Београдске општинске новине

Број 1

- 8 —

Год. XVI

једногодишњи закуп до 1. Нов. 1898. год. иод прописаним погодбама Јанку Цветковићу кравару за цену од три стотине и пет динара и 10 пара годишње. IX По прочитању извештаја економног одељења АБр. 7109 и понуде Нети Штајнер овд. АБр. 7108 одбор је рехпио, одобрава се, да Нети Штајнер може у општинским кланицама у 1898. год. на три тезге испирати црева од заклате стоке и употребљавати воду из кланице, а да за то плаћа општинској каси четрдесет и пет динара месечно с тим, да има положити законом прописану кауцију, ма и у личном јемству. X Председник објављује, да је па дневноме реду решавање о предлогу одборника г. Милана Арсенијевића о утврђивању савске обале, који је предлог г. Арсенијевић поднео на писмено. По прочитању тога предлога АБр. 7173, по саслушању усменог извештаја председника општине и општинског инжињера г. К. П. Јовановића, о досадањим радовима на грађењу кеја, одбор је после дуже дебате и после ноименичног гласања са 27 гласова против 6 (3 нису гласали) одлучио, да одборско повереништво проучи овај предлог и целу досадању радњу о грађењу кеја како са Финансијске тако и са техничке и правне стране и поднесе одбору исцрпан извештај. За чланове повереништва изабрао је г.г, Н. И. Стаменковић проФ. Вел, Школе, Мишу Марковића инспектора држ. железница, Милоша Дамјановића инжињера мин. грађевина, Т. Селесковића проФ. В. Школе, Милана Капетановића прОФ. Вел. Школе, Милутина Ј. Марковића бив. касац. судију, Милоша Савчића инжињера, Др. Радмила Лазаревића пензионара, Свет. Гвоздића комесара Народне Банке и Тодора Ј. Михајловића трговца. Од изабратих могу петорица пуноважно радити. XI Председник извештава одбор, да суд није могао наћи иодесну зграду за болницу за болеснике од шарлаха и да ј е услед тога управник болнице понудио, да се ти болесници сместе у

Да је краљ Драгутин и тада био уз краља Милутина, тога проклетства од стране папе извесИо-не би било. У декембру 1313. године Француски краљ Филип Лепи потписао је видимацију уговора између Карла П и Милутина, а овај је још много пре тога од истога одустао и у октобру 1313. године, дакле скоро на два месеца пре потписа видимације, манастир Хилендар већ је био добио од цара Андроника познати поклон и из познатог узрока. Од тога се времена прекида Милутинова двострана политика, коју је отпочео био од год 1299., и није више никада тражио пријатељства сакатолицима. Приликом самог тога прелома у Милутиновој спољној политици краљ Драгутин устаје да му отме престо. Да је и он био на страни католика, да је и он пристајао на пријатељство са Карлом противу Византије, његов би се устанак лако могао објаснити. Али, као што знамо, он не само да то није чинио, него је, шта више, у то време његов син био проклет од папе. И одустајање Милутиново од савеза са католицима и шиљање помоћи Андронику, значи враћање на онај пут, којим је и раније

