Београдске општинске новине

ЗВАНИЧНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ

ЈМЛЖХЛМЖМ.ХЖ'

Год. XVI. | 7ГП ЗЕ НЕДЕЉНО ЈЕДАН-ПУТ I I I : 1 I А :

Број 2.

НЕДЕМ. И. ЈАН7ЛРЛ 1898. ЛХХШЖХХПЖЖ« ^ччЧКЧККЧ^СЧХЧЖХЖХЧХНВХНХЧЧ^аЛ/^ЛЖХХХХ^ХНЖЛХЛХНГЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖНГЖЖЖЖЖЖЖЖЖ&ГЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖ* ПРЕТПЛАТУ ВАЉА СЛАТИ УПУТНИЦОМ НА ОПШ I ИНОКИ СУД А СВБ КОРЕСПОДЕНЦИЈЕ НА УРЕДНИКА.

За Србију на годину .... на пола годино . За стране земље на годану

динара

РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ. НЕПЛАЋЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈУ ОЕ.

0 Б Ј А В А ЗА ПОВЛАЧЕЊЕ ИЗ СТЕЧАЈА СРПСНОГ ВАКАРНОГ НОВЦА На основу закона од 15. Марта 1890. год. има се српски бакарни новац заменити сребрницима новога кова. С тога Министар Финансија објављује ово што следује : 1. Српски бакарни новац има се повући из стечаја до 15. Маја 1898. године закључно, почевши од 1. Јануара те год. 2. У саобраћају важиће тај новац до 30. Априла закључно, а од 1. па до 15. Маја, 6 часова у вече закључно, он ће се примати још само ради замене новим динарима на одређеним благајницама. 3. За размену српског бакарног новца одре()ене су окуужне благајнице и благајница уираве града Београда. За све време од 1. Јануара па до 15. Маја 1898. године, ове ће благајнице вршити ту размену по пуној означеној вредноети српског бакарног новца; но ман>у суму од једног динара замењиваће новцем од никла. 4. Сваки је дужан да одвоји једну врсту бакарног новца од друге, т. ј. 5 од 10 пара, и тако одвојен новац да подноси за размену дотичној окружној благајници, а у Београду благајнициУиравиној.

5. При замени српског бакарног новца новим динарима строго ће се пазити на то, да се у државну касу не унесе ни један комад сшраног бакарног новца, него ће сваки овакав новац бити уништен. Све напред изложено саопштава се грађанству и овим путем ради знања и управљања. Из благајничког одељења Минисшарсшва Финансија, 20. Децембра 1897. год. КБр. 21.015., у Београду.

РАД ОДБОРА 0ПШТИНСКОГ ВАНРЕДНИ САСТАНАК 22. Де.цембуа 1897. Председавао предеедиик г Н. Д. Стевановић. присуствовали чланови суда г г. Бран Ј. РајиК и Г Б. Карајовановић, од одборника били: г. г Милутин Ј. Марковић, Глиша Стојановић, Васа Николић, Стеван Максимовић, Марко С. Иетронијевић, Др. Стеван Марковић, Стеван Миљковић, Голуб С. Јанић, Дамјан Стојковић М. Савчип, Свстозар Гвоадић, Ј М. Јанковић, Дим. Гавриловић Ђ Наптедић, М. Капетановић, С. Ј. Азријел, К. Чуиић, М. О. Петровић, Н. И. Стаменковић, Др. Лазар'вић, Р. Дра^овић, Коста М. Ђурић, Мијајло Ђ. Плић, К. П. Михајло^ића, Др. Леко, Т. Ј. Мијајловић. (Свршетак) XI Председник извештава одбор, да је на дневном реду предлог одборника г. Љуб. Живковића,

