Београдске општинске новине

ЗВАНИЧНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ

Год. XVI.

НЕДЕМ 15. ФШ7Ш 1898.

Број 7.

1ХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХЧХ-

ИЗЛАЗЕ НЕДБЉНО ЈЕДАН-ПУТ 1Д В Н А. : За Србију на годину 6 динара на пола године 3 „ За стране земље на годвну 9 »

1ГРЕТЛДАТУ ВАЉА СЛАТИ УПУТНИЦОМ НА ОПЈХГ I ИНОКИ СУД А СВВ КОРЕСПОДЕНЦИЈЕ 11А УРЕДНИКА.

РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СВ.

НЕПЛАИЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈУ СЕ.

ИСПИРАЊЕ В0Д030ДНИХ ЦЕВИ Почетком идуће недеље вршиће се испираље водоводних цеви у вароши и то овим редом : 16. ов. м. Мрежа између Кнез Михајловог венца, Душанове, Љубичине и Кнез Михајлове улмце. 17. ов. м. Мрежа између улица : Кнегиње Љубице, Цара Душана, Цетињске, Хилендарске, Палилулског трга, Таковске, Краља Аленсандра, Краљ Миланове и Кнез Михајлове. 18. ов. м. Мрежу цеви између улица Краља Александра, Таковске и рејона. 19. ов. м. Мрежу цеви исиод Душанове улице (Дунавски крај). 20. ов. м. Мрежу између улица: Немањине, Кнез Милошеве, Босанске, Пон-Лукине и Богојављенске (Савски крај). Испирање цеви вршиће се ноћу после 9 тасова. Ово се јавља грађанству ради знања и управљања, пошто ће се горњих дана вода замућивати у горе поменутим варошким одељцима.

0 Б 3 Н А II А Општинска трошаринска Винарска иијаца, од 1. т. мес. пресељена је у згради бив. гостионице „ Евроие ", на малој пијаци. Винарским трговцима и грађанству јавља се ово ради знања. Од главне управе општинске трошарине, 6. Фебруара 1898 године. Београд. Број 214.

0 Б Ј А В А Пошто је 31. прошлог месеца истекао рок прописани чл. 101. закона о непосредном порезу, за добровољну наплату порезе а, по чл. 102. истог закона, настало време за наплату порезе егзекутивним путем; и пошто има више грађана, који нису исплатили порезу за раније године, — то Пореско Одељење за град Београд, услед наредбе Господина Министра Финансија од 3. овог месеца Пр. Бр. 99., овим путем позива све грађане града Београда, који још нису исплатили порезу за раније и 1897. годину, да исту исплате за три дана од дана ове објаве; јер ће, после овог рока

оделење предузети наплату пореза екзекутивним путем, према свима, који не буду исти измирили, у овом року, не примајући никоме никакав изговор и не давајући ни најмањи почек. У исто време оделење овим путем позива грађане, да уредно долазе на позиве пореских органа, када буду позивани ради плаћања порезе и осталих званичних послова, како би избегли казне прописане чл. 109. закона о непосредном порезу за недоласке на позиве. Из канцеларије Пореског оделења за град Београд 9. Јануара 1898. год. Пор. Бр. 112. у Београду.

Н А Р Е Д Б А У последње доба учестало је, да се у Београду и околини појављују од беса оболели или на бес сумњиви пси, — па како је утврђено да су се исти клали са многим псима, за које се не зна који су и чији су, то управа у циљу да спречи и угуши свако разбољење од беснила које би могло и велике размере узети, на основи закона о заштити од сточних зараза § 1. ж. § 23 тач. 1 д и тач. 5 и § 34 ж.

и

ПИТАБЕ 0 ЊЕГОВУ НАСЛЕДСТВУ од оставке краља Стефана Драгутина до победе краља Стефана Ух>оша Ш. над краљем Владиелавом И. ИСТОРИСКА РАСПРАВА,

Мото : Зната много о једној ствари, а по мало од свију; знати добро оно, што се тиче српске народности, ерпства и словенства, а по мало заједничку науку: то ја желим будућим српским трудбеницима на просветноме пол,у, а и да им се број умножи! Ј. Бошковић НАПИСАО ЉУБ. АНДРЕЈЕВИЋ (Ова је расарава начрађена арвом видовдаиском наградом Оаштине Београдске у год. 1896.) (Свршетак) Сем тога, по Кукуљићеву 1 саопштењу, на икони, коју је краљ Милутин поклонио цркви светог Николе у Бару, насликан је сдесне стране светог Николе Милутин, а с леве краљица Јелена. И ако узмемо, као гато је учинио Кукуљевић са-

1 Агкју IV стр. 350.

општавајући ово, а сем њега и Руварац у напред поменутој својој расправи, да је ова Јелена жена а не мати Милутинова, онда из до сада реченога знамо за четири жене Милутинове: Ану, Јелисавету, Јелену и Симониду — дакле онолико, колико и грчки савременици тврде. Напред смо казали да је и због чега држимо да је Ана била српска краљица а жена Милутинова пре Јелисавете, а пре тога и то, да је Симонида била последња жена Милутинова. Из Пахимерова причања звамо, да је приликом закључења уговора између Андроника и Милутина о удаји Симонидиној, овај последњи дао и ту обавезу, да, кад прими Симониду, преда у замену одметника Катаницу и своју дотадашњу жену а сестру Светислава, бугарског владаоца, што је и учинио. 1 Кад је Ана била пре Јелисавете, а Јелисавета пре сестре Светислављеве, онда Јелена, коју спомињу ХиљФердинг и Кукуљевић, ако није краљица мати, или као што Кукуљевић мисли, иста личност која је и Јелисавета, била је сестра Светислављева. Све ово што смо до сада рекли о женама краља Милутина, рекли смо, као што смо још у почетку напоменули, у тој на-

1 РасМтег, II. 1. IV. сар. 1.

мери, да бисмо могли одредити која је била мати Стевана Дечанског, а која Константинова. Према причању грчког савременика Грегора, Стевану је било око 50 година, кад је ступио у брак са Маријом Палеологовом. А како је то било 1326. године, излази да је рођен око 1276. год. Да је ова година вероватна, може се закључити према томе, што је већ 1292. год. Стеван дат у таоштво, а по повратку отуда, око године 1294, или мало доцније, ожењен и постављенда влада Зетом. Али нека је рођен и после 1276, није могуће узети да његово рођење пада и после 1286. год., а за све то време Милутинова је жена била Ана, и, према томе, само је она могла бити мати Стеванова. Стеван је, дакле, законити син Милутинов из првог и законитог брака са Аном ћерком севастакратора Јована Анђела. Из Цамблакова причања знамо, да је Константнн брат Стеванов од друге матере. За Симониду се зна поуздано да није имала деце, и онда остаје да је Константина родила или Јелисавета или, што је вероватније, сестра Светислављева. А било да му је мати једна или друга, на једно излази, да је незаконити син Милутинов. Према томе, сва тврђења да је Стеван незако-