Београдске општинске новине

Год. XV

би се првог новембра могла правилније одредити цена лебу V Председавајући извоштава одбор, да г. Мии, Финанснја претиисом својим А1>р 7557 тражи да одбор оиштински доиуии своје решење од 11. окт. 1897. ББр. 5020 односно кредита на издржавање чистичара. По прочитаљу тога нретииса АБр. 5944 одбор је решио, накнадно решењу одборском од 11. окт. 1897. ББр. 5020 одобрава се, да се за плату четрдесет и једног чисгичара од 1. септембра 1897. до краја исте год. може на терет главнице општииске утрошити десет иљада и осамдесет динара. VI Уастугшик председника изцоси одбо}>у модбу иевачког друштва Станковић, да се убаштини на земљиште уступљено му закоподавним решењем од 2. дедембра 1895. год. По прочитању те модбе одбор је оддучио, да се овај предмет одложи, а да међутим суд општински целу ову ствар представи надзорној власти и г. Мннистру унутрашњих дела. VII По прочитању акта г. Мин. грађевина ГБр. 2137, којим је задржато од извршења решење одборско од 21. и 28. августа 1897. АБр. 3850 односно експропријације имања нок. Н. Стајевића и нарсђепо, да се цело то имање експроприше по процени од 30. јуда 1897. године, одбор је решио, да суд општински по овоме решењу г Министра грађевина поступи и изврши експропријацију имања пок, Н. Стајевића с тим. да се дуг Управи Фондова пренесе на регулациони фонд VIII По прочитању молбе задруге жедезничког особља, којом моди, да се набављена дрва за чданове задругине осдободе општинске трошаринске таксе, одбор је решио, да се задруга одбије од овог тражења. IX По прочитању модбе Вељка Бошковића закупца општинске баште до Дунава АБр. 2723 и извештаја економног одељења, одбор је решио, да се закупац Вељко Бошковић ослотиновом сину. Ово своје тврђење ДиФрен оснира на причању грчког савременног историка Пахимера. 1 Од доцнијих историка који су се до тицали овога питања, готово сви усвајају ово, што смо рекли да тврде Орбинн и ДиФрен. Колико нам је познато само Фарлати у томе чини изузетак. Он је на једном месту сасвим узгредно избацио ово: <1ио 1га4геа 81е1апи8 сш Сга^иИпо, е1 ТЈгозсшз си1 МПи1;Јпо со§-потеп 1их1; ргоу1псг18 1п1ег ае с И угвјв , геотшБап!. 1п 8ег1)На. 3 ТТТ то се године овога догађаја тиче, и међу историцима владала је раније несугласица, као што напоменусно и за забелешке домаћих летописа Али од Рајића па све до појаве Јеричекове Историје Бугара већина је усвојила била као тачну год. 1275., коју је одредио Рајић у својој исторнји. 3 Тек од појаве поме нутог Јеричековог дела, дакле од године 1^76. почело се је ово питање озбиљније претресати. У томеједелу Јиречеквише узгред изнео, да ,је Драгутин уступио престо Милутину год 1281. 4 Од осталих српских историка то не би одмах при мљено, већ изазва дубље проучавање г. Ко-

1. 1)и Кгезпе С. ШвЈопе <1е Гешрјге (1е Соп81апНпор1е.... ј). 236; ЈИупсипг уе1. е1. поу .. р. 56—57. - 2. Уаг1а<;о Бап. Ј11уг1С1 засп, Тћ. IV. р- 54. — 3. Раичв Ј. Иеторил раз. елав. нар. II- етр. 532.; — 4. Риски превод стр. 371.

