Београдске општинске новине

Бро ј 39

Год. XV

а другу предаЈе грађанпну кога упутн на касу да плати дотичну таксу, Благајник пошто прими новац и потпише упутнииу, заведе је у свој дневник и отави на истој број под којим је у диевнику заводена, враћа је грађанину, да је однесе чиновнику који га је благајни упутио, дк му по повратку упутнице изда ствар, за коју је таксу платио. Свако вече сви чиновници који су ма шта благајници за наплату упутили, мораЈу саставиги предајпу листу, по парти јама буцетским, и предати је подблагајнику, а овзј ће сравнити суме с вију предајни .листа тога дана, са сумом љеговог дневпика тога дана, и ако су суме једнаке зпак јс да је исправно, пошисаће све предајне листе Па их унутити ликвидатору, да их ликвидира, а за тим сав новац нредаги главном благајнику, који ће му у самом дневнику потврдити пријем. Овај се приход мора сваког дана нредавати главној благајни. Никакву исплату па ни аконто плате благајник не сме издати, док то не овери и ликвидатор гако да се стање благајне и стање ликвидатуре слаже свакога дана. Сваки рачун који се из ликвидације упути благајни, благајник -мора одмах исплатити По могућству укинути аконто плата, па макар се плата сваких 15 дана издавала по списку. На сгако примање благајник мора издати признаницу. За оне грађане који имају редовна примања или издавања, да се одштампају књшкице, на Форму уложни књижица нов чани завода, у коју да се ааведе сума к оју дотични дугује или потражује, и свака отплата или наплата, у који је дан учињена, ово да потпише благајник који новац прими. Нарочито је корисно и за општину и за гра^ане д« се ове књиге ув ду, што грађапин не мора да чува већи број признаница, а општина сваког плаћања или наплате коптролише и све раније суме ђује повластице граду Дубровнику. које је био добио још од краља Уроша I, да може држати неке земље и винограде и орања. 1 Преко истих тих посланика пише општини Дубровачкој у истом смислу и краљица Јелена „милоств створи кралеввство ми ОИВШИН-ћ дНброввчвскои, ш,о си 8 двжали винограде 8 господина ми свето почивБшега кралл, то да си и СБде дрБже; и как8 имб е милостб створилв сннб кралевБства ми кралкУрошв, такоге имб и н стварамБ Писмо је писано у Котражи; од дубровачке: стране као што смо рекли, били су исти посланици који су пре тога били и код краља Милутина .а од српске стране судија Болеслав, ка знбцб Мрњан и судија Десислав. Потписала се „нЈлћна кралица". Одавде дознајемо пре свега, да је краљица Јелена имала у близини Дубровника својих винограда а н.ен син краљ Милутин, сем винограда, и њива и других земаља, а затим да је тим својим имањем управљала онако, како су то радили и остали српски владаоци пре ње и њен син у њено доба, и најпосле још и то, да је имала под својом влашћу судија и других чиновника, преко којих је вршила владалачку власт.

1 Моп. 8егћ. бр. БУШ. стр. 65. ' На кстом иесту. бр. 1ЛХ стр. 65.

кад су ноложено и ко их јв иримио, тв не би могло <>ити злоупотреба као до сада. Оваке књиге да се уведу и за чиновнике којима се наплаћује по забранама, или позајмице. Депозите к је благајпик прима да се уведу кроз књиговодсгво, у противпом да се сви депозити иредаду дедозитном бделењу. Благајник мора водити Дневник благајнс, у који со уводе сва примања и издавања општинска Дневник се закључује свакога дана, тако да се и стање благајпо свакога дана може видоти Дневник благајне мора се слагати са главним дневником књиговодства. Благајник је одговоран, акг> исплати ко'и акт који још пије уродно ликвидаран и потписан. VI. Књиговодство. Књиговодство се води по двојном систему Оно има Главни дневник и Главну књпгу, у ове д| е књиге морају у1.и сви новчани послови гпштински, било да се одмах исплатом сврше или изврши задужење Поред ових књига за веће рачуне имаће партијалници — сконтра — као на пр.: за дужнике, за повериоце, за дуж нике калдрме, за разне Фондове, за кауцијв, и т. д. Књижење мора бити свакога дана једнак > — ажурно — са дневниггом благајне и са приходником и расходником Меоечни извод — биланс — из главне књиге мора се свакога месеца сравнити са изводима из приходника и расходника,а ст ње благајне мора се сваког дана слагати са Дневником касе. По стању општинском од 30 септембра има по главној књизи отворених 44 рачуна, од овпх рачуна требд поништити: Привремене издатке, Грађење водовода, Грађење дорћолске и палилулске школе, Грађење дорћолске цркве, Дужнике тро-

