Београдске општинске новине

Врој 4

15 —

Год. XVI

50., Њива код кеја дунавског Вељку Бошковићу . . . 2451., Плац на тркалишту Живану Бугарчићу .... 100'в). Леденице. 52., Леденица код Славије . . 2053., „ „ Српс. Круне 1254., „ „ Маведоније . 1255., „ „ Чачка . . 12'56., „ „ Белог Орла . 1257., „ „ Видина . . 12'58., „ „ Златн. Крста 1259., „ „ Три кључа . 1260,, „ на царигр. друму 12*61., „ код Руског Цара 20'г). Продавнице. 62., Месара свињска на Краљ. тргу 1 1.620' 63., Месара свињска на Краљ тргу II 1.218'64., Месара свињска на Краљ. тргу III 1.321'32 65., Месара свињска на Краљ. тргу IV 1.301'66., Месара свињска на Краљ. тргу V 1.300"67., Месара свињска на Краљ. тргу VI 1.620* 12 68., Месара свињска на Краљ. тргу VII 1.620'24 69., Месара свињска на Краљ. тргу VIII 1.284-24 70., Месара свињска на Краљ. тргу IX 1.200'71., Месара свињска на Краљ. тргу X 1.47672., Месара свињска на Краљ. тргу XI 1.488'48 73., Месара свињска на Краљ. тргу XII 1.200*12 74., Месара говеђа на Краљ. тргу 1 1.000'75., Месара говеђа на Краљ. тргу II 76., Месара говеђа на Краљ. тргу III 720'—

77., Месара говеђа

на

Кр а љ.

тргу IV.

720'—

78., Месара говеђа

на

Краљ.

тргу V.

900'—

79., Месара говеђа

н а

Краљ.

тргу VI. .

720'—

80., Месара говеђа

на

Краљ.

тру VII. . .

1.513-20

81., Месара говеђа

на

Краљ.

тргу VIII.

360-™

д). Продавнице на Зеленом Венцу: 82., Од М. Константиновића I 540' 83., „ К. Панђеле II . . . 36084., „ Н. Иајдановића Ш . 36.0' 85., Неиздате IV XII . . . —'ђ). Мајдани: 86., Од мајдана нспод душевне болнице и новоотвореног . 100.II. Права. 1. Кланични и месарски приходи. 87., Од Цубока ..... 28.000-30 88., „ потрошње меса за официре и војне чиновнике . 10.000' 89., Од говеда 200.000' 90., „ тедади 16.000' 91., „ ситних преживара . . 70.000' 92 , „ свиња 120.000' 93., „ такса за шурење свиња 7.000' 94., „ „ кланич. за прежив. 5.000'95., „ „ прегледа „ „ 7.000'96., „ „ „ свиња . . 2.000' 97., „ цревара 540' 2. Калдрмија и мерина. 98., Од калдрмије са царине 100.000'99., „ мерине „ „ 20.000'100., „ „ са кантара о»штинских 25.000'(Свршиће со)

Н0ВА П0ДЕЛА КВАРТ0ВА ВАР0ШКИХ Због тога што су се поједини квартови знатно прошнрили услед насељености становннштва, Управа града Београда у ин-

тересу бржег савлађивања послова, и јачег назора власти за одржавање реда и поредка, на основу ч,1. 8. свога устројства учинила је следеће измене и допуне у досадањим реонима квартова и полиције топчидерске, према којима су њихови реони сада овако утврђени: I Кварт врачарски. Почетна тачка од међе атара београдског на цариградском друму, левом страном улице Краља Александра до угла улице Милошеве и дворске баште, одатле левом страном улице Милошеве до војне акаде мије, а после са обе стране исте улице све до трамвајске станице код Фабрике монопола дувана. Од Фабрике левом страном топчидерског брда поред пиваре ВајФертове до стрелишне зграде београдског сгрељачког друштва, које такође долази у реон овог кварта. За тим мокролинким потоком испод дома болнице за душевне болести задржавајући обе стране пута поред тога потока до излаза на крагујевачки друм, а после истим друмом са обе стране све до краја атара београдског. Тада се граница повлачи све међом атара београдског, излази на цариградски друм и ту се свршава код прве почетне тачке. II Еварт теразијски. Почиње од раскрснице цркве св. Марка па дворском десном сграном улице Милошеве до угла Мин. Финансија према војној академији; одавде са обе стране улице Босанске до угла балканске улице према Краљевој пивари, за тим, са обе стране балканске улице, обе стране улице Ј1омине па поред стана првостепеног београдског суда за округ подунавски до угла улицо Краљевића Марка и Југ Богдана где је кућа Молеровића; одавде на више у улицу Бранкову до куће саветника Крстића, а затим обе стране улице Царице Милице до оба угла улице Космајске; даље десном страном Обилићевог венца, и пресецајући Књаз Михајлову улицу ударајући десном сгра-

