Београдске општинске новине

Број 1

2 —

Год. XVI

Весић 40 д., Димитрије Ћирковић 30 д., Ђорђе Одавић и комп. 30 дин., П. Тадић и друг 20 д., Андрејевић и комп. 20 д., Стевановић и Ранковић 20 дин., Риста Миленковић 20 д., Никола Спасић 20 д., Ј. Најдлиигер 12 д. Спасоје Васовић 12 Карло Нероло 12 д. у зл., Васа Николић 12 д., Драгомир Здравковић 10 д., Бернард Рапапорт 10 д., Радовановић и Михајловић 10 д., Амар и Син 10 д., Јосиф Матковић 10 д., Мита Стајић 10 д., Народна Банка 100 дин., Српска Кредитна Банка 100 д., Трговачка Штедионица 50 д., Од г.г. адвоката и апотекара београд. 239 д., ЕснаФ каФ. механски 100 д., ЕснаФ бакалски 50 д., Чешко друштво „Лумир" 30 д., Осигуравајуће друштво „Грешам" 40 дин., Министарство војно од особља 147 - 65 дин., Управа града Београда од особља 115 - 95 д., ЕснаФ месарски од чланова 120 д., ЕснаФ магазаџиски од чланова 169 дин., ЕснаФ пекар.-лебарски од чланова 83'70 дин., ЕснаФ кројачки од чланова 72 д., Министарство Финансија од особља 69-50 д., Министарство нар. привреде од особља 63'50 д., Министарство унутр. дела од особља 58 50 дин., Министарство грађевина од особља 56 д , ЕснаФ млекаџиски од чланова 50 дин., Царинско особље 53 д., ЕснаФ берберски од чланова 31 д., Управа Фондова од особља 28 - 50 Београдска желез. станица од особља 27-40 д., Управа Народ. Позоришта од особља 27 - 10 дин., Директор Београд. Реалке од особља 24 д., Првост. суд за вар. Београд од особља 26 дин., ЕснаФ опанчарски од чланова 25 д., ЕснаФ терзиски од чланова 25 дин., Првост. подунав. суд од особља 22 - 20 д., ЕснаФ сајџиски од чланова 20 - 60 дин., Државни Савет од особља 20 дин., Палилулска Задруга 20 д., Трећа Беогр. гимназија од особља 19 д., ЕснаФ седлар. сарачки од чланова 19 д., ЕснаФ ћурчиски од чланова 18-50 д., Ректор Богословије од особља 17 д., ЕснаФ столарскн од чланова 16-50 д., ЕснаФ лимарски од чланова 16 д., ЕснаФ рибарски од чланова 15'50 дин., Министарство правде од особља 15

дин., ЕснаФ ковач.-подкивачкн од чланова 15 дин., ЕснаФ златарски од чланова 14 ЕснаФ воскар.-лецед. од чланова 12 дин., ЕснаФ старинарски од чланова 12-90 дин., ЕснаФ грнчарски од чланова 10 д., Симон Ландау 6 д., ЕснаФ асурџиски од чланова 3 д., Мата Радовић 2 д. Свега 5984 дин. Сав је овај новац подељен сиротињи београдској пред Божићне празнике. Суд општине београдске у име своје сиротиње изјављује најтоплију захвалност Њиховим Величанствима и осталим племенитим дародавцима на њиховом поклону снротињи. Од суда оишшине београдске 30. Децембра 1897. год. у Београду.

РАД ОДБОРА ОПШТИНСКОГ РЕДОВНИ САСТАНАК 18. Децембра 1897. Председавао нредседник г. Н. Д. Стевановић, присуствовали чланови суда г.г. Бран. Ј. Рајић и Ђ. Карајовановић; од одборника били : г.г. Стеван Мил>ковић, Којадин С. Караџић , Мијајло Ђ. Илић, Ђ. Милијашевић, Стеван Максимовић, Марко С. Петронијевић, Васа Николић, Р.«знић, Соломон Ј. Азрвјел, М. Савчић, Голуб С. Јанић, К. Н. Лазаревић, М. П. Тодоровић, Ђ. Димитријевић, Стеван Ивковић, Дим. Гавриловнћ, Дамјан Стојковић, Н. И. Стаменковић, Костај М. Ђурић, Трајко Стојковић, М. Капетановић, Др. Стеван Марковић, Световар Гвоздић, Милан Ареенијевић, Ђ. Пантелић, Др. Лазаревић, Тодор Ј. Мијајловић, Р. Драговић, Ђ. Р. Одавић, Милутин Ј. Марковић, Ј. М. Јанковић, Коста Чупић, Др. Леко, К. П. Мијајловић. I Нрочитан је заиисник одборских одлука седнице држане 11. Децембра 1897. год. и примљен је без измена. II Одборник г. Свет. Гвоздић, положио је данас пред одбором законом прописану заклетву на одборничку дужност. III По нрочитању акта управе вар. Београда и њених одељака АБр. 7105, 7187, 7032, 7016, 6992, 7101, којима се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица, одбор је изјавио, да су доброг владања и сиротног имовног стања Властимир Лукић бив. телегра-

