Београдске општинске новине

Број 7

-26-

Год. XVI

Паре(/ује: Сваки онај који у Београду и његовом рејону има пса, мора га од дана об-знане ове наредбе, па док се она не опозове, држати везана на ланцу или иначе затворена, а нађели се на улици стрводеру је дано право и дужност да га ухвати и убије, било да дотично псето има марку било не. Ако који проходње ради жели пса ду изведе на улицу може то чинити, али а том случају пас мора бити вођен на метар дугој сразмерно дебелој врпци или ланчићу; ко противу ове наредбе буде радио казни ће се по § 42 са погледом и на § 46 горе реченог закона Овом наредбом нн у колико се не укидају „правила о псетарини за град Београд од 1887 г. прописана општинским судом. Из Лекарског одељка управе града Београда ЛЛг 185. 24. јануара 1898 године Београд.

Ш Нродужен је нојединачни иретрее буџета за 1898. год. Но прочитању сваке тачке по оеоб, одборје решио, да се у буџет општински за 1898. годину предвиде још и ови расходи: VIII. Благодејања: 140., Фонду општ. чиновника 141.,

142., 143., 144., 145..

„ болничком . . . „ сиротпњском . . „ сирот. грађ. беогр. „ „ ведикошкол. „ инвалидском . . . 146., Награда видовдан. темата 147., Благодејање Б. Караџића 148., Читаоници Београдској . 149., Мухамеданској богомољи . 150., Помоћ забавиштима палн-

РАД ОДБОРА ОПШТИНСНОГ ВАНРБДНА СЕДНИЦА 20. Јапуара 1898. Председавао председник Н. Д. Стевановић, присуствовао члан суда г. Бран Ј. Рајић, од одборника били: г.г Свет. Ј. Гвоздић, Стеван Макеимовић, Марко С. Петронијевић, Стеван Миљковић, М. Савчић, Др. Стеван М^рковић, Трајко Стојковић. К. Н Лазаревић, Голуб С. ЈањиК, Глиша Стојановић, Евгеније М. Чоловић, Дим. Гаврилопић, Дамљан Стојковић, Ризнић, Р. Др говић, Милан Арсенијевић, Васа Николић Коста М. Ђурић, Д. Ј. Живадиновић, Мијајло 'Б. Плијћ, Ј. М. Јанковић, К II. Михајловић, Милутин Ј. Марковић. I Прочитан је занисник одборских одлука седнице држане 19. Јануара 1898. год. и примљен је без измена. П По прочитању акта кварта теразијског АБр. 433, одбор је изјавио, да му јеТома Илић служитељ болнице непознат.

151., Помоћ школи Трг. Омлад. Ванредни расходи. а. Нередовна благоцејања. 152, Друштву св. Саве . . 500 153., Друштву Дечански . . 500 154., Пародном Иозоришту . З-ООО 155., Београдској Берзи . . 2.000 156., Ђакону дорћ. капеле . 600 б. Ванредне иошребе 157.: Иабавка 2 паравел. коња. 2 саке за полив., 5 малих кола и 4 коња за чистич. колону 10.000158., Набавка кола за рањене и оболеле 1.600' 159., Набавка мртвачких кола за децу 1.600"160., На парничне таксе . . 1.000 161., Номоћ лекар. друштву за подизање дечије болнице за заразне болести . . 20.000 IV. Неиредвиђени р&сходи. 162., За ванредне п непредвиђене расходе

1.000-—

166.,

2.000' 1.000- —

167.,

1.000600-— 100.—

168., 169.,

600-—

600- —

170.,

2.000- —

171.,

3.000- -

172.,

1 200-—

173.,

1.000-—

174.,

Б. Водовод. 1. Плате. а., Администрашивном особљу 163., Деловођи, администратору и рачуноиспитачу . . . 1-800- 164., Благајнику и магационару 1.800"165., Екзекутору . . . . . 1.500.Два писара за књнге и попис 111400. 111200

ча водомера 1 служитељ за магацин . „ „ „ канцел. . б., Шатинском особљу:

водама

по 1.200

2.6004.800 900- 720-— 3-6002.400-— 2.4002160-— 1.200- —

175.. Један машинист, деловоћа радионице и надзорник парног валжа и школ. ложионица 2.400176., 1 Машин. бравар монтер 1.200'177., 1 „ дреер .... 1.200- 178., 1 машинист за ваљак и 1 ковач — по 1.080 . . 2 160179., 1 помоћник ковача и чувар зграда 900' в., На одржавање мреже и изоора. 180., Инжињер за радове и проширење мреже .... 3.000'181., Надзорник мреже . . . 1.800 - 182., Један иомоћник надзорника 1.080*183., Монтер за полагање цеви 1.200- 184., Чувар линије за телеФОн и сигнале 1.080' II. Потребе. 185., За угаљ и гориво . . . 40.000' 186.. „ мазање свију машина 2.000'187., „ допуну алата и матер. 5.000188., „ одржање матнина и проширење водоводне мреже 20.000 - 189., За одржање машин. зграда 1.000- 190,, „ цртаћи и канцеларијски материјал 600'—