и заслужио оптужбу од Симониде и да га је постигла праведна казна од оца, онда нам се намеће питање: како је за све време Стевановог заточења, могао владати ј између њега и цара Андроника, оца Симеонидиног, онако велико пријатељство, о чему нас уверава ученик АЕ. Данила 1 ? То се може објаснити само тако, или да Андроник није имао појма о части, кад се је могао спријатељити са човеком, који је хтео да окаља образ његове кћери, или да му је било познато да је Стеван неправедно оптужен и осуђеи. Прво је више немогуће него што је друго тешко узети за истину. Па шта је нагнало краља Милутина да нередовним путем, и може бити по неумесној оптужби, изриче онаку страшну пресуду своме сину ? Рекли смо да је властела навела Стевана на буну због Милутинових односа са Византијом. Али кал, Стеван није успео да поквари план свога оца, и пао у Милути нове руке, да ли га је овај сада гледао само као свога незадовољног сина и привременог непријатеља, или ће бити и нешто више? Нама се чини да ће пре бити ово ДРуго. Краљ је Милутин сада гледао у

1 Дан. Жив. Краљ. 164 и 1 6в.

Стевану и непријатеља српско-византиског јединства. Јер, кад се је још за живота очева, и пре него што се до какве зајед[ нице са Византијом и дошло, показао као противник тога, после постигнутог ујединења и после очеве смрти тим ће се пре успротивити, кад буде лишен наслеђа престола. Милутину се то није могло измаћи из вида и, захваљујући саветима придворне властеле, брзо је пронашао начин на који ће обезбедити од Стевана српско-византиски владалачки престо не само докле сам на њему буде седео, већ и кад га, као српско-византиски владар, остави у наслеђе једноме од Јерининих синова. Тај је начин био ослепљење. Акт ослепљења дакле, по нашем мишљењу, никако не треба сматрати као знак сурове освете очеве над сином, већ је то било средство, којим је одузета свака могућност Стевану да икада може постати српским владаоцем. III. По измирењу са краљем Милутином краљ је Драгутин још неко време владао у својој држави, па је пао „кк лк)Т1> н<доугћ" и почео „кол-кти крипкц к " И кад је опазио да му се приближава последњи час, сазвао је епископе, игумане и сву своју властелу, и на томе збору предао је пре-

сто своме сину Владиславу, и примио „мнншисккш окрдзк," добивши име Теоктист. Поучио је „подроужже скокг и ккзлкжлшндлго скшд ско-кго Кллдислакд и по р(ДО\; силким*дркждкк) скок51б" како треба да живе и да бране „землк> откчкстккига скогего," ао свему томе известио је и свога брата краља Милутина. Умро је „м-исецл мдртд кк, (по мдађем карловачком рукоиису К1.) дкнк третикз нед■кл№ скетк1ј€ четкфЈдесггкнице кк дкжк пггккк." 1 По забелешци савременика Миха Мадијева то је било 1307. године, 2 по Орбинију 1306. а по Лукарићу 1309. Погрешка је код свију очигледна, јер је краљ Драгутин ум]>о после краљице Јелене, дакле после Фебруара 1314. године. ДиФрен је исправио забелешку Мадијева и место 1307. узе је као тачну 1317. годину, што су доцније многи и усвојили. Али како у 1317. години ни 12 ни 22 март није падао у петак, кога је дана, као што се каже у биограФији, умро краљ Драгутин, то ни та година није тачна. У последње време усвојено је у српској историји да је краљ Драгутин умро 12. марта 1316. године, јер је те године и тога датума био петак. (настдвиие с«)

1 Дан. Жив. Краљ. стр. 47—53. 2 всћтеашН. — Тћ. III. стр. XII. р. 643.