Београдске општинске новине

Број 41

- 162 —

Год. XV

0 Б Ј А В А Пошто општина београдска има свој званични лист, у којем се имају штампати сви огласи, то да се не би и даљс излагала излишним трошковима за оглашавање у другим листокима, — председник оиштине наредио је, да сс ни јсдан оглас о општинским стнарима од сада не штампа и не оглашује у другим сем у новинама општипским. 0 овоме се извештавају грађани ради знања и управл>ања. Од суда општине београдске, 14. Нов. 1897. год. АВр. (»401.

РАД ОДБОРА ОПШТИНСКОГ РЕДОВНИ САСТАНАК 6. Новембра 1897. ■ Предеедавао члан суда г. Бран. Ј. Рајић, од одборника били: г.г. М. Капетановић, Ђ. Милијашевић, К. П. Михајловић, Трајко Стојковић, Коста Д. Главинић, Стеван Макеимовић, Милутин Ј. Марковић, Мијаило Ђ. Илић, Гаврило Бркић, Милан Ареенијевић, Н. Р. Поповић, Стеван Миљковић, М. II. Тодоровић. I Прочитан је записник одборских одлука седнице држане 5. Нов. 1897 год. и учињене су ове измене и допуне, у одлуци КНБр. 535: да се овоме инжињеру ставе на расположење потребне радне снаге, како би што пре могао посао свршити; у одлуци КНБр. 536: да шеФ грађев. одељења претходно ревидира предрачун за оправку куће Љ. Хитрово и исте сведе на најпотребније оправке. П Приступљено је избору оеамдесет поротника за 1898 годину. По прочитању списка оних лица, која имају законом прописане погодбе за поротнике, одбор је решио, да у 189-осмој години буду ова лица поротници за варош Београд: Аврам С. Којен трговац, Аврам Мошић мењач, Алекса Димитријевић каФеџија,

Алекса Ивковић пензионар, Алекса Михајловић каФеџија, Алекса Поиовић комисионар, Алимпије В. Богић пензионар, Антоније С. Јовановић месар, Арса Кржић ситничар, Атанасије Т>. Кумануди трговац, Благоје Милошевић берберин, Богосав С. Поповић берберин, Божа С. Жикковић иидустријалац, Васа ПоповиК трг., Нелимир М. 'Габаковић трг., Владимир Д. Губеревац каФ., Владимир Т. Јрвановић трг., Вуле Б()јоки1| бакалин, Гавра Пурић трг., Гаврило 1'адоиковић бакалии, Васа Дучић бакалин, Васа Лазаревић каФ , Димитрије Б. Вељкокић бакалин, Драгољуб И. Јовановић нензионар, Драгутин М. .1окановић пензионар, г Г >оЈ )ђе А. Ђорђевић нснзионар, Ђорђе Јованокић винарски трг., г 1.10[)ђе II. Радовановић пензионар, Живан Живановић пснзионар, Живко Кузманови!! трг., Израил Ј. Русо мењач, Илија Аитонијевић трг., Јеврем Рајић пензионар, Јевта Лаковић трг., Јован Гагић терзија, Јован С. Јелкић трг., Коста П. Глишић бакалин, Коста Ј. Ђорђевић приватијер, Лазар Ђ. Протић пензионар, Лазар Тадић приватијер, Лука Ћеловић трг., Љубомир Јовановић бив. кројач, Марко Барух мењач, Марко Денић абаџија, Милан М. Банковић трг., Милан Ј. Здравковић пензионар, Милоје Мајданац пензионар, Милош Ж. Петровић пензионар, Михајло Ћипрић пензионар, Младен Николић пензионар, Никола Пошковић абаџија, Пикола Штерић памуклијаш, Павле Ивковић пензионар, Павле Крстић пензионар, Павле К. Михајловић пензионар, Петар Зарић трг., Петар Ђурић магазаџија, Петар М. Карастојановић пензионар, Петар Радосављевић трг., Риста Анастасијевић пензионар, РистаКрстић предузимач, Светозар Стаменковић трг., Станоје М. Обрадовић трг., Стеван Јовановић пензионар, Стеван 'Бурчић пензионар, Сретен Благојевић пензионар, Сретен Новаковић трг., Таса Ј. Миленковић иензионар, Тодор Милићевић каФ., Тодор М. Савић трг., Тодор Јаковљевић пензионар, Филип Мирковић иензионар, Филип СтојаЈ новић бакалин, Хајим Азријел трг., Лазар

Јовановић ситар, Мата Радовановић пензионар, Благоје Т. Недић пензионар, Ђорђе Грбић каФ., Мата Карамарковић пензионар, Риста Миленковић приватијер. III По нрочитању извештаја одборске комисије изабрато решоп.ем одборским од 18. Окт. 1897 год. ЛБр, 6Н02 да проучи тражоњв Мирконића и Лучића, односно исплате дрва датих оппгтипским чиновницима у 1894 и 1895 год. одбор је посдо иоимепичног гласања еа 8 гласона протии В (2 нису гласали) решио, да се молиоци Мирковић и Лучић одбију од тражеља, да им онштииа накнади неиснлаћенс суме за дата дрва општинским чиновиицима.