поставио Стевана у Зети, јер је тада и тиме, ако не још у много већој, а оно бар у равној мери доведено у питање испунење уговора од стране Милутинове, као што је то било и приликом Симонидине удаје. Али он то није учинио ни тада ни овом приликом, и онда не можемо ни веровати да је тај уговор и постојао, нити да је главни повод Драгутиновом устанку имао какве везе са Милутиновим ступањем у брак са Симонидом. Напред смо навели ону више узгредну напомену г. Ковачевића, да .је устанак Драгутинов био без сумње због тога, што је Милутин помагао Грцима. Ми смо јоштамо поменули, да је ово у толико основаио, што је у то време војска Милутинова извесно била послата Грцима. Али доцније г. Ковачевић од тога одустаје и заједно са г. Јовановићем држи да је устанак бно због тога, што су Милутин и Јерина смишљали да Милутина не наследе Драгутинови синови, као што је било уговорено приликом Драгутиновог одступања. 1 Због године тога догађаја напустили су дакле Пахимеров разлог, женидбу Милутинову, а задржали ДиФренову творевину и довели је у везу са утицајем Јерининим на Ми1 Ковачевић Љ. и Јовановић Љ. Псторија српског народа. Изд. 95-6 г. стр. 102.

лутиновом двору. 0 ДиФреновом уговору нећемо више ништа говорити, али морамо признати, да су Јеринин утицај на Милутина, и њихова заједничка радња на остварењу српско - византијске државе могли покренути Драгутина на оправдан поступак да то јединство спречи, јер је могао предвидети опасне последице, које би постигле ако не још и њега а оно његове наследнике зацело. И сада, било да се усвоји оно прво мишљење, да је устанак био због шиљања помоћи Грцима, било ово друго, због јединства са Византијом, свенаједно излази, да главни основ лежи у Милутиновој спољној нолитици. А да ли се може томе веровати ? Да видимо. Од ступања на краљевски престо па све до 1299. године, краљ је Милутин био у непрекидном непријатељству са Грцима, а за све то време био је у љубави са братом. С њим је у друштву ратовао противу Грка и противу Дрмана и Кудемина; а од године 1288. заједно ступају у преговоре с папом о преласку у католиштво. Године 1299. цар Андроник, желећи да задобије Милутиново пријатељство, би принуђен да му понуди своју кћер за жену, чиме је и постигао жељени циљ. Пријател>ство међу браћом тиме није поремећено. Јер године 1301., за врдме размирице из-

Фиста, Аврам Леви старинар ; да су му непознати : Јоваи Игњатовић — Таушановић Фијакерист, Иван Старчевић калФа обућарски, Никола Милојевић б. чиновник, Спасенија Филиповић служавка. IV По прочитању молбе СТБр. 3431, одбор је изјавио мишљење, да се Катарини Матић може дати тражено уверење о њеном породичном односу. V По прочитању молбе Симе Миљковића АБр. 7174, да се ослободи дужности присутничке, одбор је решио, да се молилац одбије од овог тражења. VI По прочитању изјаве еснач>а бозаџијеког АБр. 7165, учињене услед решења одборског од 8. Дец. 1897. г. АБр. 6699, одбор је решдо, да се право наплате таксе за продају бозе у Београду за 1898. годину уступи еснафу бозаџијском за две иљаде динара годишње под досадањим погодбама. УП По прочитању извештаја економпог одељења АБр. 7162, да се према решењу одбора од 11. Дец. 1897. г. АБр. 6964 није могла држати ужа лицитација за давање под закуп цубока, због тога, што други лицитант ЈСима Наумовић није био у Београду, нити је оставио свога пуномоћника за овај посао, и по прочитању накнадне нонуде Николе Михајловића овд. АБр. 7161, одбор је решио, да се право узимања цубока са општинских кланица и продаје истог за 1898. годину уступи ирема прописаним погодбама Николи Михајловићу овд. касапину за двадесет и осам иљада динара и тридесет пара годишње аренде. VIII По прочитању извештаја економног одељења АБр. 7167 и понуде Јанка Цветковића кравара АБр. 7166 одбор је решио, да се ливада регул. Фонда звана „Табак Ибраимов Чајир", на Дунаву уступи под међу краља Милутина и Дубровчана, Млечани су интервенисали, и том је приликом млетачко веће донело неколико одлука односно шиљања посланика у Дубровник и „аЛ ге§-е« Кахге" или „ас1 ге§-е8 уе1 ге^аш Ках1е." Ово се може протумачити тако, или да су Млечаии покушавали да измире Милутина и Дубровчане преко краља Драгутина, или да је и Краљ Драгутин заједно са братом био противу Дубровчана; а било да се узме једно или друго, излази на то. да су браћа била тада у љубави. Око године 1306. утицај Милутинове таште Јерине на Милутина достигао је био до толике висине, да је и овај заједно с њом ночео сањати о великој брпско-византијској држави, којом би завладао најпре он — Милутин, а њега би наследио један од Јерининих синова, чега су ради и долазили на његов двор, да се привикну српским обичајима. Краљ Драгутин није увиђао отуда за себе опасност, нити је томе био противан. Године 1308. краљ Милутин ступа са краљем Карлом II од Валоа у преговоре о савезу противу Византије, а краљ Драгутин остаје и даље одан православљу, због чега је паиа, као што смо напред поменули, 1309. г. анатемисао брак његовог сина са ћерком католика војводе Владислава.