4. У мају 1304 год „1€л г 1ша кралица" српска јавља дубровачком кнезу Марину Бадвару да је неки Николица лажно оптужен, јер кривица није пронађена и она му допушта да и даље може ићи „свободно по мо1еи земли како и др8зимв вашимћ дУбровчаномБ паче и боле" 1 И још 5 У хрисовуљи којом краљ Милутин утврђује манастиру св. Марије Ртачке поклон своје матере краљице Јелене из међу осталога читамо „... како \е <вбла дала гостопа ми мати кралица Шлћна и шна 16 дала и записала, то потвр^ди краљевБство ми и записа. . " 2 Према овоме што смо у ових пет тачака навели може се са довољно поузданости тврдити, да је непотпуно причање АЕ. Данила о животу и раду краљице Јелене после смрти краља 3 7 роша I. јер се из овога види да је својом облашћу уирављала као прави владалац, водила преговоре и закључивала уговоре као и остали српски владаоци пре и после ње. 3 III Према причању АЕ Данила, које смо у почетку навели, краљ је Драгутин

1 На истом месту. бр. БХ^. стр. 66—67. 2 На истом месту бр. БХУ. стр. 68. 3 Према хрисовуљи, саопштеној у Гласнику ХБУП стр. 222—224, којом краљица Једена даје манастиру у Врањини село Кринице и уљаник у Крушевицу и сто периера, а која је по свој придици старија од смрти крпља Уроша I, и према писму краљжчином, штампаном у Моп. 8егћ. под бр. БХУ1, само ако му је доба постанка

шарине, Поклоне божићне Прирсз из 1896 год.. Нреносне кредите, Трошарински буџет, Камату и трошков зајма, Лжију розервну и Јавне чесме. А да со отворе: Рачун благајио злато Рачун благајне трошаринск ■. Рачун зајма за сваки нов зајам, Рачун београдске задруге, Рачун београдског кредитног завода, Теку1ш рачун за радово и набавко. Привромени издатци преноое се на текући рачун и то овако: Орака воћа поруџбина која се не може извршити док се но узима аконго, да са одобри теку1)И« рачупом лиФоцар гу, а задужи оп ■ штина — главница — кад се редовним пугем изда аконто те лиФерације или посла, да се задужи- буцетска позиција која је одређена за тај посао, а одобри благајои, у исго време истим икгом без нарочитог реФерата има се са толиком истом сумом одобрити општина — главница, а задужити гекући рачун лиферанта. Оваким радом чим се склопи биланс, ако је иначе добро вођен, апсолутно мора показати тачно стање, праву активу и пасиву, то јест видеће се колико ,је предузето радова по пени, колико је на исте издато и колико још има да се по тим пословима изда. Ови рачуни сметали су да се никад није знало право стање општинско, а ако се буде радило по овом начину, онда ће се увек морати показати право стање. Грађење: водовода, и дорћолске и палилулске школе да се као свршени послови прен^су у непокретности општинске и упишу у инвентар. Грађење дорћолске цркве да се закључи са губичком. Дужници трошарински и Буџет тро шарински, да се просто изостави, јер управа трошарине засебно је гело и она има своје књигмводство, а д> сада оно је свакога месеца слало своје изводе књиговодству. на основу којих је правл>ен реФерат за општинско књижење. дакле преписиван извод у општинске књиге.

напустио не само српски краљевски престо већ и српску државу и склонио се у Мачву, коју ]'е добио одугарског краља Али доцниЈ 'е причајући о томе, како је краљ Драгутин по угледу на Св. Саву намислио да и сам предузме нутовање по светим местима и како се је властела, кад је за то дознала, искупила око њега и свој'им молбама и разним наговорима одвратила га од намераваног пута изневши му као главни разлог против путовања то што својим одласком излаже своју државу опасностима од околних народа, АЕ Данило примећује „ сб бо благочБСтивБШ прћдрБже землго отбчбст вија свогего многбг странн аемлге оугрв скБ )е пршетБ и такожде и отб босвнБСкгле земл1е" 1 Из овога се причања види не само то, да је Драгутин и после одсту пања са престола у Дежеву био краљ и имао своју државу, него и то, које су области сачињавале ту његову државу. Наставиће се.

добро одређено (Годишњица ш. стр. 427), изгледа да је краљица Јелеиа још са својим мужем краљем Урошем I делила владалачку власт, и да јој је још и тада двор био у Брњацима. И ако је то тако, онда јој краљ Драгутин није дао, него јој је само повратио власт и зеиље, које је и раније имала, а које је напустида приликом проиасти свога мужа, и отишла за њим. 1 Дап. животи кр, и арх. срц, стр. 41.