Београдске општинске новине

Год. XV

У последње време, на оппггинско књиговодство, поднгнута је вика да оно не ваља, да оно не може да покаже право стање и т д. и т. д. Поменуто је да је двошо књиговодсгво новина, а нарочито, јединствсно је у општини, према томс мора имати празнина. За то пак осудити га ноправно је 11 >ега треба допунити, а што јесувише избацити, оно и овакоко какво је данас, са свима скојим манама, ипак је боља од једноставиог, простог, јер оно само себе контролише, те је немогућно учинити грешку, или злоупотребу, а да се то не примети, што је код простог књиговодства могућно Књиговодство криве да оно не може да покаже тачно стање општинско, међу тим оно саставл>а свој биланс сваког месеца и све оно што благајница иснлати шш наплати, улази у тај биланс. Сваке го дине закључује своје рачуне, и показује стање, које је истинито али оно не показује, нити може да покаже, све оне рачуне које су поједина лица за разне радове, или набавке поднели, и који се по разним оделењима у Фијокама чуваЈЈ>. а оваких рачуна било је преко 100.000 дин. у месецу јануару, т. г. који су од прошле годино заостали неисплаћени. Тако исто књиговодство не може да покаже колико је предузето каквих радова који се у послу налазе, а ови износе по пеколико стотина хиљада динара годишње, а не може то да покаже, за то што се књиговодству никад не јави коме је што, и пошто дато у израду То и још томе слични случајеви сметају да књиговодство може да покаже право и истинито стање, но само стање о свршеним и исплаћеним радовима. Једне новине доносе сталну рубрику: где је утрошено 4,162 258.53 динара што је трошарина од почетка до данас при мила? Од горње суме општина је по комисиском извештају (види општинске но вине бр. 27. о. г ) примила динара 2 000.000 округло.

Од почетка трошариие до 1. јануара т г. општина је утрошила: На грађење кеја 83.087,11 д. „ « калдрме из зајма 7?5.463,13 д. ., „ каиализације 61 013 24 д. ., , дорћолске школе 212.073 64 д ,, ,, палилулске .. 176.663,03 д. , , водоводавише од 2 000,000, колико дугује Народној Бапци 850.988,24 д. Свега 2, 09.288,29 д. Ове суме само, па показују ве1)у суму но 1нто је од трошарине примљено акад би се овоме додало још колико је исплаћсгго за разна земљишта купљена, за регулације, за коморска кола за суме које су аконто радова издате и т д и т. д Онда би сума била куд и камо још већа. Ето ту су новци трошарински, а оне горње суме, еве су по закону о трошарини, њој остављене у дужност да их исплати Осталу суму преко 2 000.000 потрошила је нешто трошарина на своје трошкове и то један добар део, а другим делом плаћан је интерес Народној Банци на дуг од 2,000.000 који је направљен за грађење водовода а овај сам интерес годишње износи 120.000 дин а сами менични бланкети 9000—10000 динара Ето где је утрошен новац и трошарински, и онштински, и водоводни и гробљански и све на основу одобрења суда и одбора, а где је потреба била, и г. министра Финансија и за т<> ваљда неће бити криво књиговсдство него прилике и потребе, јер сви колико насје у Београду а и у целој Србији, желимо да наш »^еоград буде угледан град да се можемо са њиме пред сваким подичити као што се и други образовани народи, са својим престоницама поносе. Суд и одбор општински пометени овим и оваким гласовима о књиговодству општинском у место да су од књиговодства тражили реФерет шта све смета књиго

■систем, замени новим, двојним књижењем, који је ван свакога спора бољи, тачнији, и подеснији за све оне циљеве, којима треба књиговодство, једнс тако велике установе, као пгго је Београдска општина, да послужи. Што је смишљано, то је учињено, и према одобрењима; Одбора општинског, и Господина Министра унутрашњнх дела, оппхтинско књиговодсгво од 1892 године, води се по двојном систему. Кад се зна да је двојно књиговодство новииа у Србији, тако да га имају само новчани заводи, и по који већи трговац, и од надлештава државних заведено је •само у монополској управи, жељезници, и класној лутрији, и према томе да није лако применити га, на општину, нарочито још кад се мора пазити да оно норед правила о књиговодству мора водити рачуна: о буџету, о закону у оиштинама, и о прописима главне контроле. Кад се ■све то буде узело у обзир не би било никакво чудо, да се нарочито нрвих година, нокажу празнине, које ваља у току година исправљати, тако, да књиговодство после неколико година дође у тако стање, да свима горњим условима одговори, и да контролише свуколику новчану радњу општинску. Да ли је и колико, садање књиговодство београдске општине постигло своју ламеру, то јест, да ли одговара свима горњим условима, и шта би још требало изменити, или увести, у књиговодство, па да оно постане ираво огледало газдовања општинског по могућству и разумевању писца, биће изложено у овим јредовима. Унапред се писац ових редова огра- ; |ује од каквих амбиција, или пакости, но једино у намери, да као дугогодишњи службеник општински. у колико му је могућно, послужи општину искуством које је у њеној служби добио и да јој се као њен чиновник и као грађанин одужи.

