Београдске општинске новине

Врој 2

6 —

Год. XVI

опет за сигурност свога дуга дали у залогу довољну количину вина одбор је решио, прима се к знању како овај акт тако и изветтај председника и препоручује се суду, да се постара, да се што пре ова менична примања наплате. Вино, гато је дато у залогу за сигурност овог трошаринског примања да прегледају и оцене одборници г.г. Др. М. Т. Леко, Ј. М. Јанковић и Глиша Стојановић и поднесу одбору извештај. XIV Председник извештава одбор, да Милан Ж. Маринковић овд. трг. дугује општинској трошарини по меницама 4950 дин. и на име интереса 389 дин., свега 5339 дин.; да је за сигурност главног дуга дужник ставио интабулацију на своје имање у Обреновцу и да је поднео молбу да га општина причека са наплатом још за годину дана. По саслушању овога и ио прочитању те молбе АБр. 7158 и акта АБр. 5839 и 7060 одбор је с обзиром па порушено материјално стање Маринковића решио, одобрава се почек од ј'"дне године дана од данас, у којем ће року Милан Ж. Маринковић бити дужан исплатити општинској трошарини дужну суму у пет иљада три стотине тридесет и девет динара без интереса за ову годину дана. Да се цело ово нотраживање осигура интабулацијом на дужниково имање у Обреновцу. XV Председник извешгава одбор, да Антон Фич овд. Фабрикант соде, дугује онштинској трошарини 5210 дин. но меницама; да је за сигурност овог трошаринског примања ставио интабулацију на своје имање у Беогроду и да је поднео молбу, да му се допусти, да овај дуг у ратама отплаћује. По прочитању те молбе АБр. 6910, одбор је решио, одобрава се, да Антон Фич може овај свој дуг исплатити опгнтинској трогаарини у четири тромесечне рате са шест по сто год. интереса од рока меница до исплате. Ако ма коју рату на време не буде положио моћ« ће управа трошаринска тражити наплату целокупне још не наплаћене

На то можемо одговорити, да устанак краља Драгутина и незадовољство и прелазак Милутинове властеле Драгутину не потичу из истих побуда. То се најбоље види отуда, што им ни последице нису једнаке. Јер, док се краљ Драгутин мири са братом и последње дане проводи с њим у љубави, дотле властела Милутинова не престаје и даље радити противу свога краља, све док се, као ресултат тога њиховог рада није најпосле јавила буна Милутиновог сина Стевана противу свога оца. Да је тако уверићемо се, пошто најпре будемо видели кад се је та буна догодила. Најстарија забелешка о томе остала нам је од савременика Миха Мадијева. По његовој забелешци Стеван се је побунио противу свога оца исте године, које је и краљ Драгутин умро, т. ј. године 1307. 1 ДиФрен доцније, поправљајући годину Драгутинове смрти од 1307. на 1317., узима да је и Стеванова буна била ове 1317. године. 2 Г. Коваченић, расправљајући ово питање, догаао је до закључка да није тачна ни 1307. нити 1317. већ 1410. 3 До тога

1 Швандтнерово нзд. с. XII. р. 643. 2 1)а Ггезпе С. ЈНшсит уе*. е4 поу . р. 57. 3 Годшпњица III. стр. 387—391.

