Београдске општинске новине

Год. XV

IV На нрсддог председиика општино одбор је решио, да се решеље одбореко од 6. Нов. 1897 год. о избору поротника за 1898 год. задржи од извршења, да се списак ревидира и у првој седници за овом изнесе понова одбору на решеље. V Председник извештава одбор, да на дан 7. Окт. 1897 год. изабрати одборници: Јаков Бајлони индустријалад, Велимир М. Тодо(к»вић адвокат, Милош Дамјановић инжињвр, Никода Д. Кики трговац, Отојан М. Протић бив. председ. пореске управе, Биљем Бадор нензионар, Др. Павао Поновић инспектор еанитета, Драгутин Беличковић секретар мин. фии ., Мита Петровић члан иор. уираве и Стеван Чађеви!. дачслиик мии. грађевина, и замеиик Сава Констандиновић трг. нису могли због заврних узрона бити увсдсни у одборничку дужпост, те бн због тога требло сазвати збор за избор десет одборника и једног заменика. По пЈ »очитан.у извештаја суда о овомс, ЛВр 6468, одбор је репгио, да се за избор десет одборника и једног одборског заменпка сазове збор грађана на дан 30. Еовембра 1897 год. Одборници г.г. Соломон Ј. Азријел и Голуб С. Јанић придају се председнику збора. Да суд ошнтински по овоме решењу поступи даље према закону. VI По прочитању акта Управе вар. Београда и њених одељака АБр.^12, 6358, 6113, 6222, 6239, 617 », 6148, 6134, којима се траже уверења о владању и пмовном стању извесних лица, одбор је изјавио, да су доброг владаља и сиротног имовног стања Лазар Јовановић кројачки раденик и Јован Нешић пензионар; да је Жак Ванденбрук директор друштва за осветљење доброг владања и доброг имовног стања; да су му непознати Петар Шерер раденик, Јован Варде раденик, Еатарина жена ЈосиФа Поповића грађевинара. Владимир Костић надничар, Димитрије Крстић надничар, Радосав Марковић надничар, Вељко Цвегковић покућар, Лазар Миновић погранични позорник.

VII Председиик износи одбору на мишљење молбе, којима се траже уверења о нородичном односу. По прочитању тих молби СТБр. 3177 и 3200, одбор је изјавио мишљење, да се Живани М. Костић и Пери И. Јанковићу апотекару може дати тражеио уверење о њиховом породичном односу. ј VIII По прочитању акта УП иуковске команде ОВБр. 2948, којим се позива суд онштипски, да ирема изложеним у акту нодатцима изврши ревизију разреза коморс, одбор је рентио, да ревизију разреза коморе изврши одборско повереништво, које је засастав тога разреза изабрато решељем одбора од 13. Марта 1897 год. АЕр. 1757. На место Михајла Иавловића, који је преетао бити одборником, да се у првој седници одреди други одборник. IX Предссдник износи одбору на реитсње извештај комисије о тражењу Друтптва за осветљење да му онштина уступи земљиште за нодизање зграде за акумулаторе. По ирочитању тога извештаја и тражења Друштва АВр. 5586, одбор је после поименичног гласања са 17 гласова против 7 (1 пије гласао) решпо, да се како тражење Друштва тако и извештај комисије одбаци. X По нрочитању решења грађев. одбора ГБр. 3156/96 којим се одбија Др. Ђорђе Димитријевпћ од тражења, да му се да накнада за земљиште, које је наиустио приликом подизања нове куће на углу Краљ Миланове и Кнез Милошеве улице, и по прочитању његове жалбе на то решење ГБр. 1340, одбор је решио, да се решење грађевинског одбора од 4. Априла 1897 год. ГБр- 3156,96 год. усвоји а жалба Др. Ђорђа Димитријевића одбаци XI По прочитању решења суда онштинског АБр. 5176, којим се даје као поклон свеучилишту женских радова на име огрева шест метарских хвати дрва и допушта му се да и даље остане у општинској кући, док иста општини не затреба, а

одбија се, да му се други стан набави и из онштинске касе илаћа, одбор је решио, одобрава се у свему ово решење суда општинског. ХП Председник износи одбору на ретпење модбу Мијушка Тодоровића, адвоката из Иуприје, којом тражи 18.000 дин на име оштете, птто је н.егов празан ттлац остао у низиии услед насипања Кнез Милошеве удице. По прочитању те молбе АВр. 5188 и услед тога, што је његов илац услед нивелисања улице добио нећу вредност, те би према закону грађоВинском сам еопствеиик имао да извоену накиаду да ошитипи, одбор је решио, да се преко ове молбе пре!>е на дневни ред. 4 XIII Услед нредлога грађевииоког одбора од 2(1. Авг. 1897. год. ГБр. 17К2, да се измепи рогулацијони план Кнез Даиилове улице, одбор је решио, да се регулисање Кнез Данилове улицс изведе онако, како је утврђеним општим регулационим планом предвиђено недопуштајући никакове измене у томе. XIV Услед ноновне молбе Косте Б. Михајловића, да се његово имање потребно за проширење улица Макензијеве и Варваринске још ове јесени процени и експроприше, а да му се плати кад општина буде у могућности, одбор је решио, да се целокупно имање Косте Б. Михајловића на углу Макензијеве и Варваринске улице одмах процени и експроприше по закону грађевинском а да му се исто плати кад општина буде у могућности. Процена да се поднесе одбору на решење. Овим се поништава решење одборско од 20. Окт. 1897 год. ГБр. 21-28, донето по овој ствари. XV По прочитању молбе многих раденика Фабрике дувана, АБр. 2580, да им општина даде бесплатно земљиште близу Фабрике дувана, да на истоме подигну себи станове, одбор је решио, да се преко ове молбе пређе на днев ни ред.