гијем Милутина којимасуоно владалачка, а ово породична (приватна) имена '. 1 Из онога под 1. види се да је Драгутин био српски краљ године 1281., а из овога под 2. види се да је то био и до 1. јула те године. Још као трећи дожаз да Драгутин није уступио Милутину ; жраљевски престо пре 1281. год г Кова- ! чевић наводи и тадашњи однос Мачве | ирема Угарској круни. Од год 1280. до I 1282. Јелисавета, мати угарског краља Владислава а ташта Драгутинова, била је „скгшвба 1;о1;т8 81а\ г оп1е, <1е Масћо е1; 6.е Воапа". А како по Данилу знамо да је одмах по одступању са престола краљ Драгутин отишао у Мачву. и како није лознато да је од одступања са престола па до доласка у Мачву пробавио негде на другом месту, могло би се закључити да је био српским краљем целе 1281. године. 2 А да Милутин није био српски краљ шре 1281. године наводе за доказ ово 1. Неки Драгоман писао је поуку од Јован Златуоста, и на крају је записао да је т > радио године 6794 1286. а пете године владе Милутинове, и још и то, да је те године постављен за архиеиископа Јаков. 3 Из тога се записа може закључити 1. Гедишњида' ( П1. сгр. 381. —4. На ист. м. стр. 381 383- — 5. Моп. 8егК бр. 388,- Саоменик XV. стр. 39. •6. Глаасник VI,УШ' стр. 339 140.

прво да је Милутин дошао на владу из међу септембра 1281, и септембра 1282. годиие, а за тим из иоследњег става г. Павловић изводи да, је то било негде између јануара и септембра 1282 год 6 А ево како. Архиепископ Јанићије умро је 28. маја 1279. год и на његово место постављен је Јевстатије I. Овај је провео на архиепископској столици 8 година и умро 4. јануара године 1286.; после њега постављен је архиепископ Јаков, који се спомиње у наведеном запису. Јаков је дакле постао архиепископом после 4 јануара 1286. год. из чега излази, да је после 4. тануара те године писан и поменути запис А како је година 1286 била аета година Милутинове владе то је он завладао годиа 1282 и то између јануара и септембра. Ну да се овим путем не може доћи до оволике тачности, да дакле ово последље не мора овако бити, лако је увидети.' 2 По причању АЕ. Данила краљ је Милутин ударио први пут иа грчко царство за живота цара Михаила Палеолога и овај пошав са војском противу Срба умре у путу. Како је то било П.декембра 1282. године, то је онда и први на-

1. Вуловић Св. „Белешке о архиепископу Никодиму". Глас 48 стр. 11.

пад Милутивов био те године и то пре октобра, јер је, по Пахимеру, овога ме сеца Палеолог скупљао војску да нападне на Србе А да би ближе одредио у којс ја доба 1282. год. Милутин напао на Ви зентију, г Ковачевић је узео у помоћ и та дашњи однос између краља Драгутина и краља КарлаБ Валоа. 2 Преговори о пријатељству између краља Уроша I. и Карла I. продужили су се и за време Драгутиново. Године 1280 дошла је у Србију Марија, рођака Карлова а сестра Драгутинове матере Јелене, ради виђења са овом. Ну како су поеле кратког времена Драгутин и Карло заједнички напали на грчко царство изгледа вели да Маријаније долазила само ради виђења са краљицом Јеленом, већ је имала да изврши и мисију политичке природе. И ако су савезници при овом првом нападу били сузбијеии, опет године 1281. почетком априла посланик српски кнез Ђурађ и Марија еестра Јеленина полазе из Неапоља у Србију. Значи дакле да први пораз није покварио савез између Карла и Драгутина. Наставиће се.

2. Годишњица III. стр. 384—386.