Београдске општинске новине

Број 42

- 166 -

Год. XV

0 Б Ј А В А Пошто општина београдска има свој званидни лист, у којем се имају штампати сви огласи, то да се не би и даље излагала излишним трошковима за оглашавање у другим листовима, — председник општине наредио је, да се ни један оглас о општинским стварима од сада не штампа и не оглашује у другим сем у новинама општинским. 0 овоме се извештавају грађани ради знаља и управљан.а. Од суда општине београдсгсе, 14. I Гов. 1897. год. АБр. 6401.

РАД ОДБОРА ОПШТИНСКОГ РЕДОВНИ САСТАНАК 20. Повембра 1897. Председавао председник г. Н. Д. Стевановић, присуствовали чланови суда г.г. Бран. .Ј. РајиК и Ђ. Карајовановић, од одборника били: г.г. Гаврило Бркић, Коста Чупић, Н. И. Стаменковић, Милутин Ј. Марковић, Р. Драговић, Стеван- Максимовић, М. С. Петронијевић, Голуб Јанић, М. П. Тодоровић, Др. Стеван Марковић, Ђ. Р. Одавић, Н. Р. Поповић, Трајко Стојковић, Стеван Миљковић, Коста М. Ђурић, Евг. М. Чоловић, Тодор Ј. Мијаиловић, М. Савчић, Милов. Миленковић. I Прочитан је записник одборских одлука седнице држане 13. Нов. 1897. год. и примљен је без измена. П По прочитању акта Управе вар. Београда и њених одељака АБр. 6367. 6446, 6368, 6500, 6360, 6594, којима се траже уверења о вдадању и имовном стању извесних лица, одбор је изјавио, да су доброг владања и сиротног имовног стања: Милорад Мишић калФа шлосерски, Тиосав Дабић чувар казненог завода, Анка жена Саве Ракића чиновника Шандор Романић касапин, Боривоје Димић ликерџија, Антоније Ђорђевић антиквар, Божидар Лазаревић касапин, Михајло Радивојевић, столар, Петар Узелац новинар, Хајнрих Илек посредник; да су доброг владања и

СРПСКИ КРАЉЕВСКИ ПРЕСТО и ПИТ1ЊЕ 0 БоЕГОВУ НЛСЛЕДСТВ7 од оставке краља Стефана Драгутипа до победе краља Стефана Уроша Ш. над краљем Владиславом II. ИСТОРИСКА РАСПРАВА

Мото : Знатн много о једној ствари, а по мало од свију; знати добро оно, што се тиче српске народности, срнства и словенства, а по мало заједничку науку: то ја желим будућим српским трудбеницима на просветноме пољу, а и да им се број умножи! Ј. Бошковић НАПИСАО ЉУБ. АНДРЕЈЕВИЋ, (Ова је расирава награђена првом видовданском наградом Оаштине Београдске у год. 1896.) (НАСТАВАК) До пред крај 1276 године врховну владалачку власт имао је у својим рукама краљ Урош I. Старији му син Драгутин био је „млади краљ," а млађи, Милутин, „господин Далмадије, Травуније и Захумља." Крајем те године Драгутин је насилним путем заузео престо свога оца, па дакле и врховну владалачку власт. Милутин је

доброг имовног стања: Живко Кузмановић трг., Соломон Ј. Русо трг.; да су му непознати: Спира Даниловић касапски момак, Нестор Доневић млекар, Стојка Добросављевић слушкиња, Алекса Јовановић и Никола Јовановић надничари, Милан Станковић бив. келнер, Милутин Марковић трговац, Димитрије Буљубић пилићар, Тихомир Дукић, Адам Исајловић, Немања Живојноки1| и Никола ШтрбиК скитнице. III Председник износи одбо[),у на мишљење молбе, којима се траже унсрења о иородичном односу. По прочитању тих молби ОТБр. 3246, 3262, 3261, одбор је шјавио мишљење, да се молиоцима Л>уб. Перишићу пуконнику, Магдалени С. Павлови11 и Даници И Душманића може дати тражсно уверење о њихоком породичном односу. IV Сходно решењу одборском од 13. Нов. 1897. год. председник извештава одбор, да је прегдедао списак поротника и да би из истог требало изоставити извесне личности а на њихова места друг,е одредити. По саслушању овога одбор је решио, да се из списка поротника за 1898. год. изоставе Атанасије Ђ. Кумануди, Гавра Пурић, Драгољуб И. Јовановић, Драгутин М Јовановић, Ђорђе П. Радовановић, Јован С. Јелкић, Михајло Ћипрић, Младен Николић, РистаМиленковић, Среген Р. Благојевић и Тодор Јаковљевић, а да се на њихова места узму за поротнике: Михајло Димић ликерџија, Михајло Штрбић кројач, Михајло Полићевић трг., Милорад Терзибашић трг., Сава Констандиновић трг., Милан Трајковић трг., Мика Павло вић трг., Пера Ђорђевић дрогериста, Цветко Селаковић апотчжар. Павле С. Шарчевић пензионар и Ђорђе П. Радојловић трг. V Сходно решењу одборском од 13. Нов. 1897. год. ОВБр. 2948, одбор је решио, да члан повереништва за ревизију разреза коморе, на место Михајла Павловића буде Тодор Ј. Михајловић одборник.

