1сћ. е4с. з. 375: — Хе881егг,: 8. 593. ( 2 ) Ое881ег,: 8. 601. ( 3 ) Еп^е),: Оезсћ. б. Г"п§. В. 8 376; Хез81ег веди да је у овој прдтњи био и иекакав руски поглавар Даниел Романовић.

број сјајних шатора, а међу њима у облику цркве направљен је најсјајнији за цркву, У к °ј°ј се младенци венчати. Најпре Д°ђе чешки краљ са младом; онда краљ Бела са својим сином. Уз краља Белу био је Данијел кнез руски, Урош краљ сриски са својим синовима Драгутином и Милутином, бан ијошнеколико великаша сриских.^) У ово време, кад је била уговорена женпдба, по свој прилици биће, као што то тврде и сви угарски историци,( 2 ) даје била уговорена и удаја старије ћерке Стеванове, сина Белиног, Катарине за Драгутина сина Урошева. Том је приликом Урош сигурно по захтеву СтевановОм, како веле исти историци а и биограФ Данило, обећао да ће свом сину Драгутину после свадбе а још за живота свог, уступити престо. Ово је можда једна врло велика погрешка Урошева, због које је сам доцније имао рђаве последице. П. Срећковић( 3 ) а и други историци тврде да је Урош овом женидбом добио (!) ТаЛе 8тШс1аз: Р оу . Нп т . I §. 8. 356. ( 2 ) Еп§е1: Севсћ. Л. ТЈп§. КеЈсН. В. III 8. 228; — Иејачевић: Ш81;. 8егу. 8. 218; —- ХеззНег, 8: 593; — Браство III 8. 139—143.