нити син Милутинов биће по свој прилици да потичу ако не из намерног а оно из погрешног мешања са Константином. Сад се можемо вратити да разгледамо како је текла борба око наслеђа Милутинова престола. Данвлов наставл>ач вели, да је приликом Милутинове смрти на двору био А. Е. ДаНИЛО са „МЈЛ4К) медик> Н ККОТОрћ1ИХК КЛДСТЈлнчич-к земле срнккскћие". 1 А не каже гдеје била остала власастела. Сам А. Е. Данило прича да је Стеван одмах иосле Милутинове смрти показао ,.кк соуштим-к ск нимк" да није слеп. Тај је глас брзо разнет по целој држави и ккси нл придиккио^е то чо1/"ДО течдху кеселкшмд ноглмд и снлкноименнтин откч-ксткига 1его прнходните поклднгаахох/ 1 се Јемоу" 2 И тако, вели, после краља Милутина „пршет-к престол-к крдл^еккСТКД СК1НК К5Г0 Стефднк крдлк Оурошк трс тин". 8 Тек доцније „н ккотордга скрккк 1емо1/" склохсчилл се отк цдра клкгдркскдго Михдилд и отк крлтд №ГО Кллднсллкл скшл Стефлнл крллга". 4 0 Константину нема ни номена. Григорије Цамблак о томе нрича вшпе. 6 Кад је краљ Милутин вели, био на послед-

1 Дан. Жив. краљ. стр. 2 На ист. м. стр. 170. 3 На ист. м. стр. 170. 4 На ист. м. стр. 17-1. 5 Глаеник XI стр. 65—6(5.

њем издисају „мнов кк Стефлну елнкл имлтк скоростк прнтичкире". А кад је Милутин издахнуо, Стеван је збацио повез с очију и показао се светлим липем пред присутном властелом, која га признаде за свога краља. Глас да Стеван није слеп брзо се распростро и са свију страна притицала му је војска и властела. Константин, брат Стеванов од друге матере, скупивши до- I вољно војске и добивши доста и са стране, пошао је на Стевана, објављујући да никада није тога било да слеп човек седи на владалачком престолу. Кад је Стеван сазнао за то, скупио је војску, али у бој није хтео пре да пође, док не обдари цркву. Кад је тога ради отишао у цркву, тамо га је пресрео архиепископ Никодим ,.СК МН0Г010 РЛД0СТ1К) И ЧКСТ1К) џлркскок)', А за ТИМ „К15ИКЦК цлркс ГК1Л роуклмл К-КЗКМК лрхјерж чкстноук) тсого гллкоу кинчлкллше, с-ккркшишл ПОКЛЗЛКК нлирјчсккжмк ккс-кмк «ЗИксомк цлрл". Пошто је на тај начин венчан на српски краљевскн престо. Стеван је пошао да се брани од нанада свога брата. Кад се је приближио Константиновој војсци, није хтео одмах да јс нападне, него је најпре писао Константину и позвао га на измирење говорећи му : пршди н слнк ККТОрК! цлрксткјл гако СК1НК ККТОрК! прјимп, л 1Н ск тоуждммк езмксомк ское штечкстко рлтоуи", јер вели, „докл-кетк МНИ ЖЈ II Т8К15

КК ТОЛИЦ К ШИрОТЂ ЗШЛНЂИ ЖИТ6Л КСТК0КЛТИ". Ну Константин на то није хтео пристати, већ се крене у бој. Али му војска буде разбијена и сам том прилнком погибе. Буркард вели дапосле Милутинове смрти Стеван „писмима, која је својом руком нисао,. објави свима у краљевини да види врло добро. Тога ради поклонима и обећањима привуче себи врло много присталица, и Бладпслава, правога наследника, који беше пуштен из тамнице, изагна са свим из краљенине. По том баци у тамницу свога јединог рођеног брата Константина и умори га начином тако суровим. да се до тада тако што никад чуло није. Он га даде опружити на једном комаду дрвета, па му клинцима проби мишице и бутине, па га онда пресече на две поле по средини". 1 Орбини приписује ово зверство не Стевану него Бладиславу. Он велидајеБладислав, наследивпш престо краља Милутина, најпре свога брата Константина уклонио са овога света, распевши га, а за тим је пошао с војском и на Стевана, али га овај потуче. 2 Ово су усвојили ДиФрен 3 и многи други историци, па и г. 11. Срећковић. 4 1 Годишњица XIV* стр. 25. 2 Огђгш М. Ј1 гедпоае 81ауј р. 255. 3 Ви Ргеззпе С. ЈПупсит ^е! е1. т>у. р. 59. « СрећковиК 11. С. Истор. срп. нар. II стр.