РЕДОВНИ С^СТАНАК 13. НоеемОра 1897. Председавао продссдник г. Пик. Д. Стевановић; прнсуствовали чланови еуда: г.г. Бран. Ј. Рајић и Ђ. Карајовановић; од одборника били: г.г. Влад. Чортановић, Р. Драговић, М. Њтронијевић, Стсван Максимовић, Коста Д. Главинић , Којадин С. Караџић , Трајко Стојковић, Коста М. 'Бурић, Вг. Марко Т. Леко, М. II. Тодоровић, П. Р. Поповић, М. 0. Петровић, Милутин Ј ј; Марковић, Бг. Стеван Марковић, Н. И. Стаменковић, Голуб С. Јанић, Мијаило Г Б. Плић, Евг. М. Чолопић, К, II. Михајловић, Стеван Миљковић, Б. Димитријевић, М. Капетановић, Милован Миленковић. I Бивши председник општине г. Ник. П. Пашић саопштава одбору да му је Превисоким Указом од 5. Нов. 1897 год. уважепа оставка на председпичку дужност и да је Превисоким Указом од истога дана постављен за председника општине београдске г. Ник. Д. Стевановић члан Главне Гонтроле и да ће г. Стевановић сада ноложити заклетву на председничку дужност, што је одмах и извршено. Одбор је примио к знању ово саопштење и полагање заклетве. П

ш Прочитан је записник одборских одлука седнице држане 6. Нов. 1897 год. и примљен је без измена.

А сем тога још и то, да је основано оно причање АЕ. Данила, по коме је краљ Драгутин и после одступања са престола имао владалачку власт и државну област, над којом се та власт ширила, и да је у састав те државне области спадао и део Босне. Нека је Мачву добио после уступања престола краљу Милутину, инекајеосвојио извесне делове Босне тек 1286 године (Руварац Ил. Годишњица II. стр. 243244), опет и до тога времена краљ Драгутин није био без државе и без власти, јер је, према овом најпоузданијем причању АЕ. Данила, после одступања у Дежеву и даље задржао био неке делове очеве државе под својом управом. Из свега овога што смо изнели, одговарајући на она три претходна питања, можемо закључити, да је српска држава после краља Уроша I. раздељена на три дела. Једним је владао краљ Драгутин, другим краљ Милутин, а трећим њихова мати краљица Јелена. За потврду да су ова три владаоца, односно два владаоца и једна владарка, владали у исто време, можемо, поред већ изнетога, навести још и ово: 1. У већ напред поменутом писму од августа 1288. године папа Никола IV. иише краљици Јелени поред осталога и то, да је

и ПНТА&Е 0 ВоЕГОВУ НАСЛЕДСТВУ од оставке краља Стефана Драгутина до победе краља Стефана Уроша Ш. над краљем Владиславом II. ИСТОРИСКА РАСПРАВА

Мото : Знати много о једној ствари, а по мало од свију; знати добро оно, што се тиче српске народиости, српства и словенства, а по мало заједничку науку: то ја желим будућим срнским трудбеницима на просветноме пољу, а и да им се број умножи! ј. Бошковић НАИИСАО ЉУБ. АНДРЕЈЕВНЋ (Ова је расирава награђена арвом видовданском ншрадом Оаштине Ђеоградске у год. 1896.) (наставдк) АЕ. Данило долази дакле у противуречност са самим собом, с тога ћемо покушати да нзнесемо које је од ових његових нричања основаније. 1. — Марта 1291. год., дакле скоро на 10 год. после одступања Драгутиновог са престола у Дежеву, папа Никола IV. пише СтеФану „Кед'1 8ег\ае" да прима под све-

тог Петра и своју заштиту „регбопаш 1;иат ег Ке§ппт Ншт еит СтШПш*. Сааћ-т, Тегт, У ј Ш з е* ћошз а1ш, ^ие т ргезепИагит ]'и81:е е( гаИопаћПИег ро881(1ез." 1 А за тим истог месеца и исте године опет ппше СтеФану „Ве§1 8егу1е" да т рагИћи8 Во8пе Ше (1Шопе 8и1)1ес<;18" има много јеретика, чега ради шаље два брата нижег реда, који ће радити на њиховом превођењу у хришћанство. 2 Тога истог дана пише и „Мггтћ-о ргоУ1ПС1аИ ог<1. Мјпогит 1и 8с1ауон1а" да поменута два брата пошље „ш ргшс1ра1;и Во8111е. саг1881то 111 Сћпз1;о 1Шо по8ћ'о 8. Ке^1 8ег\'је ЈПизћч 8ић1ес1;о." 3 И папа Клемент V. у писму свом од 1309. год. назива Драгутина такође „Кех 8ег\ г 1е." 4 2. — Фебруара 1300. год. Карло П. објављује да његов унук Карло полази у Угарску. Између осталих то јавља и „81;ерћап1 (1е1 ^гаИа ШибПчб ге^јз 8ег\'је .... е! СаНшИпе с1а! §та11а Ши81г18 ге^ше 8егУ1е." 5 Из овога што смо навели под 1. и 2. види се да је краљ Стеван Драгутин био српски краљ и после 1281 године, дакле и после одступања са престола у Дежеву. 1 Тћешег, „Уе4. шон. 11ип§." Тћ. I. бр. 605. стр. 375. 3 На истом месту, бр. 610. стр. 377. 3 На истом месту, бр. 611. стр. 378. 4 На истом месту, бр. 678. стр. 442. 5 КаД ХУШ. стр. 223.

Одборници г.г, Ник. И. Стаменковик, 1)г. Стеван Марковић и Голуб С. Јанић, који су до сада били спречени, да се на одборничку дужност закуну, положилили су данас пред одбором законом пронисану заклетву.