Београдске општинске новине
ЗВАНИЧНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ
ГОД XV.
СУБОТА 8. НОВЕМБРА 1897.
ВРОЈ 38
II 3 Л А 3 Е Н Е Д Е Љ Н О Ј Е Д А Н - П У Т ЈЦЕИА:
За Србију нА годнну — на пола године За стране земље на годину
— 3
0 ДИНАРА
ПРЕТПЛАТУ НЛЈГ.А СЈЛАТМ У1Ј.УТШ4ЦОМ ПА ОПШТИНС И, СУД А СВЕ 110ГЕСП0ДЕIIЦИ,1ЕIIА УЈРЕДНИКА
Р ,У1СОПИСИ НЕ ВРАИАЈУ СЕ. НЕПЛАЋЕНА ПИСМА НЕ ЛРИМАЈУ СЕ
0 Г Ј1 А С С&мостална монополска унрава актом својим од 24 о м. МБр. 39278 саопгатила је овој управи следеће: „Н а основу постојећег решења г. Министра Финансија, управа држаних монопола овими звештава начелство и управу Београда, да ће од 1 Новембра ове године пуститч у саобраћај таксене менице без жига касе ерпске ренте од по два динара комад усљед чега начелство ће — управа - - поступити у свему онако како је наређено расписом од 1 и 18 Саптембра т г. ПВр 32550 и 34186 за таксене марке односно замене " Саопштавајући предње судупрепоручује му се да и по овоме поступи онако исто као и по акту ове управе од 4 Септембра т г. КБр. 4770 и 13. т. м КВр. 5456 КБр 5648. Из управе вароши Бео града 28 Октобра 1.897 године.
место главног благатикц, у Суду оиштине вароша Београда од 1. Децембра ове гоа. Л.ица, аоја жеде компетовати на ово звање, имају се писмевим молбама са доказима о својој саособно!"ти обрагити Председниш.ву вајдаље до 15 Новембратек. год. По буџету је плата блага]иаку 4000 динара годишње у сребру. Излбрани благијнак биће Дужаи положиги Суду кауцију од 20.000 динара у готовом новцу, или у државиим ар|ијама од вредности или у неиовретаом имању. Од стране Суда општине београдске 21. Октобра 1897. год АБр 5852
О Б Ј А В А И пекомро.ча службовања г. Тзорђу Ж. Нешићу, главном бдагајаииу. упракњ^но је
РАД 0ДБ0РА 0ПШТИНСК0Г РЕДОВНИ САСТАНАК 23. Окт.1897. Пре,делдаш>о заетуппик председа^« чдаи еуда г. Бран. Ј. Рајић, нриеуствовао члан суда г. '11. КарајовановиЈј од одборника били: г.г. М. Капетановић, Коста М: Т ^урић, Ђ. Димитријевић, Мар. Петронијевић, Мидутин Ј. Марковић, Мијаило Г Б. Илић, Стеван Максимовић, Влад. Чортановић, Др. Леко, Коста П. Микајловић, Стеван Миљковић, Евг. М. Чоловић, Милан Арсенијевић, Милован Миленковић. I Прочитан је записник одборских одлука седнице држане20. октобра 1897. год. и у одлуци КЊБр. 486 учињена је измена.
да се питања ова одложе докраЈа ове гндине 11. Председннк игшоси одбору на мишљењемодбе којима се траже уверења о породичнои односу. По прочитању тих молби СТБр. 2089, 2992, одбор је изјавиО мишљење, да се молиоцима Дру Мих Величковићу и Павлу Стевановићу пензионеру може дати тражено уверење о њиховим породичним односима. Ш Пошто се на, неколико позива није никако састала комисија одборска, за класиФИкациј у улииа, то је одбор одлучио, да се у првој седници за овом иза бере другакомисија да изврши овај посао. IV Заступник нредседника изпештава одбор, да је Унрава вар. Београда решењем својим од 21. окт. 1897. год. АБр. 5866 ббуставила од извршења решење суда онштннског од ,15. окт. 189 7 АБр. 5733 одпосно цене лебу н наредила је да до првог новембра буде цена лебу 32 паре но килограму, а нрвог новембра да суд општински одредн правилнију осиову за одређивање цеие лебу. Одбор је нримио к знању ово саопгатење са препоруком, да суд опгатински ирикупи нужне иодатке. како
II
ЛИТАЊЕ 0 ЊЕГОВУ НАСЛЕДСТВ7 од оставке краља Стефана Драгутииа до лобеде краља Стефана Уроша iii. над краљем Владиславом ii. иоторнска раоправа
Мото: Знати много о једној ствари, а по мало од свију; знати добро оно, што се тиче српске народности, срнства и словенства, а по мало заједничку науку: то ја желим будућим српским трудбеницима на просветноме пољу, а и да им се број умножи ! Ј. Бошковић.