преко писама подстицао на прелазак у католиштво и поучавао у вери и „ша^иШсоз \ г п'08 81ерћапшп е! ТЈгеашш ЈШМген Ее§-ез 8с1ауогит, па!о8 1ио8. а1 А године 1303. папа Бенедикт XI. пише Марину архиепископу барском, да је чуо да „111 1от »ић скншшо Ого8п Ке§'к 8егУ1е е! 1га1пз ешз 8. песпоп Саттпе т Сћг181о 1'Ше Е1епе та!п8 еогит, Ее^те 8ег\ле ЈПизћча" има лица која су отпала од католичке цркве и препоручује му да ради на њиховом поправљању. 2 2. Краљица Јелена даровала је икону цркви св. Николе у Бару, на којој је испод светитељева попрсја насликана у средини краљица Јелена, а с леве и с десне стране њена два сина. Натпис с десне стране гласи „гех ЕГго81ив 1Јго881 ге§18 8егује," с леве „гех 81ерћапиз КИиа ХЈгозп ге^18 8ете," а у средини „Метеп1о <1отте 1ати1е те Не1ене <1е1 ^гаИа ге§-1пе 8ег\Ја, ихог18 та$ш ге§ч8 ХЈгош, та!г18 1Јго881 е! 81ерћаш аиргааспрЈагиш ге^ит." 3 3. Најпосле, са овим се слажу и нека причања АЕ, Данила. Тако, кад је краљ Милутин хтео по други пут да удари на Грке, АЕ. Данило вели да је тада позвао 1 Тћешег. У>4. 41011. Нип§. — I бр. 580. — р. 359. 2 На истом месту, стр. 650. 3 Аг 1 с 1 у IV. стр. 351.

„кк помоштк сек-к козлкжлшнллго си крлтл крлга Стефлнл ск кксек) снлок) него"; а по свршетку рата краљ Милутин „откпоустн КОЗЛКЖЛ№ИЛЛГО СИ Крлтл КК дркжлко^ 16ГО." Кад ее мало доцније Дрман и Куделин огласише за независне у Браничеву и „оустркмиин С( нл држлкоу С(Г0 кллгочкстикллго крлга Стефлнл," тада „господинк же крллк Стефлнк" Драгутин, видећи велику опасност, дође Милутину и замоли га да. му помогне противу ових непријатеља. Краљ Милутин то и учини, и заједничком силом нападачн бише побеђени и „кксоу же дркжлкоу ихк и имините прнжм-к ск господннк мои крллк Оурошк II длстк козлтуклтномог/" си крлтоу крллк) Стефлног/ 1 ." 1 А у биограФији краљнце Јелене, причајући како се је ова једном приликом молила Богу за своје синове, АЕ. Данило примећује „ДКЛ КО СК1НЛ !€№ КЂСТЛ КК ДКНН ТКИ6, КрЂПККЛ, СНЛКНЛ и слмодркжлекнл крллга КК ОТКчксткии скошмк, срккксц иН 31МЛИ, МНОГН стрлНК1 163К1КК Пр-КДРКЖШЈТЛ, рекоу кллгочкстикллго крллга Стефлнл О^рошл н крлтл семоу Ст«флнл крллга." 2 Закључак је дакле несумњив, да су краљ Милутин, краљ Драгутин и краљица Јелена владали једновремено. А кад је то тако, онда настаје питање: какав је био њихов међусобни однос? Архиепископ Да1 Дан. „Жив кр. и арх. срп " стр. 112—116. 2 На истом месту, стр. 70. I

нило истина вели, да су краљеви били самодржавни, а и многа њихова дела сведоче, да је сваки својим областима управљао самостално, али нам се, и поред тога, намећу нитања: 1. зашто АЕ. Данило у наведеном месту, где говори колико је и које синове имала краљица Јелена, помиње најпре краља Милутина, па онда краља Драгутина; и 2. зашто је на поменутој икони, дарованој цркви св. Николе у Бару, краљ Милутин насликан с деене а краљ Драгутин с леве стране краљице Јелене, и зашто је и у натпису над краљичином сликом споменут краљ Милутин пре краља Драгутина, кад је све то требало, с обзиром нањихово старешинство по рођењу, да буде обратно? Да ли се сме веровати да је то учињено случајно а не намерно, или му треба приписати какав дубљи значај? Изгледа нам, да ћемо посредним нутем моћи да одговоримо на ова питања. (НАСТАВИЋЕ СЕ)