Београдске општинске новине
1
!
ЗВАНИЧНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ
ГОД. XV.
НЕДЕЈБА, 1$МАЈА 1897.
ВРОЈ 20
ИЗЛАЗЕ НЕДЕЉНО ЈЕДАН-ПУТ
ЦЕНА: За Србију на годину _ — _ НА ПОЛА ГОДИНЕ — — — За стране земље на годину — — — —
— 6 ДИНАРА — 3 — 9
У)
ПРЕТПЛАТУ БАЉА СЈ1АТИ УПУТНИЦОМ НА ОПШТИНСКН СУД А СВЕ КОРЕСПОДЕНЦИЈЕ НА УРЕДНИКА РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ.
НЕПЛАЋЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈУ СЕ
0 Б Ј А В А Прво четворомесечје за ваплату пореза ове 1897. године, истекло је концем мес.еца Априла, По наређењу члапа 102. закона о непосредном порезу и распису ГосподипзмиМастра Фипзнсија од 17. Априла ове год. По.Бр! 9293, Одељење је паредило квартоваим порезницима, да од данас приступе егзеиутивној наплати пореза од свију лица, коЈа порез за прошло четворомесечје до данас ,још нису платила, Одељење овим и последњи пут опомиње и позива грађапство, ла порез за истекло четворомесечје вао и порез за раније годнне, одмах положи како би избегло непријатне последице од егзекугивне наплате. Из Пореског Одељења града Београда б. Маја 1897. године. Пор.Бр- 5504.
РАД 0ДБ0РА 0ПШТИНСК0Г ВАНРЕДНИ САСТАНАК 5 Маја, 1897 год. Нредседавао председник г. Ник. П. Пашић, присуствовао члан суда г. Ђ. Карајовановић, од одборника били г. г Д. Ћирковић, Степаи Максиновић, Д. Стојковић, Влад Чортановић, Љуб. Живковић, С. Ј. Азријел, Сава М. Џе ваировић, Стеван Миљковић, Голуб С. Јањић, Р. Драго вић, И. Козлић, Којадин С. Караџић, Др. Лаза Пачу. Д
Д. Величковић, Ђ. Р. Одавић, М. Тодоровић, Г Б- Милијагаевић, Др. МаркоТ. Леко, Милутин Ј. Марковић, Тодор Мијаиловић, Гаврило Бркић, М. 0 Петровић, Влад. М. Ђорђевић, Н. Р. Поповић. I Прочитан је записннк одборских одлука седнице држане 3. маја 1897. године п иримљен је без измена.
II
Продужен је појединачшг претрес буџета за 1897. гедину. По прочитању сваке тачке по особ, одборје решио, да се у буџету општинском за 1897. годину предвиде још и ови приходи 1 ) III Председник извештава одбор, да су Впктор н Мориц Азријел, трг. из Беча предали општ. београдској за сиротињу православне вере 500 динара а за покој душе свога покојног оца Морена Ј, Азријела, бив. овд.трговцаи грађанина београдског. Одбор је примио к знању, ово саонштење с изјавом захвалности на овом племенитом дару, с тим да се ово објави и нреко онштинских новина.
