Београдске општинске новине

Год. XV

- 39 -

Број 10

мљишту, у којој би се могао сместити један ескадрон коњаника, као накнаду за земљиште државно, што } ј О потребно бити да се експронрише за проширење споменичке улице. Одбор је одлучио. да суд општински проучи овај предлог за}едио са тражењем дивизијске команде, да ошитина припомовие државу у грађењу касарни у Београду и да у своје време поднесе одбору свој извештај на решење.

РЕДВНИ САСТАНАК 18 фебруара 1897 год. Председавао председник г. Ник. П. Пашић, ирисуствовао члан суда г. Јов. Антонијевић, од одбор^ика били: г.г. Влад. Чортановић, Д. Ћирковић, Којадин С. Караџић, Ђ. Димитријевић, И. Козлић, Дамјан Стојковић, М. 0. Петровик, Тоша СедесковиК, Др. Марко Т. Леко, Коста Д. Главинић, Др. Л. Пачу, Стеван Максимовић, Д. М. Ђорђевић, Н. Спасић, Коста Чупи!., Бран. Ј. Рајић, Р. Драговић, Блад. М. Ђорћевић, Т>. Р. Одавић, Гаврило Бркић, Ј. СтеФановић, Љуб. ЖивкоТшћ, Мих. Навловић. I Прочитан је записних одборскик одлука седниде држане 6 Фебруара 1897 год. и учињене су ове измене и допуне, у одлуци КњБр. 03, да је предлог одборника г. Др. Л. Пачуа потекао и с обзиром на нов грађевински закон; у одлуци КњБр. 64, да се списак о датим позајмицама иоднесе одбору у првој седници; у одлуци КњБр. 66, да се од имања Вл. Тајсића експроприше по истом закону грађевинском само онај део, што је већ калдрмисан а односно осталог имања и тражења преноси се на дневни ред. Напомену у истом решењу учинио је одборник г. Вл. Чортановић и г. Спасић само, да и тај поклон оспорава. Да решење под КњБр. 68, гласи: „да суд општински проучи овај предмет у своје време изнесе га одбору на решење" а све остало да се изостави.

Мачву и Срем. Но кад узмемо листине угарске тога доба и прегледамо којим је провинцијама управљала маџарска власт: видимо да Мачва има своје банове који су стајали под угарском влашћу. Тако видимо да је тамо управљао Растислав па његови синови Бела и Михаило; но не само то, но и после 1270, 1271 на чак и 1280 године налазимо у мађарским повељама да тамо владају мађарски бани: Хенрик, Ана и т. д. Сем тога да је Мачва заиста била у српским (Урошевим) рукама, не би он имао никакве нужде ратовати за њу 1267 г. са Мађарима. Али, и ако Урош овом синовљевом женидбом није добио никаквога мираза, ипак је он овим постигао велики усиех, а тај је : гито су Маџари од овога доба дигли руке од Хума за свагда, гато је наравно за Србију била велика добит. Но Урош се није задовољио само овим, већ је гледао да и Мачву истргне из Угарске руке и присаједини својој краљевини, због чега и на скоро 1267 г. покварипријатељство са Угрима. У ово доба уУгарској насташе свађе између Беле IV и сина му Стевана. Млађи син Беле IV, Бела владао је самостално, док његов старији брат