суме дуга. Но ово ће регаење имати важности само тада, ако је ово трошаринско примање осигурано интабулацијом првога степена. XVI Предледник износи одбору на решење молбу Косте М. Николића апотекара, којом моли, да свој дуг управи трошарине од 2.000 дин. по меници може исплатити у року од 6 месеци. По прочитању те молбе АБр. 6860, одбор је решио, одобрава се, да може Коста М. Николић овдашњи апотекар исплатити свој менични дуг општинској трошарини у две иљаде динара са шест по сто год. инте реса, од рока до исплате у шест месечних рата од данас. XVII По ирочитању понуде Душана Живановића агронома АБр. 2847, за насипање бара око Београда, одбор је решио, да се преко ове понуде пређе на дневни ред. XVIII По прочитању акта управе вар. Београда АБр. 7083, да општина инсталише електрично осветљење у згради управнној, одбор је после ноименичног гласања са 25 гласова против 2 (1 није гласао) решио, да се општина, због преоптерећености буџета, не може овом захтеву одазвати. XIX По ирочитању молбе Љубице Б. Аничић АБр. 7171, да јој се даде из касе ошптинске издржање, одбор је решио, да се Љубици В. Аничић и њеној нејакој деци издаје из општинске касе на име издржавања тридесет динара месечно од првог Децембра 1897. до првог маја 1898. године, после којег ће рока бити дужна Љубица да се сама стара о својој нејачи. XX По прочитању молбе Смиљке Стевановић овд. АБр. 7172, да јој се даје из општинске касе издржање, одбор је решио, је дошао овако. Прво је утврдио да је Стеван провео у заточењу седам година, одредивши то : 1, ирема прологу, кога је написао неки Станислав год. 1330. после велблушке битке, у коме се каже да се је Стеван вратио из Цариграда после седмогодишњег заточења; 2, према причању Григорија Цамблака у Стевановој биографији и служби, по коме се до св. Николе (6 децембра) напунило пет година Стеванова заточења, кад му је вид новраћен, и да је за тим провео још две године па се вратио у Србију. Затим, по причању Даниловог настављача, Стеван је писао из Цариграда АЕ. Никодиму и молио га да му изради опроштај у оца, гато је овај и учинио. А како није било сагласности о години кад је Никодим постао архиепископом српским, г. Ковачевић се и на томе задржао и утврдио да није ни 1317. год. како је Рачки, нити „од прилике" 1316. како је Голу-бински мислио, већ зацело ове последње и то 20. маја, јер је тога датума био Спасов-дан. Ову је годину одредио према причању у Данила да је Никодим посвећен за архиепископа на Спасов-дан и да је по томе прошло још четири године и нешто више, па је умро краљ Милутин. А држећи као извесно да је Милутин

да се Смиљки Стевановић и њеној нејакој деци издаје из општинске касе на име издржавања двадесет динара месечно од првог Децембра 1897. до првог Маја 1898. године, после којег ће рока бити дужна Смиљка да се сама стара о својој нејачи. XX [ По прочитању молбе Љубице Т. Поповића, удове пок. Томе Поновића, дугогодишњег кмета београдског и чиновника општинског АБр. 7111, одбор је решио, да се Љубици Т. Поповић издаје из општинске касе на име издржавања по тридесет динара месечно од првог Децембра 1897. год. па док буде жива. XX Председник извештава одбор, да је Управа Државне Штампарије послала обрачун о дуговању ошптине у 17 73 '63 дин.; да је књиговодство опгатинско прегледало овај обрачун, сравнило га са општинским књигама и нашло да је у свему тачан; да је за поједине нозиције већ решавао одбор, да се иснлате, али су та решења до данас остала не извршена, те би требало сада по нова решити да се цео овај дуг исплати. По саслушању овога и по прочитању |обрачуна и извештаја књиговодства АБр, 6426, одбор је решио, да се из непредвиђених потреба исплати Државној Штампарији овај дуг у иљаду седам стотина седамдесет и три динара и 63 паре. Сва досадања решења одборска, о исплати појединих позиција овога дуга, која су до сада остале неизвршена, уништавају се. XXIII Председник извештава одбор, да ће се нред _: Божићне празнике но досадањем обичају ноделити овдашњој сиротнњи прикупљени новчани прилози па моли одбор, да одреди неколико одборника, који ће присуствовати овоме раду. Одбор је решио, да суд општински изјави преко опгатинских новина захвалност племенитим дародавцима. Делењу ове милостиње да присуствују одборници г.г. Голуб С. Јанић, умро 19. октобра 1320. године, догаао је до горњег закључка, да је Никодим сео на архиепископску столицу 20. маја 1316. године. Одредивши дакле прво, да је Стеван провео у заточењу седам година и да се је отуда вратио за време АЕ. Никодима, а затим да је то било после 20. маја 1316. год., догаао је до закључка да је побуна била без сваке сумње песле 1309. године. А да није раније или и ове 1309., изводи из писма, које су писали Млечани 10. маја 1309. године краљу Милутину и „шахћпе ШгжШ Ши" његовом, које смо напред већ поменули. Не задовољивгаи се само тиме, да је та буна била после 1309. године г. Ковачевић је пошао даље, да одреди тачно које је баш године била. По причању код Данила и Цамблака, Стеван је послат у заточење са два своја сина, Душаном старијим, и Душицом млађим. А како Грегора прича да је Душану било 22 године кад је устао на оца, и како је то било године 1331. г. пре Мале Госпође (јер се тога дана те године венчао за краља), онда отуда излази да је рођен око половине 1309. год. Узимајући да је Душица рођен бар годину дана доцније, онда буна Стеванова није могла бити пре половине 1310. године. А како је у зато-