1) Буџет ће се засебно одштампати, кад га буде и г. министар Финансцја одобрио. Ур,
ВАНРЕДНИ САСТАНАК 7 Маја Ј897. год. Председавао председник г. Ник: П- Пашић, ирисуствовао члан суда г. Бран- Рајић, од одборника бцли: г. г. Д. Ђирковић, Р. Драговић, Стеван Максимовић Дамјан Стојковић, С. Ј. Азријел, Ђ. Милијашевић, Стеван Максимовић, Коста Чуиић, Драг. Стаменковић, Милутин Ј. Марковић, Голуб С. Јањић, И. Козлић, Љуб. Живковић, М. Штрбић, Др. Лаза Пачу, М. Капетановић, Ђ. Р. Одавић М. Савчић, Тодор Ј. Мијаиловић, М. Тодоровић, Вл. Чортановић, К. С. Караџић, Косга Д. Главинић, Ђ. Димитријевић, Др. Марко Т. Леко, Евг. М. Чоловић, Н. РПоповић. Прочитан је заппсник одборских одлука седпице држане 5. маја 1897. године и примљен је без измена. II Одборник г. Дим. Ћирковић. подноси нпсмен иредлог, да се наплаћивање таксе трошаринске у вароши Београду изда под закуп за известан бро.ј година. Но прочитању тога предлога одборје одлучио, да се овај предлог стави надневниред. Ш Продужен је иојединачни претрес буџета за 1897. године. По прочитању сваке тачке по особ, одбор је решпо,
ПШШВ СПОМЕШ
Као што је у ирошлом броју јављено, Павчићев је споменик на свечан начин откривен у парку на Краљевом тргу у недељу 11. Маја 1897 год. Свечаност ову благоволео је Својим високим присуствовањем увеличати Његово Величанство Краљ, окружен Краљевском Владом, члановима Државног Савета и члановнма Краљ Српсае Академије Наука. Поред ове господе био је натрибини г. Георгијев, дипломатски заступник Квежевине Бугарске вао ботааичар и пријатељ пок. Панчаћа, г. Сп. Брусина прОФ. Свеучилишга загребачког члани изасланик Југословенскеакадемије знаности и уметносги, г. Таце геолог, члан и изасланик бечког геолошког завода, којих је учених ^друшгава био и иок. Панчвћ члап, и г. М, С. Мостић адв. са госпођом као ћерком пок. Панчића. Поред трибине а око споменвка били су г. г. Члапови Касације и Апелзције Главне Контроле, биши оФицири, проФ. Вел. Школе и свах оствлих школа у Београду,
учитељи, беградсво певачко Друштво, чији је члан био слављепик, Великошколско друштво Панчић, великошколско певачко друштво ОбилиН, представнишгво општине београдске, и много отмених грађана београдских. Свечаност откравања огпочела је тачпо у 11 часова пре подне молепствијем и водоосвећењем, што је извршио ЊеговоВисокопреосвештеиство Матропошг господин Михаило са свештеницима. После свршенога богослужења прву је речузео г. Нив. П. Пашић, председник београдске оиштина, којаје и узела на себе да овај спомепик о своме трошау нодигне. Г. Н. П. Пашић рекао је : ВАШЕ ВЕ<ЛИЧАНСТВО, Премидостиви Господару Поштована Господо и Госпо^е. „Престоници српској, дивном и староставном Београду, паш је у део та особига и ванредна почасг да подигне споменик своме скромном, тихом и честитом грађанину и Србину, али и своме великом и светсвом ниучењаку—Ј осифу Папчићу. Подижући овај вечати споменив, Престоница је уитала да даде јасна израза
својој захвалности и признателности ономе своме суграђанину, који је допринео да се име Београда веже и пронесе са именом и славом светског пеучењааа и који је дао доказа да Срба у културној утакмици не изостају иза других напредних јевропсвих народа. Подижући овај споменик Престоница Србије хтела је да ободри млађи српски нараштај на културни и књижевни рад, и да пружи доказа да су јој Срби мили, па ма где они рођени били, и да их Београд братски прихвата и помаже на дику и своју и целога Српства. Преставници Престонице моле Ваше Велачапство да изволи примити изразе дубоке благодарности шго је Својим високим присуством увеличало ову свечаност и дало поновна доказа да су српсви Владаоци били и остали заштитници културе и књижевносги — и моле Ваше Величанство да изволе дати високу дозволу да се споменив откријо и преда грађанству на чување а омладини на подстицање на културни и научни рад." Чим је Председник општине завршио свој говор споменик би отвривен а присутни изговорише „Слава Панчићу."