боди плаћања овогодишње закупне цене за ову башту у двадесет и чотири динара, пошто је иста башта овс године била дуго поплављенаX Оо прочитању модбе Соломона С. Алву закупца Фијакерсте таксе АСр. 3012, да се осло боди илаћањаа ареиде за оне месеце овс год., када Фијакеристи нису радиди, одбор је решио, да се модилац Алву одбије од овог тражења XI По нрочитању молбе И. Неранџића овд. трг., да му се ексироприше имање звано „ ЕснаФСка каФана" одбор је оддучио да се овај предмет одложи за прву седницу за овом. XII' По прочитању претписа г. Министра војног АБр. 3539, да општина уступи своје земљиште иа врачару и топчидерском брду за грађење касарне, одбор је одлучио, да се овај предмет одложи за прву седницу за овом. Х1П На предлог водоводног одељења АБр. 4521, одбор је решио, одобрава се кредит од седам иљада четрдесет и један динар на терет дотичне буџетске партије за оправку бунара и осталих инсталација на Белим водама према предрачуну и напрту. Посао овај да се изврши у режији а одборници г.г Др. М. Т. Леко и Милан О Петровнћ да од времена на време рад овај кон тролишу. XIV По ирочитању претписа г. Мин. народне иривреде АБр. 743 и ранијих, односно уступања фондовпог земљишта у гдумачкој улици за нодизање иоштанско телеграФског здања, одбор је одлучио, да се решавање по овом предмету одложи, док се не расправи питање о својини овог земљишта. XV По прочитању нредрачуна грађев. одељења ГВр 1577 за оправку пута од доњег града до вачевића и г. Љ. 1 ПазловићаИв. 2 Ресултати њихова истраживања, докојихсу дошли готово истпм путем, помоћу истих чињеница и говово у исто време само су боље утврдили поменуто Јиречеково тврђење. Најнре су доказали да је Драгутин био српски краљ и год. 1281, а за тим да Милутин није могао ступио на српски краљевски престо пре те године. Да је Драгутин и 1281. године био српски краљ, закључују према овоме што ћемо навести. 1. У писму од 1281. год. „Стефанв по милости божиеи кралв србскихв землв и помифСниХћ" јавља Николи Маврижину и судијама и већницима дубрвачким. да ће уговор, који су били закљу шли с њим на пет година и коме је сада рок исгекао, важити и даље „донл8 жив^ право с краљеввствомв« му. 8 Како се краљ Драгутин потписивао само Стефанв, а краљ Милутин Стефанћ Оурошв то је ово нисмо извесно Драгутиново а не Милутиново, и ако је на полеђини истога сабележено РоуеНа ТЈго8Ј1 ге^чз " Ово се још боље утврђује иоређењем овога иисма са једним другим у коме „Стефанв Оуроињ по милости божи нралБ.." јавља властели и општини дубровачкој да све повластице,

1. Годишшица 111. стр. 379 — 387.; — 2, Гласник XI/VIII стр. 235—240,; — 3. Моп 8егћ. бр. БУИ.;

Душанове улице, што би коштало 7900 динара одбор је одлучио, да се решавање по овом предмету одложи за прву седницу за овом. XVI Одборник г. Милан Арсвнијевић тражи да се иодпесе одбору извештај о до сада узетим позајмицама из трошаринских прихода са назпачењем на шта су утрошепе и кад ће их оиштниска каса вратити трошарини. Одбор је нрепоручцо суду, да овај извештај сиреми и поднесс одбору.

ОПШТИНСКИ ТГООЛОВИ Промени сгана Г. др. Самуило Ноас 011 штински лекар за кварт дорћолски од 1. новембра о г. станује у Добричиној улици број 13 (више Чукур чесме. у кући Димитрија Субашића трг). Комапди VII. иукооског округа пресељена је из Палилуле на Врачар и смештена у Вишеградској улици број 14

Мисли о преустројству књиговодства београдске општиие. нише Милија ЈовановиЋ млађи кшиговођа општинс. 1 увод. Давно ]е се већ опазило, да књиговодсгво општпнско, вођено по прописима који су прописани за све општине у Србији, не одговара оним условима који су потребни за београдску општину, чији буџет годишњи износи 1.280.000 динара, и чији су новчани послови тако разноврсни. и толико разгранати Одбор као и Суд општински, тражили су начина, како да се општинско књиговодство подеси тако, да одговори свему оном, што је за београдску општину по требно и после дугог и свестраног про чавања, дошло }е се на мисао да је за општину београдску, једино корисан, и најбољи начин да се стари једноставни које им је био дао брат му „Кралћ Степанћ«, остају и даље у важност.Л Ово писмо није дакле.ништадруго до потврда предњега Још треба приметити и то,да је на полеђини овога другога писма за бележено „ 1лМега с1е расе ге§18 поу 1 ЦговИ пипс евк т уИа 8иа". 2. Познате су две листине, једна од 3 јула 1281 год. издата од стране ко торских иосланик Дубровчанима којом признају да су примили оставу жупана десе, и у којој се спомиње и овлашћење которске општине од 1. јула исте године, истим посланицима, у коме се вели да их шаље у Дубровник .господин наш краљ Стеван 2 , и друга од 30 октобра 1285. год коју су издали Дубровчани Которанима кад су изели натраг ту Десину оставу да је даду његовој матери Белослави, која је тога ради дошла била у Дубровник ,,с писмом господина краља Уроша". 3 "Доиста врло би неприродно било — примећује г. Ковачевић — претпоставити да би Которани и Дубровчани, који су у свјсма догађајима у Србији били у вијек добро обавијештени, истога владаоца називали ]едном Стеваном, а другом Урошем, него су јамачно под првијем мислили Драгутина, а под дру-

1. На ист. м. бр. 1Л- — 2. КаД 1. стр. 135 — 138. з. На ист. м. стр. 140.