II Одборник г Михаило Павловић примећује, да је разрез коморе, ире неколико дана, врло неправедан и пита да ли се зна прецизно, колико и какве клице имају боограђани да даду, иредник је изјавио, да ће на ово питање одговорити кад прегледа акта о овоме, којом ће приликом поднети одбору на увиђај и списак разреза. III Одборник г. Гаврило Бркић предлаже, да се држи преко недеље по једна ванредна седница, у којој би се решавало о предлозима појединих одборника, иредседник је изјавио, да ће по потреби сазивати и ванредне седнице, а да сваки одборник, ако би имао шта предложити, да тај свој предлог упути председнику општине писмено. IV По прочитању акта Управе вар. Београда и њених одељака АБр. 708, 665, 714, 766, 704, коЈима се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица, одбор је изјавио, да је ЈозеФ Хасон трг. доброг владања и средњег имовног стања; да су доброг владања и сиротног имовног стања Стојан Костић овд. трговац, Јов. Ковачевић бив. извршитељ, Јован Вуковићћурчијски калФа; да је Риста П. Милушић бив. трговац доброг владања и да је под стечајем ; да су му непознати Младен Тодоровић таљигаш, Лазар Јанић слуга, Димитрије Јанић шегрт, Нрока СтеФановић сензал и Младен Пауновић обућар. V Председникизноси одбору на мишљење молбе, којима се траже уверења о породичном односу. По прочитању тих молби Ст. Бр. 288 и 403, одбор је изјавио мишљење, да се Смиљани удовој Проке Вуковића и Михајлу Петровићу глумцу може дати тражено уверење о њиховом породичном односу. Стеван није имао никакве власти. Но кад још Стеван дочује и то, да је његов отац Бела намеран поставити за правог наследника млађег брата његовог, устане против оца да је дошло чак до рата. Сем тога, у ово су време Ма^ари имали сукобе и са Бугарима, и сад крал, Урош науми да изврши своју намеру, те 1267 г. по свој прилици у договору са својим рођаком, бугарским царем Константином Техом, удари на Угарску. Но пошто баш тад престаше свађе у Угарској, јер Бела IV призна свог старијег сина Стевана за правог наследника, краљ Урош не само да није ништа успео већ, као што дознајемо из једне угарске повеље од 9 априла 1269 год., буде одбијен и потучен, те се опет мораде са њима мирити. Та повеља гласи: Ншс ев!;, диос1 сиш ио§ (Ве1а IV) рго сопНтаИа е!; ргор!;ег Деуакавшпе 1егге <1е Масћт аихШиш сапвбпи перо!18 по81п Ве]е (1ис1* Соп1ра \Угоз гедет Зеггсге пов1гит езегсг1ит ЛезГтаззетиз , НДеНз шуешз по»1;ег Мшћае1 Шшз Ре1п (1е ^епеге Сћак, т сопШсћд 1р81и8 ге§18 соп!;га орроаИат ас1ет 1'огШег (Нппсаујг, 1е1а1е гићшз ехс1р1еп8, ^ашЈаћкИег ргеНапс1о, 81си! сИат рег капз-

VI По нрочитању молбе Јована Обрадовића нриватијера АБр. 885, одбор је решио, да се Јован Обрадовић ослободи дужности присутника при кв. врачарском из разлога у молби наведених а суд општински да на његово место друго лице одреди. VII По прочитању извештаја комисијског Бр. 192, одбор је одобрио, одређену осу у улици Лебарској (новој Пајсијевој). VIII Председник износи одбору на решење извештај одборског повереништва о прегледу свих општинских благајница. По прочитању тога извештаја, одбор је одлучио, да се овај извештај одштампа у општинским новинама, како би га одборници могли проучити и своје примедбе учинити. IX Поводом решења одборског о штампању извештаја повереништва о прегледу одбор је одлучио, да се од сада сваки извештај одборског повереништва објављује у општинским новинама, за које председник општине нађе, да треба да се објави према важности његовој и ствари о којој говори. X На предлог неколицине одборника одбор је одлучио, да се за прву одборску седницу после ове стави на дневни ред решавање о томе. да се од сада у име наплате трошаринске таксе не примају менице, него да се кредит појединим дужницима може давати само на залогу самога еспапа или артија од вредности.

8шит Дисет Ве1ат поћ18 сопвИШ, и! к1ет Мтћае! т 1рза агеа сег^аппшв, с1ио8 ћагопеб, уМеИсе! ^епегит сш8 <1ет "\Угоз, е! Шшт та&чбћч 1ауагшсогит тогит. сарИуаббе!;. диоз сит агт18 тШ1 ;апћи8 о1 <1ех1гапи8 уакпИћиб поћ18 ргебеп^ауН; диогит уегНаб е1 поШЈа рег Аппат е! Ве1ат поћ18 ЛгИ; геис1а1;а. (Јш рег по8 сит 1и188еп1; т^шееН геШ]егип1, и1 сит М1сћаеИ П(1еП побћ '0 гп осИдеппз тагсгз сопшетз-' зеп1 8е гес1етр1;иго8 с1е (цпђиб сНат 1с1ет М1сћае1 сгисет ргесгозот с1еИдпо Воттг ас1 \чбит Ве1о с1ис18 гес1р188е1;, циат поб ипа сит ге§чпа соп80г1;е поб саг188 тбрћ сеге гедш81У188ети8, 1р8ат сгисет \чсИти8 соп1;епеге (1е 11§'по Вот1П1 1оп^И;шИпет шпи8 ра1те е1; сИт1(Ие, 1аШисНпет уа1еге ра1таа; 1оггаа1;ат 111 аиго Десет тагеагит ргес101П8 ^етпт е!; 1ар1сНћи8 т1гаћ1 Шег ог(Нпа1;ат ебНта1;а гп Vа1оге дигпдепШ тагсаз аип, 1ор1с1ит е1; ^еттагит ес!;."^) (Наставиће се)

(!) Хејег: Со(1ех (Бр1от. К. Нип^ Т. IV, уо 1. 3. р, 490; Т, У V. 1, р. 24.— До овог емо цитата дошди добротох госп. Љ. Ковачевића проф. Вел. Школе.