одељење VI опште државне болнице а да се за болеснике овог одељења нађе друга кућа, што ће бити много лакше, јевтиније и безопасније. По саслушању овога и по прочитању акта АБр. 7136 и понуде Влајка Стаменковића АБр. 7137, одбор је решио, одобрава се у свему предлог управника опште државне болнице изложен у акту АБр. 7136. Суд општински да га изврши према овлашћењу одбора општинског од 11. Децембра 1897. г. АБр. 6753. Понуда Вл. Стаменковића АБр. 7137 одбија се. ХП Председник извештава одбор, да је управа вар. Београда решењем својим АБр. 7127 задржала од извршења решење одбора од 11. Дец. 1897. год. АБр. 6758 односно одређивања цене лебу и наредила је, да се цена повиси од 35 на 36 пара, што је суд општински одмах и извршио. Одбор је примио к знању, ово саопштење и решење управино. ХШ По прочитању молбе Живка Тодоровића магазаџије АБр. 7018, да се ослободи дужности главног тутора цркве на новоме гробљу, одбор је решио, уважава се ова молба Живка Тодоровића. Да главни тутор цркве на новоме гробљу буде Богоје Јовановић каФеџија, који је изабрат био за спомоћног тутора, а на његово место да буде спомоћни тутор Филип Стојановић бив. бакалин. XIV Председник извештава одбор, да се Баса Мијатовић хотелијер, који је у седници од 11. Дец. 1897. год. АБр. 6977 изабрат за главног тутора цркве св. Марка, не може примити ове дужности, и да би требало на његово место другог изабрати. Одбор је решио, да на место Васе Мијатовића хотелијера, буде главни тутор цркве св. Марка Никола Марић апотекар. XV По прочитању акта протопрезвитера београдског АБр. 7153, да је спомоћним туторима цркве Вазнесенске протекао двогодишњи рок, одбор је по предлогу свештенства те цркве решио, ишао, и од кога краљ Драгутин ни пређе није увиђао за себе ннкакве опасности. Према томе нама је врло тешко да поверујемо, да је узрок Драгутиновог устанка био Милутиново шиљање помоћи Грцима, или само обновљено пријатељство и изглед на поновни Јеринин утицај, коме се ни онда, кад је Фактички постојао, краљ Драгути^ није противио. Али кад би претпоставили да је, и поред свега тога, један од та два узрока постојао, онда би се мир међу браћом могао постићи или одустајањем Милутиновим од Грка, или — као што неки тумаче Никодимово посланство — претњом Андрониковом. Али првога није било, јер је краљ Милутин и после измирења са краљем Драгутином продужио пријатељство са Византијом, а друго није могло бити, јер пре свега и ако би се тиме нагнао краљ Драгутин на мир, не би се никада могао нагнати и на то, да према брату показује онолико љубави, колико је, по причању АЕ. Данила, у ствари чинио; а после тога. напред смо већ поменули, да се из Никодимова причања јасно види, да су браћа већ ступила била у преговоре о

да спомоћни тутори Вазнесенске цркве буду Петар Пејић бакалин и Милан Јовић опанчар. XVI По прочитању акта протопрезвитера београдског АБр. 7043, да треба изабрати нове туторе за цркву дорћолску, пошто је досадањима протекао рок, одбор је по предлогу протопрезвитера решио, да тутори цркве дорћолске буду ова лица и то: главни Павле Н. Новаковић бакалин, а спомоћни Танасије Ристић каФеџија и Васа Павловић бив. бакалин.

ВАНРЕДНИ САСТАНАК 22. Децембуа 1897. Председавао председник г. Н. Д. Стевановић. приеуствовади чланови суда гг. Бран. Ј. Рајић и Ђ. Карајовановић, од одборника били: г. г Милутин Ј. Марковић, Глиша Стојановић, Васа Николић, Стеван Максимовић, Марко С. Петронијевић, Др. Стеван Марковић, Стеван Миљковић, Голуб С. Јанић, Дамјан Стојковић, М. Савчић, Светозар Гвоздић, Ј М. Јанковић, Дим. Гавриловић. Ђ Иантелић, М. Капетановић, С. Ј. Азријел, К. Чупић, М. 0. Петровић, Н. И. Стаменковић, Др. Лазаревић, Р. Драговић, Коста М. Ђурић, Мијајло Ђ. Илић, К. П. Михајловића, Др. Леко, Т. Ј. Мијајловић. I Прочитан је записник одборских одлука седнице држане 18. Децембра 1897. г. и учињене су ове измене и допуне, у одлуци КЊБр. 654, да одређено повереништво проучи и све досадање радове за канализацију вароши ; у одлуци КЊБр. ^656, да је решење Управе вароши Београда АБр. 7127 следовало услед жалбе еснаФа лебарског. II По прочитању акта београдског духовног суда АБр. 7229, одбор је изјавио, да му је непознато владање Саве Делинија служитеља, Светозара Стојадиновиђа служитеља, Добросава Крстића каФ. и Светозара Илића раденика. III По прочитању молбе СТБр. 3490, одбор је изјавио мишљење, да се молиоцу ГЈери Јанковићу апотекару, може дати тражено уверење о његовом породичном односу.

измирењу, кад су решили да пошљу Никодима Андронику, и према томе Никодимово се посланство јавља као последица, а не као узрок измирењу. Љубав међу брађом после измирења могла је настати само тако, ако је споразум постигнут на задовољство обеју страна, а такав се споразум не би могао никада постићи да је устанак Драгутинов потекао ма из кога од поменута два узрока.

(НАСТАВИХ! СВ)