ЉУБ. АНДРЕЈЕВНЋ, (Ова је расараеа паграђена арвом видовданском наградом Оаштине Београдске у \од. 18.90.)
По доласку на престо краљ Стеван Драгутин „ев скорћ мано малоу времени миноувћшоу, .. гааздештоу н4которого работош св властели своими, подв градомв И ^лечемт, пад г 1> оубо сб кона и СБнроуин ногоу свсш .' То је, вели архиепископ
1. Данило Архиеп. Животи краљева и архиепаскоиа срп. стр 23—24.
Данило, нагнало властелу да са тугом на срцу и сузама у очима изађе пред свога љубљенога краља и изјави му да он није вигае за владаоца, износећи му и све рђаве последице ако и даље остане на престолу Краљ Драгутин наставља АЕ. Данило, размисливгаи и сам о томе и увидевши да га је Бог тиме казнио, што је отео престо од свога оца, почне се за то свје недело љуто кајати, и одлучи да иреда престо своме млађем брату Милу тину. Тога ради поручи Милутину да му што пре дође, нагласивши да „великн таинн вЈлшание"' имас њим. На ту поруку Милутин је одмах похитао брату у Дежево. Ресултат наглашених договора био је тај што краљ Драгутин „дарова >еемоу — Милутину — крал^вство вб Расћ вб мћст4 рекомћМБ Д4;жев4" а ,самв же сб благочмдивни ихристолгобиввшкралБ Стеванв .... славоу землћнааго царствил и пр^столв гвои оставивћ*. са својом супругом и неким делом властеле оде у Мачву „гоже далБ кЈмоу бћ тбстб 'его кралг оугрћскни*. Толико АЕ. Данило на овоме месту о узроку са кога је, начину како је и месту где је краљ Драгутин уступпо престо краљу Милу гину, а годину кад се је тај значајан догађај десио, није забележио. Забелешке доцнијих домаћих летопи. На истом месту стр. 25.
саца у томе се као и у другим питањима не слажу међу собом: а има их, који и не знају за овај догађај нити за владу краља Дрзгутина', већ тврде да јекраља Уроша I. наследио непосредно краљ Урога II. Милутин. 2 Савремени путник Буркард, с којим ћемо се у овој расправи још неколико пута срести прича да је краљ Урош II Милутин, после смрти свога оца, устао на свога брата Стевана Драгутина „који већ краљевагае у Расији, али се догоди да на бојном пољу Урога буде побеђен а по том СтеФан смиловавгаи се на крв свога брата, опрости му, и но својој драгој вољи подели краљевину са својим братом Урошем" 3 — Као гато се види, ово је причање не само различито него и у многомепротивно Даниловом причању. Орбини је направио приличну збрку са синовима краља УрогааР алии цо њему Драгутин је дошао насилним путем на престо свога оца, кога се после кратког времена одрекао у корист млађег брата Милутина.* ДиФрен је доцније овоме додао још и то. да је краљ Драгутин уступио престо под погодбом да га Милутин остави у наслеђе не своме него Драгу-
1. Дан. Жив. краљ. стр. 25—28. — 2. 81;агше VI. стр. 20; XIII стр. 168, 177, 183, 192; Споменик III. стр. 95, 154,. и др. Ј- 3. Годишљица XIV. стр. 24; 4. ОгМт М. Ј1 Ее^по 4е §И 81аУ1. р. 252. —