и даље остао госиодар својих дотадашњих области. После смрти краља Уроша I. краљица се Јелена измири са Драгутином и добије извесну област на управу. Краљ је Драгутин и даље задржао врховну власт у својим рукама. Године 1280. као одјек измирења Драгутиновог са својом матером, понова се јавл>ају преговори о савезу и пријатељству између српског и анжујског двора. А кад су се крајем исте године, седањем Тертеровим на бугарски владалачки престо, средиле ствари у Бугарској, брзо се за тим створи савез између српског, анжујског и бугарског двора, а у тај савез ушао је и Јован Анђел севастократор влахиотски, у намери да предузму освојење византијског царства. И почетком 1281. године савезници су ударили на Бизантију. Срби су продрли дубоко у Маћедонију, а напуљска војска преко Албаније приспела до Берата. Против ових нападача послан је био од византијске стране Констаптин млађи син цара Михаила УШ. Палеолога. Прво су Срби били потиснути. Константин не само да је повратио све оне земље, које су Срби били освојшш, већ је и многе српске освојио. 1 Ј ) Пахимер истина вели^ да се Константин није вратио са великим успесима, сем што му се је предао био одметник Котанида (I. 1. 14. стр. 27.), али да су Срби том

VI На предлог суда општинског одбор је решио, да члан комисије за попис стоке и земљишта за обрађивање буде одборник г. Гаврило Бркић на место г. Младена Тодоровића, који је изјавио, да се ове дужности не може примити. VII Председпик извештава одбор, да је рок стечлју за главног благајника опттине протекао; да су за ово место поднели пријаве п.их 18 кандидата с тим, да је досадањи благајиик г. Г В. Ж. Нешић изјавио, да му је огказ уговора учињен иеправилно, јер је за то био надлежан одбор онштински који га је и изабрао,'а ле суд онштипски. По саслушању сииска имопа нријављених каидидата, одбо]> је решио, да одборска комисија од г.г. Тодора Ј. Михајловића, Николе И. Стаменковића и Љуб. Живковића прегледа понуде пријављених кандидата за главног благајника општинског и оцени изјаву Ђорђа Ж. Нешића садањег благајнпка, којом тврди, да му ошптински суд, према уговору, није могао чинити отказ, већ да је за то био надлежан цигло одбор. УШ По нрочитању акта одбора основних школа на западном Врачару АБр. 2177, којимсејавља суду, да изабрати одборници школски решењем одбора .од 27. Фебр. 1897. г. АБр. 1146 никако не долазе и да би требало друге изабрати; и по прочитању акта господина Министра просвете и црквених дела АБр 6472, којим се позива одбор, да изабере два школска одборника за основне школе на Савинцу, јер су исте одвојене од школа источног Врачара, одбор је решио, да буду одборници за основне школе на западном Врачару Јован Благојевић пензионар и Сава Антоновић проФесор; а за основне школе на Савинцу Тодор Наумовић штампар и Петар Костић благајник проФ. слагалишта. IX Председник извоштава одбор, да есна® лебарски тражи, да се такса лебу повиси од 34 А за тим је и напуљска војска била разбијена код Берата. Карло I. и после овога пораза није престајао сањати о освајању византијске империје, и одмах за тим ступа у савез са Млечанима, а јуна и јула месеца те године налазе се бугарски изасланици на напуљском двору и обратно, који воде преговоре о новом савезу. 1 И српски двор није био испао из те комбинације, али су на њему, после прве пропасти, ствари сасвим рђаво стајале. Не само да су Грци захватили многе српске земље и тиме нанели велике штете српској држави, него и оно што још нису били освојили, остављено је било без заштите. Краљ се је Драгутин, услед неерећног пада с коња, био тако повредио, да није било изгледа на скоро оздрављење. Спречен болешћу, није могао радити на отклањању те опасности, која је била запретила српској држави од византиске стране. А шта је за све то време радио Милутин у својој области? Да ли је био тамо задовољан, и да ли је могао мирно гледати

приликом претрпели велике губитке, види се из причан>а АЕ. Данила (стр. 107) докле су допирале границе грчке даревине према Србији приликом ступања Милутиновог на~владалачки престо. 1) Каа ХУШ. стр. 218 и 219.