да се забрани иодизање Фабрика у рејону варошком. Пошто предлагач није данашњој седници ирисутан, то је одбор, на нреддог иредседника одлучио, да се решавање о овом предлогу одборника г. Љуб. Живковића одложи за другу коју седницу, кад и предлагач буде присутан. XII Председник износи одбору на решење извештај одборског повереништва, изабратог у седници одборској од 8. Дец. 1897. г. АБр. 6786, да нрегледа вересију трошаринску. По прочитању тог извештаја АВр. 7199 одбор је решио, прима се у свему овај извештај. Да се сва вересија трошаринска, побројана у овоме извештају расходује као ненаплатима и сматра за пропалу. ХШ Председник износи одбору на решење акт управе општинске трошарине, у којој су изложени менични дужници трогаарински. По прочитању тога акта АБр. 6820 и по саслушању усменог извештаја председника, да су неки дужници свој дуг већ платили, да је код неких тражено осигурање и' да су извесни

и

ПИТ1ЊЕ 0 ЊЕГОВУ НАСЛЕДСТВУ од оставке краља Стефана Драгутина до нобеде краља Стефана Уроша Ш. над краљем Владислаеом Л.

ИСТОРИСКА РАСПРАВА Мото : Зната много о једној ствари, а по мало од свију; знати добро оно, што се тиче српске народности, српства и словенства, а по мало заједничку науку: то ја жеЈим будућим српским трудбеницима на просветноме пол>у, а и да им ее број умножи! Ј Бошковић НАПИСАО ЉУБ. АНДРЕЈЕВИЋ (Овије расарава пагрп[ј/па арвом видовданском ничродом Општине ЈЗеоградске у год. 1896.) (наставак) Шта је онда могло дати повода томе ј сукобу ? У првом одељку ове расправе ми смо се, може бити више него што је било потребно, задржали на томе, да докажемо, да је и краљица Јелена поеле смрти краља | Уроша I. владала извесном облашћу. Из причања АЕ. Данила знамо да није умрла !

као краљица, него је последње дане провела монашким животом и умрла као монахиња. 1 Ннје нам познато кад је напустила \ световни живот, нити колико је живела као монахиња, али из причања Данилова настављача знамо, да је већ била монахиња кад је краљ Милутин, у договору с њом и с краљем Драгутином, отпочео да .зида манастир у Бањској. 2 А како је тај договор вођен приликом или одмах по измирењу м%ђу браћом, то је вероватно да је краљица Јелена била монахиња и за време саме те заваде. Из причања АЕ. Данила знамо још и то, да је она и као монахиња живела на своме двору у Вр- ! њацима. 3 Али шта је било са њеном државом? Коме је она требала припасти ? 0 томе ј нам се нигде ништа не каже. Краљ је Милутин имао врховну власт, и на основу ње могао је полагати право на материне земље, али краљ пх је Драгутин уступио био матери, и на основу тога могао је и он такође полагати право на њих, и тражити да њему и припадну. Бама се чини да у решењу овога питања треба тражити одговор на питање,

1 Дан Жив. крал>. стр. 84. 2 На ист. м. стр. 149. а На ист м. стр 87-

шта је био повод завади између ова два краља. И тада се може објаснити причање Даниловог учекика, зашто јо краљ Драгутин одлучио да отме престо од краља Милутина у корист млађег сина Уронгаца, као и то, како је могло проћи без рата и како је, сем мира, могла завладати међу браћом и велика л>убав ? Тако, из нричања ученикова може се закључити, да је краљ Милутин хтео придати материне земље својој држави, а краљ Драгутин, желећи да и Урошиц има своју област, као што су имали и Владислав и Стеван, и полажући и сам права на материне земље, устао је на Милутина, не у јединој на.мерн да му отме престо, као што вели ученик, него само оне земље, које су биле његове матере и које је хтео дати Урошицу. Мир и љубав постигпути су тиме, што је краљ Милутин и сам морао увидети да Драгутин има права на оно што тражи, и с тогајеморао попустити. Ну може се рећи : зар оноликом покрету није било дубљег узрока него само то, што је краљ Драгутин хтео да добије удела у материним земљама? Зар је властела напустила краља Милутина и прешла Драгутину само зато, што је Милутин увећао своју државу на штету свога брата ?