Београдске општинске новине
ЗВАНИЧНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ
Год. XVI.
.\\\\\\\\\\
л^л\\\\\\\\\\\\\\\\\\\«
.\\ж\\\\\\\\\\\\'<
ЧЕТВРТАК 1. ЈЛН7ЛРЛ 1898.
Број 1.
ИЗЛАЗЕ НЕДЕЉНО ЈЕДАН-ПУТ Ц Б Н -А- : За Србију на годину на пола године За стране земље на годину
6 динара 3 У) 9 „
|Л.Ж%.Ч ЛЛЛЛЛЛЛЛМ/^ЛЛЛЛЛЛЛЛЛХЛЛМГЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖ^ЖЖЖЖ^ЖЖЖЖЖ^ЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖ. ПРЕТПЛАТУ ВАЛзА СДАТИ УПУТНИЦОМ НА ОПШ I ИНСКИ СУД А СВВ КОРЕСПОДЕНЦИ1Е ПА УРЕДНИКА.
РУКОПИСИ НЕ ВРАЂАЈУ СЕ. НЕПЛАЋЕНА ПИСМА НЕ ПР1НАЈУ ОЕ.
ГРАЂАНСТВУ БЕОГРАДСКОМ Његово Величанство Краљ, на предлог г. миннстра унутрашњих дела, а по саслушању министарског савета, на основу члана 75 и 76 Устава и члана 80 изборног закона скупштинског, — благоволео је указом од 24. овог месеца репшти : Редовна Народна Скупштина за ову 1897. годину сазива се у Београду на дан 30. овог месеца. Но у исто време, а на основу члана 77 Устава, члана 78 изборног закона скупштинског и трећег одељка члана 113 закона ,о пословном раду у Народној Скупштини: Редовна Народна Скупштина сазвана за ову 1897. годину одлаже се за шест месеци од данас, тако, да се састане на дан 24. Јула идуће 1898. године. Овај превисоки указ саопштааа се грађанству београдском ради знања, на основу наредбе тосподина министра унутрашњих дела од 24. т. м. ПБр. 24486. Од суда оиштине београдске 27. Дег^ембра 1897. год. АБр. 7327.
0 Б Ј А Б А ЗА ПОВЛАЧЕЊЕ ИЗ ОТЕЧАЈА СРПСКОГ БАКАРНОГ НОБЦА На основу закона од 15. Марта 1890. год. има се српски бакарни новац заменити сребрницима новога кова. С тога Министар Финансија објављује ово што следује : 1. Српски бакарни новац има се повући из стечаја до 15. Маја 1898. године закључно, почевши од 1. Јануара те године. 2. У еаобраћају важиће тај новац до 30. Априла закључно, а од 1. па до 15. Маја, 6 часова у вече закључно, он ће се примати још само ради замене новим динарима на одређеним благајницама. 3. За размену српског бакарног новца одређене су окуужне благајнице и благајница уираве града Веограда. За све време од 1. Јаиуара па , о 7 5. Маја 1898. године, ове ће благајнице вршити ту размену по пуној означеној вредности српског бакарног новца; но мању суму од једног динара замењиваће новцем од никда. 4. Сваки је дужан да одвоји једну врсту бакарног новца од друге, т. ј. 5 од 10 пара, и тако одвојен новац да под-
носи за размену дотичној окружној благајници, а у Београду благајници Управиној. 5. При замени српског бакарног новца новим динарима строго ће се пазити на то, да се у државну касу не унесе ни један комад сшраног бакарног новца, него ће сваки овакав новац бити уништен. Све напред изложено саопштава се грађанству и овим путем ради знања и управљања. Из благајничког одељења Министарства Финансија, 20. Децембра 1897. год. КБр. 21.015., у Београду.
ЈАВНА ЗАХВАЛНОСТ Поред Краљевских дарова Ншхових Величанстава Краља Александра и Краља Оца у 2.500 дин., приложили су за Божићне празнике сиротињи београдској и ови племенити људи, намештва и корнорације: Ђорђе ВајФерт 240 дињ, Браћа Крсмановић 200 д., Љуба Крсмановић 150 д., Месаровић и Павловић 100 д., Живко Давидовић 100 д,, И. Бајлони и Синови 60 д., Марић и Ризнић 50 дињ, Иларијон
и
ПИТ1ЊЕ 0 ЊЕГОВУ НАСЛЕДСТВУ од оставке краља Стефана Драгутина до победе краља Стефана Уроша III. над краљем Владиславом И. ИСТОРИСКА РАСПРАВА
Мото : Знати много о једној ствари, а по иало од свију; анати добро оно, што се тиче српске народности, српства и словенства, а по мало заједничку науку: то ја жедим будућим српским трудбеницима на просветноме пољу, а и да им се број умножи! Ј. Бошковић НАПИСАО ЉУБ. АНДРЕЈЕВИЋ, (Ова је расирава награђепа првом видовданском наградом Оаштине Београдске у год. 1896.) (наставак) Папа је томе био противан,'јер је Владислав био католик а краљ Стеван шизматик, и с тога је 1309. године анатемисао тај брак. 1 Као извесно држимо да је овај српски краљ Стеван био краљ Драгутин а не краљ Милутин пре свега зато, што су и папе врло добро знали званична 1 ТћеЈпег. Моп. Нип^. Тћ. I. N. 1269. р. 823-5.
имена ових српских владара и свагда правили разлику између Стевана и Уроша, а затим и с тога, што је краљ Милутин године 1309. ступио био у преговоре о савезу са краљем Карлом II, и о удаји своје кћери за Карловог сина, чему папа није био противан, па зацело не би био противан ни томе, што би исти краљ ступио у пријатељство и са војводом Владиславом. А за кога је сина могао тада просити краљ Драгутин кћер војводину? Владислава је оженио још 1293. године Констанцијом Морозини, и није познато да је до 1309. године тај брак ма како унигптен. 1 Онда не постоји викакав разлог не узети да је младожења био Урошици, кога ученик помиње. И зашто се онда неби могло веровати да је за њега Драгутин и хтео да отме Милутинов престо ? Оволико рекосмо о Урошицу зато, што ће и то ићи у прилог нашој претпоставци о узроку Драгутиновог устанка, јер не можемо пристати на оно, што је до сада узимано као повод томе. Не можемо пристати с тога, што је с једне стране основано на наведеном Пахимеровом причању, које је по све нетачно, да не к-лгемо и
Матица. Ш. стр. 387.
неистинито, а с друге стране, на познатом сасвим самовољном ДиФреновом тврђењу. Нетачности Пахимеровог причања огледају се у томе, што он не само не зна да је Драгутин био краљ у време устанка, него не зна у опште да је то икада био. Затим не зна ни то да је краљ Милутин имао законитог сина Стевана, (о чијем ћемо се законитом рођењу уверити мало доцније) кога је одредио себи за наследника још пре доласка Симонидиног, и поставио да управља Зетом. Да је истина краљ Драгутин устао на краља Милутина с тога, што је Милутинов и Симонидин брак довео у опасност остварење његових планова о наслеђу Милутиновог престола, он би то учинио одмах по закључењу тога брака, од прилике као што то г. Срећковић намешта у годину 1303., али он то чини тек на неких десетак година доцније, кад је већ и сам, без уверавања АЕ. Данила, могао увидети да Симонида неће имати деце, и да се с те стране нема чега бојати. И најпосле, за време тога сукоба међу браћом не само да није Андроник помагао Милутина, него је на против Милутинова војска била Андронику послата у помоћ. А кад би ДиФреново тврђење имало и најмање осиова, Драгутин би требало да је протествовао још онда, кадјеМилутин